SAD će možda biti primorane da napadnu Iran ukoliko nastavi sa izazivačkim ponašanjem i ponudi svoju nuklearnu tehnologiju drugim državama, izjavio je bivši američki ambasador u Indiji Robert Blekvil.
SAD se trude da izbegnu vojnu akciju protiv Irana, naglasio je Blekvil u sredu na seminaru o odnosima SAD i Indije u Nju Delhiju i dodao da izjava iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada da bi Teheran mogao da pomogne drugim državama u oblasti nuklearne tehnologije "ne ostavlja mnogo nade" da bi mogao da bude pronadjen miran način u rešavanju iranskog pitanja.
Blekvil koji je u Indiji boravio u svojstvu privatnog lica, istakao je da je rat s Iranom "poslednja stvar koju svet želi", preneo je AP.
''To bi bio stravičan napad na Iran, ali nema nagoveštaja da je kompromis moguć", rekao je Blekvil, koji je svojevremeno bio i izaslanik američkog predsednika u Iraku.
Napad SAD na Iran izazvao bi istovremen odgovor Teherana, koji bi vodio "vulkanskoj reakciji" ostalih muslimanskih zemalja i rastu cene nafte na svetskom tržištu, ocenio je bivši američki diplomata.
Blekvil je rekao da "tvrd" stav Irana ostavlja Vašingtonu jedino dve mogućnosti - ili da privoli Iran da ublaži stav ili da napadne zemlju i uništi njena nuklearna postrojenja.
On je, pak, izrazio sumnju da vojni napad na Iran ne bi odvratio Teheran od namere da nastavi s nuklearnim aktivnostima.
SAD se trude da izbegnu vojnu akciju protiv Irana, naglasio je Blekvil u sredu na seminaru o odnosima SAD i Indije u Nju Delhiju i dodao da izjava iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada da bi Teheran mogao da pomogne drugim državama u oblasti nuklearne tehnologije "ne ostavlja mnogo nade" da bi mogao da bude pronadjen miran način u rešavanju iranskog pitanja.
Blekvil koji je u Indiji boravio u svojstvu privatnog lica, istakao je da je rat s Iranom "poslednja stvar koju svet želi", preneo je AP.
''To bi bio stravičan napad na Iran, ali nema nagoveštaja da je kompromis moguć", rekao je Blekvil, koji je svojevremeno bio i izaslanik američkog predsednika u Iraku.
Napad SAD na Iran izazvao bi istovremen odgovor Teherana, koji bi vodio "vulkanskoj reakciji" ostalih muslimanskih zemalja i rastu cene nafte na svetskom tržištu, ocenio je bivši američki diplomata.
Blekvil je rekao da "tvrd" stav Irana ostavlja Vašingtonu jedino dve mogućnosti - ili da privoli Iran da ublaži stav ili da napadne zemlju i uništi njena nuklearna postrojenja.
On je, pak, izrazio sumnju da vojni napad na Iran ne bi odvratio Teheran od namere da nastavi s nuklearnim aktivnostima.
Putin i Merkelova za jedinstven pristup Iranu
Ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel založili su se u četvrtak za koordinisan i jedinstveni nastup medjunarodne zajednice prilikom rešavanja iranskog nuklearnog pitanja.
"Mi moramo da pokažemo Iranu da se pridržavamo diplomatskih metoda, ali i Iran mora da poštuje svoje obaveze", rekla je ona na konferenciji za novinare nakon dvodnevne posete Rusiji.
Merkelova je napomenula da će se na nivou političkih direktora početkom maja susresti predstavnici pet zemalja članica Saveta bezbednosti UN i "evropske trojke" (Nemačke, Francuske i Velike Britanije).
"Veoma smo zainteresovani da medjunarodna zajednica deluje uskladjeno i da pokaže Iranu da nameravamo da delujemo diplomatskim metodima, ali da Iran treba da nastavi da ispunjava svoje obaveze", rekla je ona.
Odbijajući da kaže kakve odluke može o Iranu da donese Savet bezbednosti UN, koji treba u petaka da sasluša izveštaj generalnog direktora Medjunarodne agencije za atomsku energiju Muhamada el Baradeja, Putin je kazao da je "još rano govoriti o odlukama", ali kakve god da budu, one moraju da budu usaglašene.
