Četrnaestogodišnja Sofija Glinjana sedela je na klupi na igralištu u severoistočnom ukrajinskom gradu Harkovu 30. avgusta prošle godine kada je pogođena i ubijena u ruskom vazdušnom napadu na grad. Pogođena sa pet snažnih precizno vođenih bombi - od kojih nijedna izgleda nije bila usmerena ka vojnim ciljevima - sedam drugih civila je poginulo u istom vazdušnom napadu. Dok su bombe padale i pogađale kuće, sportski teren, skladište, stambenu zgradu i Sofijino igralište, skoro stotinu ljudi je povređeno, uključujući više od 20 dece, izveštava POLITIKO .
"Ove ulice su isključivo parkovi gde se okuplja veliki broj civila. Ovo je stambena zgrada. Ovo je ponovo masovni teror nad našim civilnim stanovništvom", ogorčeno je na Telegramu objavio guverner Harkovske oblasti Oleg Sinegubov .
Skoro godinu dana kasnije, američki predsednik Donald Tramp je konačno dao svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu ultimatum da pristane na prekid vatre u ratu u Ukrajini do jeseni. Ali pitanje je koliko će još civila poginuti do 30. avgusta dok Moskva u međuvremenu pojačava svoje vazdušne napade i da li će Trampovi uslovi napraviti bilo kakvu razliku.
Kremlj veruje da ima slobodu
Zahtevi koje je američki predsednik prošle nedelje uputio ruskom lideru Vladimiru Putinu bili su jasni - pristati na prekid vatre do početka septembra ili se suočiti sa daljim ekonomskim sankcijama, uključujući carine za zemlje koje trguju sa Rusijom, koja je već pod zapadnim sankcijama, uključujući, verovatno, Kinu i Indiju, čije kupovine nafte pokreću rusku ekonomiju i Putinovu ratnu mašineriju. U međuvremenu, SAD će prodavati sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ Evropljanima radi daljeg prenosa Ukrajincima, a takođe će isporučiti dodatno oružje, iako količine i vrste oružja još uvek nisu poznate.
Trampovo dugo očekivano saopštenje izrečeno je na neobičan način - tokom konferencije za novinare u Ovalnom kabinetu, američki lider je uglavnom prepustio generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu da sumira i objasni novu politiku SAD, ograničavajući se na nekoliko usputnih komentara. Ipak, i u Kijevu i u zapadnoevropskim prestonicama osećao se olakšanje što Tramp ne napušta Ukrajinu, ali i zbog promene tona njegovog obraćanja Putinu, piše u svojoj analizi Politiko .
Ali olakšanje se osetilo i u Kremlju. Čini se da Moskva nije bila zastrašena Trampovim pretnjama veoma oštrim tarifama, i ovo smirenje na vrhu se odrazilo na društvo šire. Ruska berza je takođe mirno dočekala Trampovu objavu - u narednih nekoliko sati tržište je poraslo za 2,7 odsto, a ruska rublja je povratila deo svojih gubitaka u odnosu na dolar.
Ali se postavlja pitanje zašto Kremlj i ruska tržišta ne bi reagovali na ovaj način - naime, prema rečima ruske politikologinje Tatjane Stanove, Moskva je u suštini protumačila Trampov ultimatum kao dozvolu ili odrešene ruke, „kart blanš za intenziviranje ofanzive u Ukrajini“.
Isto važi i za ruskog vojnog analitičara Jurija Fedorova , koji kaže da se Kremlj zapravo plašio „neposrednog nametanja“ sekundarnih sankcija kupcima ruske nafte, odnosno unapređenja zakona u Senatu SAD kojim bi se Rusiji i njenim trgovinskim partnerima nametnule strože kazne, i neposredne isporuke raketa dugog dometa. I stoga Moskva sada procenjuje da je dobila „zeleno svetlo“ za nastavak vazdušnih udara, posebno zato što „Tramp nije spreman i ne želi da se upusti u veliki sukob sa Rusijom“.
Dakle, Kremlj sada može da nastavi da seje haos i proliva mnogo više nevine krvi do kraja leta. U nedelji pre nego što je Sofija ubijena, ruske snage su lansirale više od 400 dronova i raketa u Ukrajinu, a sada lansiraju više od toga u jednoj noći. Pitanje je, kako piše Politiko, da li će Tramp zaista postati oštriji u septembru, ili će Putin možda biti spreman da pristane na prekid vatre koji vodi mirovnom rešenju. Međutim, kako se kaže, nema mnogo razloga da se veruje u bilo šta od toga.
U nedavnom intervjuu, dugogodišnja analitičarka Kremlja i bivša stručnjakinja za Trampovu politiku u vezi sa Rusijom, Fiona Hil, upozorila je da se američki predsednik odnosi „sa poštovanjem prema Putinu jer je zaista zabrinut zbog rizika od nuklearne eskalacije“. Ali on takođe „razmišlja u smislu nekretnina, trgovine i ko šta dobija, bilo da su to minerali, zemljište ili retke zemlje“, objasnila je. Ono što Tramp ne razume, rekla je, jeste daPutin ne želi prekid vatre. „On želi neutralisanu Ukrajinu, a ne onu koja može da izdrži vojni pritisak. Svi to vide, osim Trampa“.
A osnova ovog mekog pristupa Moskvi, kako je Hil tvrdio, jeste lično idolizovanje Putina od strane američkog predsednika.
Iznenadni kraj rata je opasnost za Putina
Ruski predsednik nije promenio nijedan od svojih preduslova za okončanje sukoba. Zapravo, ponovio ih je na nedavno održanom Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, rekavši da se mirovni sporazum može postići samo ako postoji međunarodno priznanje teritorija koje on smatra ruskim i ako Ukrajina usvoji neutralan, vojno nesvrstan status.
Do tada, Putin izgleda odlučan da nastavi rat iscrpljivanja, za koji kaže da bi mogao biti veoma opasan za njega ako ga naglo prekine. Prema rečima Ele Panejah , sociologinje i istraživačice u Centru za nove evroazijske strategije, tink-tenku koji je osnovao ruski biznismen i dugogodišnji Putinov protivnik Mihail Hodorkovski , ruski autokrata mora da produži rat jer bi iznenadni kraj sukoba i kolaps ratne ekonomije pokrenuli „surovu i žestoku konkurenciju na svim nivoima društva za oskudne resurse“.
"Veterani koji se vraćaju – posebno vojnici sa ugovorima koji garantuju određeni društveni i ekonomski status – verovatno će zahtevati privilegije i poremetiti lokalnu ravnotežu moći, predstavljajući izazov i za elite i za institucije. Nova ratna elita pseudo-veterana, birokrata i interesnih grupa povezanih sa ratom takmičiće se sa pravim borcima i civilima, posebno na periferiji Rusije“, kaže Panejah. A kako se ratni veterani vraćaju, „neizbežno će doći do sukoba sa onima koje doživljavaju kao 'kukavice' koje nisu išle da se bore“. To je opasna kombinacija i nesumnjivo nešto što Kremlj takođe ima veoma na umu, zaključuje Politiko.
BONUS VIDEO:
(Politico/MONDO)
