Estonija razmatra da li bi obnavljanje iscrpljenih tresetišta (barovite močvare) moglo pomoći u zaštiti baltičke zemlje od ruske agresije, a istovremeno skladištiti zagađenje koje zagreva planetu, saopštilo je ministarstvo za klimu za Politiko.
To je treća vlada Evropske unije koja je pokrenula razgovore o ideji obnove odbrambenih tresetišta duž istočnog krila NATO-a, pridruživši se Finskoj i Poljskoj, nakon što su naučnici istakli da bi ove vrste močvarnih područja mogle poslužiti kao veoma efikasne zamke i za neprijateljske tenkove i za ugljen-dioksid.
"Mogu da potvrdim da smo započeli rane razgovore sa Ministarstvom odbrane i želimo da ih uključimo u projekat obnove prirode", rekao je portparol estonskog ministarstva za klimu kada su ga pitali da li vlada razmatra obnovu tresetišta kao bezbednosnu meru.
Razgovori su "još uvek u veoma ranoj fazi", dodao je portparol. Ministarstva odbrane i zaštite životne sredine Poljske i Finske saopštila su ranije ovog meseca da razmatraju obnavljanje tresetišta kao dvostruku meru za klimatske uslove i bezbednost.
U svom prirodno močvarnom stanju, tresetišta skladište ogromne količine ugljenika, služe kao ključna staništa divljih životinja i deluju kao zaštitne barijere od suše i požara. Njihov opasno močvarni teren takođe zarobljava svu tešku mehanizaciju, što ih čini ogromnim preprekama za vojske koje napadaju.
Ali polovina tresetišta EU je isušena, uglavnom da bi se pretvorila u poljoprivredno zemljište. Isušena tresetišta oslobađaju ugljenik, podstičući klimatske promene, dok se isušeno zemljište lako prelazi tenkovima.
Estonija je jedna od zemalja EU sa najbogatijim tresetištima i već je započela obnavljanje velikih razmera, iako naučnici procenjuju da zemlja treba da udvostruči svoje napore kako bi ispunila nove ciljeve EU u vezi sa obnavljanjem prirode. Međutim, ambicije obnove naišle su na prepreku početkom ove godine kada se projekat ponovnog zavlaživanja suočio sa snažnim otporom lokalnog stanovništva, što je navelo vladu da zaustavi nekoliko planova.
Estonija, Letonija i Litvanija žele da uključe postojeća tresetišta u novi projekat Baltičke odbrambene linije kako bi definisale svoje granice, ali aktivna obnova tresetišta do sada nije bila deo plana. Portparol estonskog Ministarstva odbrane takođe je u petak potvrdio da su počeli interni razgovori u vladi.
BONUS VIDEO:
