U novembru 2022. godine, dok je Evropa bila suočena sa rastućom energetskom krizom, Nemačka je potpisala ugovor sa Katarom o uvozu do dva miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) godišnje iz ove zalivske zemlje.
Ovaj ugovor, koji je trebalo da stupi na snagu naredne godine, deo je šire evropske strategije usmerene ka smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, nakon što je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu.
Međutim, gotovo tri godine kasnije, Katar sada preti da će obustaviti isporuke LNG-a Evropi zbog spora oko direktive Evropske unije, koja ima za cilj unapređenje etičkih standarda u globalnoj trgovini.
List „Velt“ izveštava da su katarske vlasti poslale pisma vladama nekoliko zemalja članica EU, pozivajući Brisel da preispita ovu direktivu.
U pismima se upozorava da bi, ukoliko ne dođe do značajnih izmena, Katar mogao da preusmeri izvoz LNG-a ka tržištima koja nude „stabilnije i poslovno prihvatljivije uslove“.
Zakon EU o odgovornosti pod lupom
Direktiva EU o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, usvojena prošle godine, nalaže velikim evropskim kompanijama da pregledaju svoje globalne lance snabdevanja, od sirovina do gotovih proizvoda, kako bi otkrile i otklonile probleme poput kršenja ljudskih prava ili štete po životnu sredinu.
Kada direktiva stupi na snagu, evropske firme će biti obavezne da osiguraju da kod njihovih dobavljača bilo gde u svetu nema robovskog ili dečijeg rada. Nemačka već poseduje sličan zakon.
Pored toga, direktiva obavezuje preduzeća da razviju planove klimatske tranzicije u skladu sa Pariskim sporazumom iz 2015. godine.
Iako su ovu direktivu pozdravile organizacije za ljudska prava i zaštitu životne sredine, industrijska udruženja i dobavljači van EU kritikovali su je zbog visokih troškova usklađivanja, birokratije i širokog međunarodnog pravnog dometa.
Katar je prigovorio da pravila direktive o klimatskoj zaštiti prevazilaze ciljeve i namere Pariskog sporazuma, dodajući da visoke novčane kazne, sankcije i lična odgovornost zbog neusaglašenosti predstavljaju rizik za državnu kompaniju QatarEnergy, koja je najveći svetski proizvođač LNG-a.
Katar se protivi nultoj emisiji
Evropska direktiva, kako se navodi, nalazi se u sukobu sa nacionalnom energetskom strategijom Katara.
Privreda ove zalivske države je snažno povezana sa LNG-om, koji Katar smatra zelenim tranzicionim gorivom, a ne pretnjom za klimu. Doha ističe da želi postepeno i merljivo da smanjuje emisiju ugljen-dioksida, ali bez ugrožavanja izvoza energije.
“Katar i neki drugi proizvođači i izvoznici nafte još uvek nisu uspostavili planove za postizanje nulte neto emisije“, kaže Andreas Goldtau, profesor javne politike na Univerzitetu u Erfurtu, za DW. On dodaje da ih to izlaže riziku od kazni Evropske unije zbog nepoštovanja direktive.
Prema toj direktivi, kompanije mogu biti kažnjene novčanim kaznama u visini do pet odsto globalnog godišnjeg prihoda ukoliko ne sprovedu neophodne provere. Za QatarEnergy, koji je u 2024. ostvario prihod od 48,6 milijardi dolara, to bi značilo kaznu od preko dve milijarde dolara.
Katar povećao isporuke zbog rata u Ukrajini
Prema podacima analitičke firme Kpler, od početka rata u Ukrajini, Katar je pokrivao između 12 i 14 odsto evropskih potreba za LNG-om, isporučivši ukupno 37,1 milion metričkih tona gasa u EU. Ugovor potpisan 2022. godine sa Nemačkom trebalo bi dodatno da ojača evropsko snabdevanje.
Međutim, analitičari upozoravaju da bi prekid isporuka, naročito u zimskom periodu kada potrošnja dostiže vrhunac, mogao dovesti do nestašica i ponovnog rasta cena energije.
Tjeri Bro, profesor na Univerzitetu Sciences Po u Parizu, izjavio je za DW da nije iznenađenje što Katar sada preti obustavom isporuka, jer nijedna kompanija ne želi da bude izložena prekomplikovanom i opterećujućem zakonodavstvu.
"Umesto da ulazi u dugotrajne pregovore, Katar je izabrao odlučniji pristup, da deluje rano i odlučno kako bi se izborio za potpuno izuzeće iz direktive.“,naglašava on.
EU odlaže sprovođenje nakon žestokog lobiranja
Zemlje članice EU prvobitno je trebalo da do naredne godine prenesu direktivu u svoje nacionalno zakonodavstvo, sa početnim fokusom na kompanije sa više od pet hiljada zaposlenih i godišnjim prihodima većim od 1,5 milijardi evra. Do 2029. godine direktiva bi trebalo da se proširi i na kompanije sa najmanje hiljadu zaposlenih.
Međutim, suočen sa rastućim otporom zemalja poput Nemačke, Francuske i Italije, kao i finansijskog i energetskog sektora, Brisel je sada predložio dvogodišnje odlaganje sprovođenja direktive, do juna 2028. “EU je već ublažila neke od tih zahteva, odgurnuvši ih u drugu polovinu decenije“, rekao je Goldtau.
Sada se postavlja ključno pravno pitanje: može li Brisel nametnuti visoke kazne kompanijama van EU, poput QatarEnergy-ja? Stručnjaci smatraju da bi praktične prepreke i moguće posledice po međunarodnu trgovinu mogle zakomplikovati primenu sankcija. Ukoliko se to ne sprovede, finansijski teret mogao bi pasti na evropske partnere.
“Uvoznici koji imaju pravna lica unutar Evrope mogli bi biti obavezani da zadrže isplate prema Qatar Energy-ju kao posredne kazne“, nagađa Goldtau.
Pravi potez u pogrešnom trenutku?
Potez Katara može biti strateški opravdan, ali njegov tajming izazvao je iznenađenje. Neki analitičari smatraju da Doha koristi trenutne trgovinske tenzije između SAD i EU kako bi se izborila za izuzeće.
Ipak, baš ovog vikenda Brisel je dogovorio kupovinu tečnog gasa iz SAD, vrednu 750 milijardi dolara, u okviru trgovinskog sporazuma sa tadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trampom, što predstavlja težak udarac katarskoj strategiji.
“Nije mi jasno zašto je Katar ovo pokrenuo baš sada“, rekao je Goldtau za DW. Dodao je i da je, uostalom, Tramp upravo zaključio sporazum koji Briselu daje još jedan razlog da se okrene ka SAD-u.
S druge strane, ekonomista Bro smatra da je potez Katara vremenski savršeno tempiran, jer koristi stalnu ranjivost Evrope nakon energetske krize izazvane ratom u Ukrajini.
"Tržište LNG-a i dalje je napeto i verovatno će takvo ostati još tri godine, što Kataru daje snažan argument upravo u pravom trenutku da izvrši pritisak“, zaključuje Bro.
S obzirom na to da se globalna potražnja za LNG-om do 2030. procenjuje na više od 600 miliona tona godišnje, proširenje nalazišta Severno polje, za koje se procenjuje da sadrži deset odsto svetskih rezervi gasa, kao i dugoročni ugovori, pozicioniraju Katar kao ključnog snabdevača energije Evropi.
Međutim, ukoliko propisi EU postanu oštriji, Katar bi mogao ubrzati svoj zaokret ka Aziji, gde potražnja raste, a troškovi su znatno niži.
(DW/MONDO)
BONUS VIDEO:
