Američki predsednik Donald Tramp, saopštio je javnosti da će se 15. avgusta sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na Aljasci. Ova teritorija, ima simboličku vrednost kada su u pitanju odnosi između SAD i Rusije jer je ova američka savezna država sve do 1867. pripadala Rusiji.
"Dan Aljaske" je ime praznika koji se svakog 18.10. obeležava u toj saveznoj američkoj državi, a koji predstavlja godišnjicu kupovine Aljaske od strane SAD.
SAD su kupile Aljasku od Rusije u martu 1867. godine, za 7,2 miliona dolara, nakon ruskog poraza od strane Britanije, Francuske i Osmanskog carstva tokom Krimskog rata. Ruski prodori trgovaca krznom započeli su još pre više od jednog veka, 1740-ih godina, mada stalni ruski naseljenici nisu zvanično priznati sve do 1790-ih.
U petak, 18. oktobra 1867. godine, teritorija je zvanično prešla pod kontrolu SAD, iako je Aljaska formalno postala savezna država tek 1959. godine.
Koliko bi se razlikovale američka i svetska istorija da je Aljaska ostala ruska? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, Newsweek je kontaktirao nekoliko istoričara sa ekspertizom u ovoj oblasti, a neki odgovori bi mogli da vas iznenade.
Bez kupovine, postojao je opšti konsenzus da bi Aljaska mogla postati predmet spora između Ruske i Britanske imperije. Da su Rusi zadržali kontrolu, tokom Hladnog rata Aljaska bi mogla funkcionisati kao sovjetska nuklearna baza, što bi dodatno povećalo tenzije sa SAD.
Neprijateljstvo prema Britanskoj imperiji
Kao potencijalni razlog kupovine iz 1867. godine, Džo Antonson iz Društva za istoriju Aljaske istakao je rastuće simpatije prema SAD u regionu, u kombinaciji sa ruskim neprijateljstvom prema Britanskoj imperiji.
Antonson je rekao za Newsweek: "Rusija nije želela da proda svoja prava na Aljasku Britancima nakon što je ponižena u Krimskom ratu. Ipak, te dve zemlje su se dogovorile da ne vode rat na Pacifiku".
Rusija nije želela da nastavi sa ulaganjima u Aljasku. Iako bi Rusko-američka saradnja mogla da dovede do nastavka upravljanja trgovačkim poslovima, povećali bi se upadi u severni Pacifik, naročito od strane američkih trgovaca, koji su već tada bili aktivni u lovu bakalara i kitova.
Profesor Songo Ha, stručnjak za ranu američku istoriju na Univerzitetu Aljaske u Enkoridžu, rekao je za Newsweek da nikako nije bilo neizbežno da bi Aljaska, da nije bilo kupovine 1867. godine, pala pod britansku kontrolu.
Na pitanje da li bi Aljaska postala deo Britanske imperije, odgovorio je: "Mislim da je to moguće. Međutim, nisam uveren da bi Britanska imperija mogla da anektira Aljasku u 1860-im godinama. Veličina teritorije Kanade tada je već bila ogromna. Ne znam da li bi proširena Kanada, uključujući Aljasku, bila praktična opcija."
Ha je takođe skeptičan prema tvrdnji da bi, bez kupovine od strane SAD, Aljaska mogla izazvati otvoreni rat između Ruske i Britanske imperije, koje su se već nadmetale za uticaj u centralnoazijskoj "Velikoj igri."
On je rekao: "Nisam siguran da bi bilo koja od zemalja smatrala Aljasku dovoljno važnom da rizikuje početak rata. Ako je Aljaska zaista bila toliko važna, Rusija je ne bi prodala po tako niskoj ceni."
Baza za sovjetsko nuklearno oružje
Međutim, da je Aljaska ostala ruska, to bi to moglo ojačati američki nacionalizam, smatra Ha, jer bi Aljaska predstavljala spoljnog neprijatelja protiv kojeg bi se Amerikanci ujedinili.
Rekao je: "Imati stranog neprijatelja u blizini, militarizovanu rusku Aljasku, verovatno bi dodatno osnažilo američki nacionalizam. Ipak, takvo jedinstvo moglo je da obeshrabri kritike prema američkoj vladi."
