Dok ruski predsednik Vladimir Putin iz Pekinga odlazi na Ekonomski forum u Vladivostoku, ekonomski problemi Rusije postaju sve očigledniji, iako se o njima verovatno neće govoriti. Andrej Gurkov, ruski novinar i analitičar koji živi u Nemačkoj, u intervjuu za "tagesschau.de" ističe da rat i sankcije postaju sve skuplji za Rusiju, a privreda pokazuje jasne znake pogoršanja.
Prema Gurkovu, uticaj rata i sankcija se definitivno oseća, a zvanične brojke ruskih ministara, koje govore o pretećoj recesiji i niskom rastu, još uvek ne obuhvataju katastrofalan avgust za ključnu naftnu industriju.
Najmanje deset rafinerija zapaljeno
"Ukrajina je, a to je nova strategija, vrlo sistematski napadala ruske rafinerije dronovima širom evropskog dela Ruske Federacije. Najmanje deset rafinerija je zapaljeno, neke su bile napadnute dva puta, a nekoliko čak i tri puta", objašnjava Gurkov.
Dodaje da su na meti bili i izvozni pravci, poput luke Ust-Luga na Baltiku i naftovoda Družba, što je dodatno pogoršalo makroekonomske pokazatelje. Dinamika ruske privrede značajno je usporila već u prvoj polovini godine, a čak i stručnjaci bliski Kremlju priznaju da je zemlja verovatno već u recesiji. Dok ratna industrija i dalje beleži rast, civilni sektori su u očitom minusu.
"To pogoršava finansijsku situaciju države, kojoj je potrebno mnogo više novca za nastavak rata. Imamo rapidno pogoršanje ekonomske situacije, što, međutim, ne znači da Kremlj već sada razmišlja o okončanju rata zbog ekonomskih problema. Ali rat, a to je i cilj zapadnih sankcija, postaje sve skuplji za Kremlj", naglašava Gurkov.
Ruska boljka je visoka inflacija
Gurkov potvrđuje da prelazak na ratnu ekonomiju ide na štetu privatnog sektora. Država je masovno ulagala u vojnu proizvodnju, privlačeći radnike višim platama, što je za privatne firme povećalo troškove rada i kredita.
"Velika ekonomska boljka Rusije je izuzetno visoka inflacija izazvana ratom. Visoki državni rashodi doveli su do toga da je referentna kamatna stopa u Rusiji donedavno iznosila neverovatnih 21 odsto. Sada je 18 odsto. Takve kamate ne može da izdrži nijedno srednje, a kamoli malo preduzeće."
Čak i ratna industrija radi na granici kapaciteta, a zbog zapadnih sankcija istrošene mašine je teško zameniti, pri čemu Kina, kao gotovo jedini dobavljač za rusku privredu, koristi situaciju. Posledice rata sve jasnije osećaju i ruski građani, ponajviše zbog napada na rafinerije. U nekim regionima već je došlo do nestašice goriva i dugih redova na pumpama.
"Ako se to nastavi, odnosno ako se ukrajinski napadi nastave i problemi u proizvodnji goriva porastu, to će bez sumnje biti faktor iritacije u stanovništvu", smatra Gurkov.
Problemi s gorivom mogli bi da utiču i na žetvu i, u kombinaciji s budžetskim problemima, da povećaju nezadovoljstvo, ali Gurkov ne veruje da će to dovesti do ustanka protiv rata.
Putinu je potrebna pobeda
Nekadašnji prećutni dogovor između Putina i građana - blagostanje u zamenu za nemešanje u politiku - više ne važi. Nakon aneksije Krima 2014. godine, euforija je Putinu dala signal da popularnost može da gradi na vojnim pobedama. Danas se o stabilnosti više ne može govoriti, jer se građani bude uz zvuke protivvazdušne odbrane.
"Očekuje se uspešna kampanja, pobeda. To je veliki problem za Putina. On mora naciji da predstavi pobedu. Ljudi mogu stajati u redovima pred pumpama, ali ako Rusija dobije ovaj rat, to bi mu oprostili. To je objašnjenje zašto Putin tako tvrdoglavo odbija sve pokušaje postizanja primirja ili okončanja rata", analizira Gurkov.
Rat iscrpljivanja protiv Ukrajine postao je i rat iscrpljivanja za rusku privredu. Putin ima sve manje novca za visoke premije dobrovoljcima, subvencije državnim firmama ili rešavanje infrastrukturnih problema. Štampanje novca samo bi podstaklo inflaciju.
Putin se nada da će se Evropa umoriti
"Verujem da će predstojeća zima biti vrlo teška za Kremlj i mogla bi da utiče na njegovu spremnost na pregovore na proleće", predviđa Gurkov.
Smatra da je ključno nastaviti pritisak sankcijama.
"Putinova nada se oslanja na Trampa, da će mu nekako pomoći i izvršiti pritisak na Ukrajinu. Takođe se nada da će Evropljani oslabiti i odustati od svojih napora. Upravo to ne bi smeli da učine."
Od Ekonomskog foruma u Vladivostoku ne treba očekivati velike najave. Gurkov smatra da je forum prvenstveno propagandni događaj kojim Putin želi da pokaže da Rusija nije međunarodno izolovana. Poruka će biti da je zemlja ekonomski snažna, ali stvarnost je drugačija.
"U Rusiji postoji ogromno razočaranje zbog toga što Kina ne investira u Rusiju, već radije preplavljuje rusko tržište svojim proizvodima", zaključuje Gurkov, dodajući da je forum, osnovan 2015. radi okretanja Aziji, ekonomski doneo neuporedivo manje od nekadašnje saradnje sa Zapadom.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
· Reaguj