Dana 14. februara 2004. godine, 35-godišnji Kinez Jang Šinhaj izveden je pred streljački vod i pogubljen. Poznat kao „Ubica monstrum“, Šinhaj je ubio najmanje 67 osoba i silovao skoro dvadeset žena u periodu između 2000. i 2003. godine.
Tokom svoje jezive ubilačke serije, Jang Šinhaj uspevao je da zavara policiju tako što bi nakon svakog ubistva odbacivao odeću i oružje. Takođe je nosio cipele koje su mu bile prevelike, kako bi njegovi pravi otisci stopala bili teže uočljivi, i kako bi fizički opis koji su istražitelji sastavljali bio netačan.
Ove metode su funkcionisale sve do novembra 2003. godine, kada je Šinhaj priveden na ispitivanje nakon što je policija primetila njegovo sumnjivo ponašanje tokom rutinske kontrole u jednom ugostiteljskom objektu. Na kraju je priznao svoja monstruozna dela i osuđen je na smrtnu kaznu.
Čak i danas, pravi motivi „Ubice monstruma“ ostaju predmet rasprava. Da li ga je okončana ljubavna veza dovela do ivice? Da li je ubijao čitave porodice kako ne bi bio uhvaćen zbog pljački i silovanja? Ili je Jang Šinhaj jednostavno uživao u ubijanju?
Rani život zloglasnog "Ubice monstruma"
Jang Šinhaj rođen je 1968. godine u provinciji Henan, jednom od najsiromašnijih područja u Kini. Bio je najmlađi od četvoro dece u siromašnoj porodici sa vrlo malo resursa. Njegovi učitelji su ga opisivali kao bistrog, ali veoma povučenog dečaka. Iako je odrastao u teškim uslovima, nije bilo ranih znakova koji bi ukazivali na to u šta će se jednog dana pretvoriti.
Sa 17 godina, Jang Šinhaj je napustio školu i nikada se nije vratio. Otišao je iz svog sela i počeo da luta zemljom, povremeno radeći kao fizički radnik. Dok su njegovi vršnjaci gradili karijere ili osnivali porodice, Šinhaj je spavao po fabrikama i gradilištima. Nikada se nije zadržavao dugo na jednom mestu.
Veći deo svog slobodnog vremena provodio je pišući. Ispunjavao je stranice jeftinih svezaka pričama o ubistvima i izmišljenim mestima, posebno o jednom koje je nazivao „Plato Flats“. U njegovim beleškama nalazili su se scenariji za horor filmove, čudni simboli i jezive kratke priče. Članovi porodice primetili su da je gotovo opsednut tim izmišljenim svetom i nasilnim idejama koje su ga prožimale.
Vremenom je postao nedodirljiv i tajanstven. Prekinuo je kontakt s porodicom, a malo ko je znao gde živi ili radi. Odlazio je iz jedne provincije u drugu, bivajući nevidljiv i neprimetan u zemlji sa više od milijardu ljudi. Niko nije mogao da zamisli da će taj tihi skitnica uskoro postati glavni akter najgoreg ubilačkog pohoda u savremenoj kineskoj istoriji.
Jang Šinhaj započinje svoj jezivi ubilački pohod
Dugo pre nego što je postao poznat kao „Ubica monstrum“, Jang Šinhaj je već činio manje zločine. Bio je osuđivan za krađu 1988. i 1991. godine, nakon čega je poslat u radne logore. Godine 1996. osuđen je za pokušaj silovanja i odslužio je trogodišnju kaznu zatvora. Pušten je 1999. godine, samo nekoliko meseci pre nego što će započeti svoju seriju ubistava.
Nije sasvim jasno gde su se dogodila njegova prva ubistva, ali se veruje da su se mogla desiti u Fuiangu, gde su tri osobe navodno ubijene tokom zime 2000. godine. Šinhaj je najčešće napadao farmere u zabačenim ruralnim oblastima, i to kasno noću, ubijajući čitave porodice.
Njegovi zločini bili su jezivi i brutalni. Koristio je čekiće, lopate i sekire kako bi nasmrt prebio svoje žrtve. Nasumično je birao kuće i nije štedeo nikoga unutra – ni decu, ni starce. Nije postojao jasan motiv, niti bilo kakva veza između žrtava.
U ranim jutarnjim časovima 6. decembra 2002. godine, Šinhaj je čekićem ubio pet članova porodice Liu u selu Liužuang, prema izveštaju China Daily iz 2004. godine. Liu Žanvei, njegova supruga, majka, sin i ćerka brutalno su napadnuti u sopstvenom domu. Jedini preživeli bio je 68-godišnji Liu Žongjuan, Žanveijev otac, koji je spavao u tek izgrađenoj kući u blizini.
„Trebalo je da se uselimo u novu kuću 9. decembra,“ žalio se Liu Žongjuan. „Ko je mogao da zamisli da će nas takva tragedija zadesiti samo tri dana ranije?“ Nakon što je ubio porodicu, Šinhaj je zakopao čekić na obližnjem groblju, a krvavu odeću bacio u reku.
Šinhaj je uvek znao kako da izbegne otkrivanje. Na svako mesto zločina dolazio je u novoj odeći i nosio cipele nekoliko brojeva veće kako bi zavaravao istražitelje. Takođe je odmah napuštao kuće nakon zločina i nikada nije ostajao u istom gradu. Njegova sposobnost da se stopi s okolinom dodatno je otežavala policiji da ga pronađe.
Nije imao stalnu adresu, stabilan posao niti bliske odnose s ljudima. Sve to činilo je gotovo nemogućim da vlasti prate njegovo kretanje. Tokom tri godine, Šinhaj je bio poput duha, dok je broj njegovih žrtava neprestano rastao.
A onda je uhvaćen, potpuno slučajno.
Kako su kineske vlasti okončale zločinački pohod Jang Šinhaja?
Do 2003. godine, zločini Jang Šinhaja izazvali su paniku u čitavim selima. Ljudi su noću čuvali domove improvizovanim oružjem. A onda je, sasvim neočekivano, svemu došao kraj.
Prema članku BBC-a iz novembra 2003. godine, policajci su 3. novembra 2003. godine sprovodili rutinsku kontrolu jednog ugostiteljskog objekta u gradu Kangžou, kada su primetili čoveka koji se ponašao sumnjivo.
Bio je to Jang Šinhaj. Priveden je na ispitivanje, i tada su policajci shvatili da je reč o čoveku traženom zbog ubistava u čak četiri provincije.
Nakon što su ga priveli, „Ubica monstrum“ je mirno i bez otpora priznao svoja zverstva. Ispričao je jezive detalje o zločinima, a DNK dokazi povezali su ga s više mesta zločina, čime su njegova priznanja potvrđena.
Razlozi za njegov besmisleni ubilački pohod i dalje ostaju nepoznati. Neki veruju da je sve poteklo iz besa i ljutnje nakon neuspele veze, dok drugi smatraju da je ubijao iz čiste zabave. Prema pisanju China Daily, jedan policajac je izjavio:
„Zločine je činio samo da bi povredio društvo.“
Sam Jang Šinhaj dao je još čudnije objašnjenje, prema izveštaju BBC-a na dan njegovog pogubljenja 2004. godine:
„Kada sam ubijao, imao sam želju. Ta želja me inspirisala da ubijam još. Nije me briga da li neko zaslužuje da živi ili ne. To me se ne tiče... Društvo me se ne tiče.“
Suđenje Šinhaju bilo je zatvoreno za javnost i trajalo je samo jedan sat. Nije poricao optužbe, niti je tražio milost od sudije. Prihvatio je svoju sudbinu, rekavši da ionako nije imao nameru da bude deo društva.
„Ubica monstrum“ osuđen je na osnovu jasnih i nedvosmislenih dokaza, uključujući DNK podudaranja, kao i sopstveno priznanje. Vlasti sumnjaju da je možda počinio još više zločina nego što je priznao, iako je zvaničan broj 67 ubistava i 23 silovanja.
Dana 14. februara 2004. godine, Jang Šinhaj je pogubljen streljanjem, čime je okončan život jednog od najsvirepijih zločinaca u savremenoj kineskoj istoriji.
Neki veruju da je ubijao iz besa. Drugi tvrde da je to radio iz zadovoljstva. Ali, kao i mnogi serijske ubice, nikada nije dao pravo objašnjenje, osim da je jednostavno želeo da ubija. Pa je to i radio.
(MONDO/ATI)
