Za samo nekoliko sati na Aljasci, Vladimir Putin je uspeo da ubedi Donalda Trampa da prekid vatre u Ukrajini nije pravi put, da spreči američke sankcije i spektakularno razbije dugogodišnje pokušaje Zapada da izoluje ruskog predsednika, pokazuje analiza Rojtersa.
Van Rusije, Putin je široko proglašen pobednikom samita na Aljasci, dok su kod kuće ruski državni mediji prikazivali američkog predsednika kao razboritog državnika, čak i dok su ga kritičari na Zapadu optuživali za preteranu reakciju.
Ruski državni mediji su odlično iskoristili činjenicu da je Putinu omogućen vojni prelet, da ga je Tramp čekao na crvenom tepihu, a zatim pustio ruskog predsednika da se vozi sa njim na zadnjem sedištu "Velike zveri“, američke predsedničke limuzine.
"Zapadni mediji su u stanju koje bi se moglo opisati kao poremećeno na ivici potpunog ludila“, rekla je Marija Zaharova, portparolka ruskog ministra spoljnih poslova. "Tri godine su govorili o izolaciji Rusije, a danas su videli crveni tepih prostrt za dobrodošlicu ruskog predsednika u Sjedinjene Države“, rekla je ona.
Ali Putinove najveće pobede na samitu imaju veze sa ratom u Ukrajini, gde je izgleda bar delimično ubedio Trampa da prihvati rusku viziju o tome kako bi trebalo da se postigne dogovor.
"Nastaje novi svetski poredak“
Tramp je ušao na sastanak rekavši da želi brz prekid vatre i zapretio je Putinu i najvećem ruskom kupcu sirove nafte, Kini, sankcijama.
Nakon sastanka, Tramp je rekao da se slaže sa Putinom da pregovarači treba direktno da idu ka mirovnom rešenju, a ne kroz prekid vatre, kako su zahtevali Ukrajina i njeni evropski saveznici, a koje su SAD ranije podržavale.
"Stav američkog predsednika se promenio nakon razgovora sa Putinom i sada se diskusija neće fokusirati na prekid vatre, već na okončanje rata. I novi svetski poredak. Baš kao što je Moskva želela“, rekla je Olga Skabejeva, jedna od najistaknutijih voditeljki tok-šoua na ruskoj državnoj televiziji, na Telegramu.
Rusija je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, tvrdeći da je kijevsko prihvatanje Zapada postalo pretnja njenoj bezbednosti, što je Ukrajina odbacila kao lažni izgovor za ono što je nazvala otimanjem teritorije u kolonijalnom stilu.
Bez ekonomskog resetovanja
Činjenica da se samit uopšte održava bila je pobeda za Putina čak i pre nego što je počeo, s obzirom na to kako ga je sa takvom pompom izvukao iz diplomatske izolacije.
Putina traži Međunarodni krivični sud, optužen je za ratne zločine u deportaciji stotina dece iz Ukrajine. Rusija negira bilo kakvu krivičnu radnju, tvrdeći da je delovala kako bi uklonila decu bez pratnje iz zone sukoba. Ni Rusija ni Sjedinjene Države nisu članice suda.
Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i bliski Putinov saveznik, rekao je da je samit postigao veliki napredak u obnavljanju odnosa SAD i Rusije, za koje je Putin žalio da su na najnižoj tački od Hladnog rata.
Ali Putin nije dobio sve što je želeo i nije jasno koliko će njegovi dobici trajati. Pre svega, Tramp mu nije pružio ekonomsko resetovanje koje je želeo, nešto što bi ohrabrilo ruskog predsednika u vreme kada njegova ekonomija pokazuje znake napetosti nakon više od tri godine rata i sve strožih zapadnih sankcija.
Ukrajina i dalje najvažnije pitanje
Jurij Ušakov, Putinov pomoćnik za spoljnu politiku, rekao je pre samita da će se razgovori dotaći trgovinskih i ekonomskih pitanja. Putin je takođe doveo svog ministra finansija i šefa ruskog fonda da razgovaraju o potencijalnim sporazumima o Arktiku, energetici, svemiru i tehnološkom sektoru.
Na kraju, nisu o tome razgovarali. Tramp je novinarima u avionu "Er Fors Van“ pre samita rekao da neće biti razgovora o poslu dok se rat u Ukrajini ne reši, prenosi Index.
Takođe nije jasno koliko će trajati ublažavanje sankcija koje je Putin izborio. Tramp je rekao da će verovatno proći dve ili tri nedelje pre nego što će morati da se vrati razmatranju uvođenja sekundarnih sankcija Kini kako bi naštetio finansiranju ruske ratne mašinerije.
"Odgovornost je prebačena na Evropu“
Tramp, sudeći po do sada objavljenim informacijama, takođe nije uradio ono čega su se neki ukrajinski i evropski političari najviše plašili i izdao je Kijev zaključivši sporazum bez ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Tramp je jasno stavio do znanja da je na Zelenskom da li će se složiti sa idejama o razmeni teritorija i drugim elementima mirovnog rešenja o kojima je američki predsednik razgovarao sa Putinom na Aljasci. Ali iz prethodnog primera napada na Zelenskog u Beloj kući u februaru, jasno je da se Tramp može brzo okrenuti protiv njega ako smatra da ukrajinski lider ne sarađuje konstruktivno.
Tramp je zaista brzo počeo da vrši pritisak na Zelenskog, koji se očekuje u Vašingtonu u ponedeljak, rekavši nakon samita da Ukrajina mora da postigne dogovor jer je "Rusija veoma velika sila, a oni nisu“.
"Glavna poenta je da su obe strane direktno prenele odgovornost na Kijev i Evropu za postizanje budućih rezultata u pregovorima“, rekao je Medvedev, dodajući da je samit pokazao da je moguće pregovarati i boriti se istovremeno.
Zahtev za Donbas
Dok se pregovori nastavljaju, ruske snage polako ali sigurno napreduju na bojnom polju i prete brojnim ukrajinskim gradovima, čiji pad bi mogao ubrzati pokušaj Moskve da preuzme potpunu kontrolu nad istočnom Donjeckom regijom, jednom od četiri ukrajinske regije koje Rusija smatra svojima.
Donjeck, od kojih oko 25 odsto ostaje van ruske kontrole, i Luganska regija zajedno čine industrijsku regiju Donbas, koju je Putin jasno stavio do znanja da želi u celosti.
Putin je rekao Trampu da bi bio spreman da zamrzne linije fronta u Zaporožju i Hersonu, još dve regije koje smatra svojima, ako Kijev pristane da se povuče i iz Donjecka i iz Luganska, rekla je za Rojters osoba upoznata sa situacijom. Zelenski je odbio zahtev, rekao je izvor.
Prema pisanju Njujork tajmsa, Tramp je rekao evropskim liderima da bi ukrajinsko priznanje Donbasa kao ruskog pomoglo u postizanju dogovora. A SAD su spremne da budu deo bezbednosnih garancija za Ukrajinu, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.
"Trampov posao je da izvrši pritisak na Ukrajinu“
Neki kritičari Kremlja rekli su da bi bilo pogrešno pripisati Putinu preveliki uspeh u ovoj fazi. „Rusija je ponovo uspostavila svoj status i postigla dijalog sa SAD“, rekao je Mišel Diklo, francuski diplomata koji je ranije služio u Moskvi i analitičar je u istraživačkom centru Institut Montenj. „Ali kada imate rat u rukama i vaša ekonomija se urušava, to su ograničeni dobici.“
Ruski zvaničnici negiraju da se ekonomija, koja je stavljena na ratne noge i pokazala se otpornijom nego što je Zapad predvideo uprkos teškim sankcijama, urušava, ali su priznali znake pregrevanja i rekli da bi ekonomija mogla da upadne u recesiju sledeće godine ako se politike ne prilagode.
"Za Putina, ekonomski problemi su sekundarni u odnosu na njegove ciljeve, ali on razume našu ranjivost i troškove povezane sa tim“, rekao je jedan izvor upoznat sa razmišljanjem Kremlja.
"Obe strane će morati da naprave ustupke. Pitanje je u kojoj meri. Alternativa, ako želimo da ih vojno pobedimo, jeste da dublje mobilišemo resurse i da ih veštije koristimo, ali mi ne idemo tim putem iz više razloga“, rekla je ta osoba. „Trampov posao će biti da izvrši pritisak na Ukrajinu da prizna sporazume.“
Bonus video:
· Reaguj