Dva turska F-16 ušla u zabrenjenu zonu, odmah je stigao odgovor: Eskalirale napetosti između dve evropske zemlje

Napetosti između Grčke i Turske ponovo su eskalirale nakon što su turski borbeni avioni F-16, naoružani raketama vazduh-vazduh, ušli u grčki FIR (Flight Information Region) bez prethodne najave i plana leta. Incident, koji se odigrao iznad jugoistočnog Egejskog mora, u blizini ostrva Rodos i Kastelorizo, doveo je do toga da grčke vazduhoplovne snage pošalju sopstvene lovce F-16 radi presretanja turskih aviona.

Prema saopštenju grčkog Generalštaba, dva turska F-16, zajedno sa jednim vojnim ATR-72 avionom i jednim helikopterom, ušli su u grčki FIR (Flight Information Region) bez odobrenja. Iako nijedna letelica nije ušla u nacionalni vazdušni prostor Grčke, sama činjenica da su bez dozvole ušli u kontrolisani region smatra se ozbiljnim kršenjem međunarodnih pravila i bezbednosnim rizikom.

Incident se odigrao u trenutku kada u regionu nije bilo najavljenih turskih vojnih vežbi, što je dodatno podgrejalo sumnje Atine da Ankara namerno sprovodi provokacije.

FIR je vazdušni prostor definisan od strane Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO), u kojem određena država ima odgovornost za pružanje informacija o letovima i usluga kontrole letenja radi bezbednog i efikasnog kretanja aviona.

Primera radi, Grčka kontroliše Athens FIR, koji obuhvata ceo njen vazdušni prostor, ali i delove Egejskog mora i međunarodnih voda. Kada turski vojni avioni uđu u taj region bez najave, Atina to tretira kao kršenje pravila, iako ti avioni zapravo nisu ušli u suvereni vazdušni prostor Grčke.

Energetski kontekst i geopolitičke poruke

Grčki analitičari povezuju poslednji incident sa planovima Atine da, u saradnji sa Kiprom, pokrene projekat podmorskog električnog kabla koji bi povezivao dve zemlje. Ankara se ovom projektu protivi, smatrajući ga kršenjem njenih interesa u istočnom Mediteranu.

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan optužio je Atinu da „podstiče anti-turska osećanja“ i upozorio da takve akcije mogu dovesti do „ozbiljnih strateških posledica“ za grčku državu i narod.

Istorija napetosti

Sukobi između Grčke i Turske u Egejskom moru traju decenijama, a koreni spora leže u različitim tumačenjima prava na teritorijalne vode, ekskluzivne ekonomske zone (ZEE) i kontrolu nad vazdušnim prostorom.

• Grčka zadržava pravo na 10 nautičkih milja vazdušnog prostora, dok njene teritorijalne vode obuhvataju šest milja. Turska osporava dodatne četiri milje, tvrdeći da su protivne međunarodnom pravu.
• Ankara takođe odbija da prijavljuje planove svojih vojnih letova u grčkom FIR-u, što Atina vidi kao kontinuiranu provokaciju i pretnju bezbednosti.

Vojni aspekt i istorijski incidenti

Vojni aspekt i istorijski incidenti:

• 1996. godine, grčki Mirage 2000 oborio je turski F-16 nakon što je povredio grčki vazdušni prostor kod ostrva Hiosa.
• 2006. godine, došlo je do direktnog sudara u vazduhu između grčkog i turskog F-16, što je rezultiralo smrću jednog grčkog pilota.
• Tokom poslednjih godina, iako su napetosti varirale, turski UAV-ovi i helikopteri više puta su primećeni u grčkom FIR-u bez odobrenja, što Atina smatra kontinuiranom provokacijom.

Rivalitet F-16 protiv F-16 dok Amerikanci profitiraju

Zanimljivo je da i Grčka i Turska oslanjaju svoje vazduhoplovne snage na isti tip borbenog aviona - F-16 Fighting Falcon. Ovi avioni, nabavljeni tokom 1980-ih, čine osnovu obe flote, ali je stanje u ove dve vojske različito.

• Grčka je modernizovala svoj F-16 na Block 52+ standard i započela proces nabavke američkih F-35 Lightning II aviona, čija prva isporuka se očekuje 2028. godine. Osim toga, nabavljena je i eskadrila francuskih Rafale lovaca, čime Atina značajno unapređuje svoju borbenu sposobnost.
• Turska, s druge strane, izbačena je iz programa F-35 zbog kupovine ruskih sistema S-400. Njeni planovi za modernizaciju F-16 na standard Block 70 „Viper“ više puta su odlagani od strane SAD-a. Kao odgovor, Ankara intenzivno radi na razvoju sopstvenog lovca KAAN pete generacije i pregovara o nabavci evropskih Eurofighter Typhoon aviona.

Diplomatija i budući koraci

Iako diplomatski kanali ostaju otvoreni, stvarni napredak u smirivanju tenzija nije vidljiv. Spekuliše se da bi premijer Grčke Kiriakos Micotakis i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan mogli da se sastanu tokom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, ali zvanična potvrda sastanka još nije stigla.

Sjedinjene Države pokušavaju da balansiraju odnose sa obe zemlje, istovremeno odobravajući modernizaciju grčke i turske flote, ali uz stroge političke uslove za Ankaru.

Najnoviji incident F-16 protiv F-16 iznad Egejskog mora jasno pokazuje koliko su napetosti između Grčke i Turske duboko ukorenjene i koliko brzo mogu eskalirati. Dok obe zemlje ulažu u modernizaciju svojih vazduhoplovnih snaga i jačanje geopolitičkog uticaja u istočnom Mediteranu, svaki novi događaj ove vrste postaje potencijalna iskra za širu krizu.

Za sada, region ostaje tačka visokog rizika, gde se vojne demonstracije i političke poruke prepliću sa složenim energetskim i teritorijalnim pitanjima.

BONUS VIDEO:

(Oružjeonline/Mondo)