I Antonson i profesor Ha složili su se da bi ruska Aljaska mogla biti korišćena kao baza za sovjetsko nuklearno oružje tokom Hladnog rata, što bi povećalo tenzije sa SAD.
Antonson je rekao: "Aljaska je važna za SAD zbog svoje obale na Arktičkom okeanu, i bila je ključna u doba hladnoratovske tenzije. Što se tiče postavljanja nuklearnog oružja ovde, možda. SAD su ovde već imale neko oružje."
Na pitanje da li je sovjetsko nuklearno oružje moglo biti postavljeno na Aljasci, Ha je odgovorio: "Da. I pretpostavljam da bi SAD uložile resurse da duž kanadsko-aljaške granice postave trupe i nuklearno oružje kako bi odvratile Sovjete. SAD su to već činile u drugim oblastima, kao što su Japan i Koreja."
Profesor je sugerisao da bi SAD mogle “odlučno“ odgovoriti na sovjetsku kontrolu Aljaske tokom Hladnog rata, što bi povećalo šanse za direktni sukob između Moskve i Vašingtona.
On je rekao: "Istorijski gledano, SAD su uvek odlučno reagovale na ono što smatraju pretnjom svojoj teritorijalnoj bezbednosti. Učešće Amerike u mnogim ratovima protiv domorodačkih naroda, intervencija u Meksičkoj revoluciji i invazije na Kubu to jasno pokazuju."
Da je Rusija zadržala kontrolu nad Aljaskom tokom 20. veka, SAD bi najverovatnije reagovale odlučno, kao što su činile i na drugim mestima.“
“Zašto vam treba Aljaska?“
Godine 2014. predsednik Putin izjavio je da Rusija nema nikakvo interesovanje da povrati najveću američku saveznu državu, kada ga je novinar pitao o ideji za koju je rekao da bi mnogi Rusi “bili veoma srećni da se ostvari“.
“Zašto vam treba Aljaska?“ pitao je Putin, prema pisanju The Washington Post-a. “Uostalom, Aljaska je prodata negde u 19. veku.
Luizijanu su Sjedinjenim Državama prodali Francuzi, otprilike u isto vreme. Hiljade kvadratnih kilometara prodati su za 7,2 miliona dolara, mada u zlatu.
On je kupovinu Aljaske opisao kao "jeftinu" i rekao da ljudi "ne treba da se uzrujavaju zbog toga"
U julu 2022., dvojica ruskih zvaničnika izneli su mogućnost povratka Aljaske Rusiji. Vjačeslav Volodin, Putinov saveznik i predsednik Državne dume, izjavio je da bi Rusija mogla da povrati ovu teritoriju kao odgovor na sankcije koje je Zapad uveo nakon invazije na Ukrajinu.
"Kada američki zakonodavci pokušavaju da prisvoje našu imovinu u inostranstvu, treba da znaju da i mi imamo na šta da polažemo pravo," rekao je Volodin, prema navodima Associated Pressa.
Volodin je ranije naglasio da bi Moskva mogla zapleniti rusku imovinu "neprijateljskih" zemalja kao odmazdu na američki predlog da se konfiskovana imovina oligarha proda kako bi se pomogla obnova Ukrajine, prema pisanju The Moscow Times-a.
Ovog meseca dvojica Rusa su zadržana nakon što su čamcem stigli na ostrvo Sveti Lavrentije, koje pripada Aljasci.
Ostrvo Sveti Lavrentije udaljeno je oko 60 kilometara od ruske obale i nalazi se bliže Rusiji nego ostatku Aljaske.
Američka i ruska obalska straža prethodno su se dogovorile da sarađuju u praćenju zagađenja i bezbednosti na moru u Beringovom moru.
Dana 12. oktobra bivša guvernerka Aljaske Sara Pejlin izjavila je da američke snage u toj saveznoj državi drže Putina “pod kontrolom“ i da ga “odbijaju“ kada se njegova vojska približi američkoj teritoriji.
BONUS VIDEO:
