Grci s mukom pristali da štede | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Grci s mukom pristali da štede

Grčki parlament usvojio je tesnom većinom zakon o sprovođenju juče odobrenih petogodišnjih mera štednje, strogih i nepopularnih, ali uslovnih za novu pomoć EU i MMF. Obračuni demonstranata i policije u centru Atine nastavljeni su i tokom prošle noći serijom sporadičnih incidenata, ali je jutros bilo mirno.

Vlada socijaliste Jorgosa Papandreua dobila je podršku 155 od ukupno 300 poslanika parlamenta, koji su danas glasali za zakon o implementaciji mera štednje.

Čak 136 poslanika bilo je protiv.

U očekivanju rezultata glasanja grčkog parlamenta o zakonima koji bi trebalo da omoguće primenu vladinih mera štednje, Atina je danas bila mirna, a pred parlamentom, na trgu Sintagma, gde su se noćas odigrali žestoki okršaji demonstranata i policije, danas nema nijednog demonstranta.

Rigoroznim vladinim programom štednje se predviđa smanjenje plata, otpuštanje zaposlenih, povećanje poreza i prodaja javnih preduzeća.

Mere bi samo ove godine trebalo da obezbedi uštede od šest milijardi evra, s tim što će ta suma biti mnogo veća, jer se predviđa privatizacija velikih javnih preduzeća.

Usvajanje rigoroznog programa štednje, zajedno sa pratećim zakonima, preduslov je da Atina dobije novu ratu kredita od MMF i evropskih finansijskih institucija u iznosu od 12 milijardi evra - o čemu će se odlučivati 3. jula.

U protivnom, sredinom jula država ne bi bila u mogućnosti da plaća svoje račune pošto će ostati bez sredstava.

Grčki dug iznosi 340 milijardi evra, odnosno više od 30. 000 evra po svakom od ukupno 11,3 miliona stanovnika te države. Sa dugom koji je jednak 150 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda, Grčka drži dva neslavna svetska rekorda: najniži kreditni rejting neke države i najveće troškove osiguranja duga.

Grčka istovremeno ima imovinu vrednu 300 milijardi evra, što - po ekonomistima - znači da je solventna u onoj meri u kojoj je voljna da proda deo te imovine.



Pre nepunih mesec dana, Grčka je postigla sporazum o prodaji 10 odsto državnog udela u domaćoj telekomunikacionoj kompaniji Helenik telekom (OTE) nemačkom Dojče telekomu, čime je počela da sprovodi ambiciozni program privatizacije radi smanjenja svog ogromnog duga.

Stopa nezaposlenosti u martu porasla je i dostigla novi rekord, dok je u aprilu industrijska proizvodnja pala za čak 11 odsto na godišnjem nivou.

Grčka ekonomija, koja je na ivici bankrota, izbegla je da se to desi prošle godine kada je dobila 110 milijardi evra međunarodne pomoći, ali je sada neophodan i drugi paket za spasavanje.

Protesti zbog vladinih mera štednje su započeli krajem maja, a juče i prekjuče organizovan je i generalni štrajk koji je paralisao zemlju, dok je na protestima na trgu Sintagma u jednom trenutku bilo više od 20.000 ljudi.

Tokom prošle noći, demonstranti koji protestuju protiv oštrih vladinih mera štednje porazbijali su nekoliko izloga i devastirali trg, a policija uzvraćala postavljanjem novih kordona i suzavcem, da bi nešto posle ponoći područje oko zgrade parlamenta bilo u potpunom okruženju policijskih kordona.

Desetine ljudi povređene su u sukobima, najviše kamenicama, a oko 250 je primljeno u bolnice zbog respiratornih problema – zbog izloženosti suzavcu.

Kroz noć su odjekivale sirene hitnih službi, a desetine policajaca na motorima krstarile su u masovnim patrolama kroz centar grada – dok su nekoliko kvartova dalje, na popularnoj Plaki, turisti opušteno uživali u grčkim specijalitetima, u restoranima i barovima.

Demonstranti, među kojima su posebno nasilni mladi anarhisti, optužuju vladu da nepravedno teret štednje svaljuje samo na leđa onih koji žive od plata i penzija, da oni plaćaju greške, ne samo PASOK-a nego i Nove demokratije koja je do pre dve godine bila na vlasti.

To potvrđuje i nedavna anketa u kojoj se 47 odsto građana izjasnilo za raspisivanje vanrednih izbora. Politički analitičari, međutim, upozoravaju da vanredni izbori ne bi ništa rešili, jer nijedna partija ne bi uspela da napravi jaku vladu.

(Tanjug/MONDO)

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU