Premijerka Italije Đorđa Meloni, koja je bila u radnoj poseti Srbiji kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića u utorak 5. avgusta, je prema pisanju italijanskog lista "Koriere dela Sera" predložila američkom predsedniku Donaldu Trampu da se njegov sastanak sa Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije, održi početkom sledeće nedelje u Italiji. Ruska Federacija je, prema saznanjima italijanskog lista, odmah odbila taj predlog i to iz dva razloga, a informaciju da je Meloni ovo zaista predložila potvrdio je i italijanski list "La Republika".
Mogućnost sastanka u Italiji "koči" Rusija, poznato je i zašto. U pitanju su dva razloga, to su:
- Italija je "previše naklonjena" Ukrajini iz ruskog ugla
- Vladimir Putin, predsednik Rusije, nalazi se na međunarodnoj poternici Haškog tribunala zbog optužbe za ratne zločine u ratu u Ukrajini
Važniji razlog zašto se Italija kao potencijalna lokacija Rusiji ne dopada jeste drugi razlog. Italija priznaje Međunarodni krivični sud u Hagu zbog čega bi bila u obavezi da odmah uhapsi Putina čim bi sleteo u Rim.
Druga varijanta ovog predloga je Vatikan. Ovaj predlog inicirao je novi Papa Lav XIV, a u svetskim medijima spominju se još dve države: Ujedinjeni Arapski Emirati i Mađarska, ali je važno napomenuti da još uvek nema nikakvih zvaničnih informacija.
Zašto Vladimira Putina traži Međunarodni krivični sud u Hagu?
Da podsetimo, 17. marta 2023. godine Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje Vladimira Putina zbog optužbe da je protivzakonito deportovao ukrajinsku decu i da je nezakonito prebacivao ljude iz Ukrajine u Rusku Federaciju. Tada je Moskva ekspresno reagovala i navela je da ne priznaje taj sud i da su, samim tim, odluke tog suda za njih ništavne.
Međunarodni krivični sud u Hagu zvanično je priznat od strane 123 zemlje koje su ratifikovale Rimski statut MKS (International Criminal court). Sve zemlje koje su priznale ovaj sud imale bi zakonsku obavezu da sprovedu nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina.
Poljski premijer Donald Tusk je danas razgovarao telefonom sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Napomenuo je da je moguće da "Rat u Ukrajini bude pauziran".
“Postoje određeni signali, to mi govori i intuicija da je moguće zamrzavanje konflikta. Ne želim to da nazovem krajem rata, ali zamrzavanjem konflikta da.
To je moguće da se dogodi pre ili kasnije. Postoji nada da se to desi.
Danas je poslednji dan za ultimatum. Predsednik Zelenski je oprezan, ali i optimističan.
Ukrajinska strana je naklonjena Evropi, uključujući i Poljsku, i žele da mi učestvujemo u budućem prekidu vatre koji bi kasnije, vremenom, doveo do mira. Želimo mir i mi, to bi imalo pozitivan učinak za našu bezbednost“, objasnio je Tusk.
U sredu 6. avgusta u Moskvi su se sastali Vladimir Putin i Stiv Vitkof, Trampov specijalni izaslanik. Sastanak je trajao tri sata i glavna tema bila je rat u Ukrajini.
Šta je Tramp rekao o sastanku u Moskvi?
Američki predsednik kratko se oglasio nakon sastanka u Moskvi. Odmah je obavestio i pojedine evropske saveznike, ali nije precizirao na koga je tačno mislio.
“Moj specijalni izaslanik, Stiv Vitkof, je danas imao vrlo produktivan razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Veliki napredak je ostvaren.
Obavestio sam i neke evropske saveznike. Svi se slažu da ovaj rat mora da se završi, radićemo svi na tome u narednim danima i nedeljama“, rekao je Tramp u sredu.
Šta je Rusija rekla nakon sastanka?
Nije se Vladimir Putin lično oglasio, ali jeste njegov pomoćnik Jurij Ušakov koji se kratko obratio predstavnicima medija nakon završenog sastanka. Rekao je da je razgovor bio “koristan i konstruktivan”.
“Ruska Federacija dobila je neke signale od Trampa i vratila je neke signale drugoj strani. Predsednik Putin i Vitkof su razgovarali takođe i o strateškom partnerstvu Rusije i Sjedinjenih Država”, kratak je bio Ušakov u sredu.
BONUS VIDEO:
