Ovaj softver je, čini se, svemoguć: ogromne količine podataka se povezuju neverovatnom brzinom. Potrebno je samo nekoliko sekundi da se u potpunosti zadovolji policijska radoznalost: ime, godine, adresa, novčane kazne, prethodne krivične prijave. U kombinaciji sa podacima sa mobilnih telefona i sadržajem skeniranog sadržaja društvenih medija, moguće je kreirati profile bilo koje osobe u tren oka, piše Dojče vele.
Uz pomoć veštačke inteligencije (UI) moguće je ući u potpuno nove dimenzije pretrage. Program nadzora američke tehnološke kompanije Palantir ostvaruje snove policije i tajnih službi. U tri od 16 nemačkih saveznih država ovo je već stvarnost: Bavarskoj, Hesenu i Severnoj Rajni-Vestfaliji. Ovo predstavlja veliki problem iz perspektive zaštitnika privatnosti i organizacija za ljudska prava: jer osim osumnjičenih, pretragom mogu biti pogođeni i nevini građani.
Ustavne žalbe protiv Bavarske i Hesena
Neprofitna organizacija za građanske slobode (GFF) želi da spreči takve slučajeve, ali je u osnovi protiv upotrebe programa poput Palantira. Zato je podnela ustavnu tužbu protiv masovne obrade podataka u Bavarskoj. "Čak i onaj ko podnese prijavu, postane žrtva zločina ili se jednostavno nađe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme može zbog softvera postati meta", kritikuje advokatica GFF-a Franciska Gerlic.
Iz perspektive ove berlinske organizacije, neograničena obrada podataka krši osnovno pravo na informaciono samoopredeljenje i poverljivost komunikacija zagarantovanu nemačkim ustavom.
Osobe koje se putem takozvanog "rudarenja podataka" nađu na radaru policije, o tome ne saznaju ništa. Prema važećem zakonodavstvu, policiji u Bavarskoj je dozvoljeno da koristi Palantir čak i kada ne postoji konkretna opasnost. Time se međutim zanemaruju standardi koji se od 2023. primjenjuju u Hesenu nakon uspešne ustavne tužbe GFF-a. Savezni ustavni sud još nije odlučio o sličnoj tužbi protiv Severne Rajne-Vestfalije, gde vlasti takođe koriste Palantir.
Chaos Computer Club smatra softver netransparentnim
Ustavnoj tužbi protiv Bavarske pridružio se i Chaos Computer Club (CCC). Njegova portparolka Konstance Kurc govori o "Palantirovom obrascu pretraživanja". Pri tome policija povezuje odvojeno sačuvane podatke za veoma različite svrhe.
"Ako ni zbog čega drugog, onda zbog ovog razloga, automatizovana masovna analiza ne sme postati uobičajena u policijskom radu. Ali objedinjeni podaci takođe završavaju u namerno netransparentnom softveru američke kompanije Palantir, od kojeg policija dugoročno postaje zavisna", kritikuje Kurc. Oba ova aspekta su jasni razlozi za isključivanje Palantira iz upotrebe.
U Bavarskoj se softver kontroverznog američkog milijardera Pitera Tila koristi od 2024. godine, dok se u Hesenu koristi od 2017. godine. Ovaj preduzetnik nemačkog porekla ima reputaciju osobe sa autoritarnim ciljevima i neguje bliske veze sa predsednikom Donaldom Trampom i njegovim političkim krugovima. Američke tajne službe i vojska dugo koriste Palantirov program, koji se u SAD naziva "Gotam".
Prema izveštaju, američkoj kompaniji je dat neograničen pristup bazama podataka bavarske policije kako bi povezala sisteme. Originalni kompjuterski kod se navodno nalazi na serverima u Nemačkoj. Međutim, nema garancije da kopije nisu završile u SAD. "Jednostavno morate da imate poverenja", citirala su tri medijska izvora jednog zvaničnika.
"Digitalna politika je politika moći"
Očigledna i sve veća zavisnost od stranih tehnoloških giganata poput Palantira uopšte ne odgovara ambicijama Nemačke. Vladajuće unionističke stranke (CDU/CSU) i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) izgleda da su toga svesne. "Digitalna politika je politika moći", navodi se u njihovom koalicionom sporazumu.
"Želimo digitalno suverenu Nemačku. Da bismo to postigli, smanjićemo digitalnu zavisnost razvojem ključnih tehnologija, obezbeđivanjem standarda, zaštitom i proširivanjem digitalnih infrastruktura. Stvaramo evropske integrisane i otporne lance vrednosti za ključne industrije - od sirovina preko čipova do hardvera i softvera."
Ipak, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint (CSU), zadužen za unutrašnju bezbednost, očigledno ostavlja vrata otvorena, jer još nije eksplicitno isključio mogućnost kupovine softvera Palantir za Federalnu kancelariju kriminalističke policije (BKA) i Federalnu policiju. Njegova prethodnica Nensi Fezer (SPD), s druge strane, zabranila je korišćenje ovih programa 2023. godine.
Zeleni su odbacili izveštaje medija da ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint razmatra upotrebu softvera u federalnim bezbednosnim agencijama: "On sebe očigledno vidi kao lobistu veoma kontroverzne američke kompanije", rekao je poslanik Zelenih Konstantin fon Noc za časopis Štern.
Predsednik BKA želi softver sličan Palantiru, ali iz Evrope
Predsednik Federalne kancelarije kriminalističke policije (BKA), Holger Minh, nada se da će što pre dobiti softver uporediv sa Palantirovim: "Očajnički nam je potreban ovaj sistem", rekao je za Frankfurter Rundšau. S obzirom na geopolitički razvoj događaja, on bi ipak preferirao nemačko ili evropsko rešenje problema. "Ne smemo postati zavisni od partnera za koje ne znamo kako će se prema nama ponašati sutra ili prekosutra", naglasio je Minh.
Da organizacija za građanske slobode (GFF) uživa snažnu podršku u svojoj ustavnoj tužbi protiv upotrebe Palantira, pokazuje pogled na onlajn platformu za peticije Campact: politički apel za zabranu softvera u Nemačkoj potpisalo je skoro 264.000 ljudi u roku od nedelju dana, javlja Dojče vele.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo)
