U periodu od nedelju dana, od 30. juna do 7. jula, ruske snage izvele su pet napada na regrutne centre u gradovima Krivij Rog, Poltava, Kremenčuk, Harkov i Zaporožje, pri čemu je oštećena infrastruktura, a zabeležene su civilne i vojne žrtve.
U napadu na regrutni centar u Poltavi poginule su četiri osobe, dok je u napadu na centar u Harkovu nastradala jedna osoba. U Poltavi, Zaporožju i Harkovu ukupno je povređeno 118 ljudi. U napadima su oštećene stambene zgrade, preduzeća, vladine kancelarije i obrazovne ustanove.
Nedavni napadi ukazuju na promenu taktike, odnosno na to da su Rusi sve više fokusirani na ometanje ukrajinskih mobilizacionih napora i na izazivanje podela u društvu.
Angažovanje lokalnog stanovništva za napade
U prvim mesecima ove godine ruski obaveštajci navodno su organizovali tri napada na regrutne centre u Dnjepropetrovskoj, Hmeljnjičkoj i Rivenskoj oblasti, regrutujući lokalno stanovništvo. Ukrajinske vlasti tvrde da su uspešno sprečile još desetak sličnih pokušaja u drugim regionima.
"Regrutni centri su Rusiji posebno zanimljivi jer čuvaju dokumentaciju i obrađuju sve organizacione procese mobilizacije", rekao je za "Kyiv Independent" Andrej Osadčuk, prvi zamenik predsednika parlamentarnog Odbora za sprovođenje zakona.
"Zato su ovi napadi usmereni na ometanje mobilizacije i smanjenje protoka regruta u ukrajinske oružane snage", uveren je Osadčuk.
Zašto su regrutni centri važni?
Regrutni centri su odgovorni za organizaciju mobilizacije i vođenje vojne evidencije, ali i za pružanje socijalnih usluga veteranima, aktivnom osoblju i njihovim porodicama. Ova dvostruka uloga čini ih jednom od ključnih ukrajinskih institucija u ratnim uslovima, a napadi na njih predstavljaju ozbiljnu pretnju i za vojsku i za civile.
Ukrajina je tokom celog rata kontinuirano radila na proširenju svojih redova, najavljujući nove mobilizacione akcije i ažuriranja procedura za novačenje.
Ukrajinski parlament je 16. jula dozvolio osobama starijim od 60 godina da potpišu ugovore o vojnoj službi. Četiri meseca ranije, Ukrajina je pokrenula inicijativu kojom je pokušala da podstakne osobe uzrasta od 18 do 24 godine — mlađe od zakonske granice za mobilizaciju - da se dobrovoljno prijave.
Uvođenje onlajn usluga
Portparol ukrajinske kopnene vojske, Vitalij Šarancev, izjavio je za "Kyiv Independent" da Rusija pomno prati ukrajinski proces mobilizacije i da rast napada na regrutne centre u julu "nije slučajnost".
Talas ruskih napada izazvao je i pitanja o tome da li su postojeće mere bezbednosti dovoljne da zaštite regrutnu mrežu. Nakon najnovijih napada, regionalni regrutni centar u Viničkoj oblasti najavio je da će privremeno obustaviti rad i premestiti svoje službe na bezbedniju lokaciju.
Prema rečima Šaranceva, preseljenje nije jedina mera koju Ukrajina preduzima kako bi poboljšala sigurnost.
"Podjednako je važno da se što više usluga prebaci onlajn", objasnio je.
"Za to su odgovorni ne samo regrutni centri, već i druga ministarstva, uključujući Ministarstvo odbrane", dodao je.
Nove smernice i digitalizacija
Nakon što je 2023. godine snizila granicu za mobilizaciju sa 27 na 25 godina, a 2024. usvojila novi zakon o mobilizaciji - delom kako bi ažurirala evidenciju osoba koje ispunjavaju uslove za služenje i prebacila ih u regrutne centre - Ukrajina je preduzela i konkretne korake ka digitalizaciji svoje vojske.
"Ipak, pred nama je još mnogo posla. Prelazak na elektronske usluge zahteva i mere sajber bezbednosti za zaštitu podataka. Trenutno regrutni centri nemaju potpuni pristup svim državnim registrima i bazama podataka. Taj proces će potrajati, ali već je započeo", rekao je Šarancev.
Osadčuk je potvrdio da su regrutni centri širom zemlje već dobili smernice za rad u uslovima pojačane bezbednosti i da su preduzeli korake u skladu s tim.
Iako je malo verovatno da će Rusija zaustaviti napade i pokušaje da poremeti ukrajinske mobilizacione napore, Osadčuk veruje da uz nove bezbednosne mere ti napadi "verovatno neće značajno poremetiti tekući proces mobilizacije".
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
