Evropa svako leto beleži nove temperaturne rekorde, a posledice ekstremnih vrućina sve više utiču na ekonomije, energetske sisteme i svakodnevicu građana. Naučnici i inženjeri upozoravaju da su sistemska rešenja za hlađenje postala hitna potreba,ne samo zbog komfora, već i zbog očuvanja javnog zdravlja.
„Mora se napraviti plan adaptacije. Atlantski savet izdaje prilično dramatična upozorenja. Talasi ekstremne vrućine koji traju i ponavljaju se, nesumnjivo zahtevaju sistemski odgovor. To više nije luksuz, to je neminovnost, jer ovako visoke temperature direktno utiču na zdravlje ljudi“, ističe prof. dr Dejan Ivezić, šef Katedre za opšte mašinstvo i klimatizaciju i rukovodilac Centra za energetiku na Rudarsko-geološkom fakultetu.
Rešenja postoje, ali za sada samo na papiru
Iako postoje tehnološka rešenja, od promena u urbanizmu i većeg korišćenja solarne energije do uvođenja sistema za daljinsko hlađenje, njihova primena u Srbiji je još uvek u početnoj fazi.
„To je izvodljivo, ali kod nas je to još uvek na nivou akademskih rasprava. U novim projektima koji su trenutno u fazi izrade, već se razmišlja o uvođenju daljinskog hlađenja. To je sada aktuelna tema. A što se tiče zakonodavnog okvira, već nekoliko godina unazad, u svim strateškim dokumentima se prepoznaje potreba za donošenjem zakona o toplotnoj i rashladnoj energiji“, kaže Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.
Evropske zemlje uveliko sprovode daljinsko hlađenje
Dok u Srbiji još uvek dominiraju pojedinačni rashladni uređaji, mnoge evropske zemlje razvijaju znatno efikasnije centralizovane sisteme. Daljinsko hlađenje, koje koristi postojeće toplane za proizvodnju rashladne energije, pokazalo se i do deset puta efikasnijim od standardnih split-sistema.
Švedska trenutno ima najrazvijeniju mrežu, a slični sistemi se razvijaju i u Francuskoj, Austriji, Finskoj, Nemačkoj, Italiji, Norveškoj i Španiji.
„U nekim evropskim zemljama već postoje paralelni sistemi za daljinsko hlađenje, slični onima za daljinsko grejanje. Proizvodi se rashladni fluid koji se potom distribuira cevovodima. Problem je u tome što postojeće instalacije nisu prilagođene takvom sistemu, već je potrebna potpuno nova unutrašnja infrastruktura“, objašnjava prof. Ivezić.
Prvi objekti u Srbiji koji će koristiti kombinovani sistem grejanja i hlađenja iz centralne toplane biće izgrađeni za potrebe predstojećeg Ekspa. Reč je o modelu koji bi mogao postati standard u budućim urbanim rešenjima.
(RTS/MONDO)