Putin je istakao da diplomatski putevi za rešenje "iranskog nuklearnog pitanja imaju različite varijante reagovanja".
"Mi ćemo o tome diskutovati sa našim evropskim partnerima, SAD, medjunarodnom zajednicom", rekao je on, ponavljajući rusku poziciju da ključnu ulogu treba da ima IAEA, koja, prema njegovim rečima, ne treba to pitanje da prebacuje SB UN.
"Naša pozicija je jasna i dobro poznata, mi smo protiv širenja oružja za masovno uništavanje, i kada je Iran u pitanju, ali smatramo da Iran mora da ima mogućnost da razvija savremene tehnologije i nuklearnu energetiku u miroljubive svrhe", istakao je on. To pitanje biće rešeno tokom pregovaračkog procesa, naveo je Putin.
"Mi moramo da pokažemo Iranu da se pridržavamo diplomatskih metoda, ali i Iran mora da poštuje svoje obaveze", rekla je ona na konferenciji za novinare nakon dvodnevne posete Rusiji.
Merkelova je napomenula da će se na nivou političkih direktora početkom maja susresti predstavnici pet zemalja članica Saveta bezbednosti UN i "evropske trojke" (Nemačke, Francuske i Velike Britanije).
"Veoma smo zainteresovani da medjunarodna zajednica deluje uskladjeno i da pokaže Iranu da nameravamo da delujemo diplomatskim metodima, ali da Iran treba da nastavi da ispunjava svoje obaveze", rekla je ona.
Odbijajući da kaže kakve odluke može o Iranu da donese Savet bezbednosti UN, koji treba u petaka da sasluša izveštaj generalnog direktora Medjunarodne agencije za atomsku energiju Muhamada el Baradeja, Putin je kazao da je "još rano govoriti o odlukama", ali kakve god da budu, one moraju da budu usaglašene.
Putin je istakao da diplomatski putevi za rešenje "iranskog nuklearnog pitanja imaju različite varijante reagovanja".
"Mi ćemo o tome diskutovati sa našim evropskim partnerima, SAD, medjunarodnom zajednicom", rekao je on, ponavljajući rusku poziciju da ključnu ulogu treba da ima IAEA, koja, prema njegovim rečima, ne treba to pitanje da prebacuje SB UN.
"Naša pozicija je jasna i dobro poznata, mi smo protiv širenja oružja za masovno uništavanje, i kada je Iran u pitanju, ali smatramo da Iran mora da ima mogućnost da razvija savremene tehnologije i nuklearnu energetiku u miroljubive svrhe", istakao je on. To pitanje biće rešeno tokom pregovaračkog procesa, naveo je Putin.
Haarec: Iran ima rakete da gadja Evropu
Iran je od Severne Koreje dobio prvu isporuku raketa tipa BM-25 zemlja-zemlja koje mogu da nose nuklearne glave i imaju domet od 2.500 kilometara, što je dovoljno i za gadjanje evropskih zemalja, izjavio je šef izraelske vojno-obaveštajne službe Amos Jadlin, prenosi u četvrtak izraelski list "Haarec".
Funkcioneri izraelske službe bezbednosti, koji su želeli da ostanu anonimni, potvrdili su podatke lista "Haarec" da je Iran od Severne Koreje kupio rakete tipa BM-25, prenosi AP.
Teheran od ranije poseduje rakete sa kojima može da gadja Izrael, ali su rakete tipa BM-25 značajno bolje i od do skora najboljih iranskih raketa Šihab 4 i Šihab 3, navodi AP.
Zabrinutost Tel Aviva zbog jačanja iranske vojne moći naročito je porasla u proteklih nekoliko meseci zbog izjava iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da Izrael treba zbrisati sa mape.
(agencije/MONDO)
Funkcioneri izraelske službe bezbednosti, koji su želeli da ostanu anonimni, potvrdili su podatke lista "Haarec" da je Iran od Severne Koreje kupio rakete tipa BM-25, prenosi AP.
Teheran od ranije poseduje rakete sa kojima može da gadja Izrael, ali su rakete tipa BM-25 značajno bolje i od do skora najboljih iranskih raketa Šihab 4 i Šihab 3, navodi AP.
Zabrinutost Tel Aviva zbog jačanja iranske vojne moći naročito je porasla u proteklih nekoliko meseci zbog izjava iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da Izrael treba zbrisati sa mape.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.