Suverenitet Grčke biće limitiran i pod velikim pritiskom, slično kao u slučaju prodaje firmi nekadašnje Istočne Nemačke tokom 1990-tih nakon pada komunizma, rekao je predsedavajući Evrogrupe Žan Klod Junker.
Junker je u intervjuu za nemački magazin "Fokus" rekao da će Grčkoj za naredni talas privatizacije trebati rešenje po modelu nemačke agencije Trojhand, izražavajući optimizam da će mere dogovorene sa Atinom pomoći da se reše problemi zemlje.
On je u intervjuu nakon što su ministri finansija evrozone odobrili tranšu od 12 milijardi evra Grčkoj rekao da su timovi eksperata evrozone već krenuli za Grčku.
Grčki parlament je izglasao u četvrtak formiranje agencije za privatizaciju u okviru mera štednje u skladu sa dogovorom sa EU i MMF.
Grci su veoma osetljivi na bilo kakvo ograničenje suvereniteta ili predloga da se neki strani "komesari" umešaju u rukovođenje zemljom.
"Niko ne može da vređa Grke, ali neko mora da im pomogne. Rekli su da su spremni da prihvate stručno mišljenje iz evrozone", rekao je Junker.
Junker smatra da Grčka može da prikupi više od 50 milijardi evra od prodaje državne imovine.
"Aktuelni paket mera, sa kojim se Atina saglasila, doneće rešenje problemu Grčke", rekao je Junker, dodajući da grčki sistem prikupljanja poreza nije sasvim funkcionalan.
Prema njegovom mišljenju Grčka je u velikoj meri sama proizvela krizu. "Između 1999. i 2010. godine plate su porasle za 106,6 odsto što nije praćeno istim rastom privrede. "Politika rasta plata bila je potpuno van kontrole i nije se zasnivala na proizvodnji", rekao je on.
Atina mora da proda pet milijardi evra državne imovine samo ove godine ili rizikuje da ne ispuni ciljeve programa EU i MMF, koji bi mogli da prekinu finansiranje neophodno vladi i da se izbegne bankrot.
Rasprodaja državne imovine mogla bi imati gorak ukus za Grke koji već imaju probleme sa rastućom stopom nezaposlenosti dok se recesija nastavlja u treću godinu.
Nekada najveća svetska holding kompanija Trojhand trebalo je da rasproda državnu imovinu Istočne Nemačke i ostvari profit, ali je "zatvorila knjige" sa velikim deficitom i nezadovoljstvom hiljada radnika koji su ostali bez posla.
Ova agencija rasprodala je 14.000 firmi Istočne Nemačke u periodu između 1990. i 1994. godine.
Četiri miliona Nemaca radilo je u kompanijama, koje je pokrivala ova agencija 1990. godine, ali je na radnim mestima ostalo samo 1,5 miliona 1994. godine kada je agencija zatvorena.
Umesto da ostvari profit za sve Nemce Istočne Nemačke, što je i bio cilj, ona je napravila dug od 270 milijardi maraka ili 172 milijarde dolara.
(Srna)
On je u intervjuu nakon što su ministri finansija evrozone odobrili tranšu od 12 milijardi evra Grčkoj rekao da su timovi eksperata evrozone već krenuli za Grčku.
Grčki parlament je izglasao u četvrtak formiranje agencije za privatizaciju u okviru mera štednje u skladu sa dogovorom sa EU i MMF.
Grci su veoma osetljivi na bilo kakvo ograničenje suvereniteta ili predloga da se neki strani "komesari" umešaju u rukovođenje zemljom.
"Niko ne može da vređa Grke, ali neko mora da im pomogne. Rekli su da su spremni da prihvate stručno mišljenje iz evrozone", rekao je Junker.
Junker smatra da Grčka može da prikupi više od 50 milijardi evra od prodaje državne imovine.
"Aktuelni paket mera, sa kojim se Atina saglasila, doneće rešenje problemu Grčke", rekao je Junker, dodajući da grčki sistem prikupljanja poreza nije sasvim funkcionalan.
Prema njegovom mišljenju Grčka je u velikoj meri sama proizvela krizu. "Između 1999. i 2010. godine plate su porasle za 106,6 odsto što nije praćeno istim rastom privrede. "Politika rasta plata bila je potpuno van kontrole i nije se zasnivala na proizvodnji", rekao je on.
Atina mora da proda pet milijardi evra državne imovine samo ove godine ili rizikuje da ne ispuni ciljeve programa EU i MMF, koji bi mogli da prekinu finansiranje neophodno vladi i da se izbegne bankrot.
Rasprodaja državne imovine mogla bi imati gorak ukus za Grke koji već imaju probleme sa rastućom stopom nezaposlenosti dok se recesija nastavlja u treću godinu.
Nekada najveća svetska holding kompanija Trojhand trebalo je da rasproda državnu imovinu Istočne Nemačke i ostvari profit, ali je "zatvorila knjige" sa velikim deficitom i nezadovoljstvom hiljada radnika koji su ostali bez posla.
Ova agencija rasprodala je 14.000 firmi Istočne Nemačke u periodu između 1990. i 1994. godine.
Četiri miliona Nemaca radilo je u kompanijama, koje je pokrivala ova agencija 1990. godine, ali je na radnim mestima ostalo samo 1,5 miliona 1994. godine kada je agencija zatvorena.
Umesto da ostvari profit za sve Nemce Istočne Nemačke, što je i bio cilj, ona je napravila dug od 270 milijardi maraka ili 172 milijarde dolara.
(Srna)
