Građani od političara traže da pripreme plan povratka sa evra na slovačku krunu, a čak 77 odsto njih smatra da ne treba da pomažu Grčkoj.
U anketi za današnje Hospodarske novini, 48 odsto anketiranih izjasnilo se za rezervni plan povratka na krunu ako se kriza u evrozoni uskoro ne reši, 77 odsto odbija da slovačka garancijama pomaže Grčkoj a 68 odsto misli da njihova zemlja ne bi trebalo da se uključi u novi mehanizam pomoći zajedničkoj valuti.
Čak 80 odsto u anketi agencije Fokus za slovački privredni list tvrdi da bi Grčka umesto što traži pomoć trebalo da bankrotira.
Generalno, kada su i ostali evrodužnici u pitanju, 52 odsto Slovaka smatra da bi te zemlje trebalo da bankrotiraju a isti procenat anketiranih tvrdi da bi dužnici sami trebalo da izađu iz evrozone i vrate se svojim valutama.
Ideju da bi Slovačka trebalo da se pripremi za eventualni povratak kruni zato što evrozonu potresa dužnička kriza, prvi je pomenuo predsednik parlamenta, lider stranke Sloboda i solidarnost Rihard Sulik, ali pod pritiskom koalicionih partnera sada to više ne pominje a vlada je pristala da se Grčkoj pomogne.
Premijerka Iveta Radičova se ogradila i u telefonskom razgovoru objasnila grčkim zvaničnicima da ne može da garantuje da će solidarnost sa Grčkom dobiti zeleno svetlo od slovačkog parlamenta.
Poljska koja predsedava od 1. jula Evropskom unijom zalaže se za maksimalnu solidarnu pomoć da Grčka izađe iz problema.
"Neki zamišljaju da postoje izolovane privrede i da nekažnjeno mogu da gunđaju da su grčke obveznice francuski i nemački problem i zašto da se sada time bavi cela Evropa", izjavio je uoči poljskog predsedavanja premijer te zemlje Donald Tusk.
"Ali iz našeg poljskog dvorišta puka činjenica da se 26 odsto naše razmene obavlja sa Nemačkom dovoljna je da shvatimo da je pitanje Grčke važno i za celu Evropu, kao i kondicija Nemačke koja je motor EU", dodao je Tusk, podržavajući nameru Nemačke da preko pomoći Grčkoj brani zajedničku valutu.
(Beta)
Čak 80 odsto u anketi agencije Fokus za slovački privredni list tvrdi da bi Grčka umesto što traži pomoć trebalo da bankrotira.
Generalno, kada su i ostali evrodužnici u pitanju, 52 odsto Slovaka smatra da bi te zemlje trebalo da bankrotiraju a isti procenat anketiranih tvrdi da bi dužnici sami trebalo da izađu iz evrozone i vrate se svojim valutama.
Ideju da bi Slovačka trebalo da se pripremi za eventualni povratak kruni zato što evrozonu potresa dužnička kriza, prvi je pomenuo predsednik parlamenta, lider stranke Sloboda i solidarnost Rihard Sulik, ali pod pritiskom koalicionih partnera sada to više ne pominje a vlada je pristala da se Grčkoj pomogne.
Premijerka Iveta Radičova se ogradila i u telefonskom razgovoru objasnila grčkim zvaničnicima da ne može da garantuje da će solidarnost sa Grčkom dobiti zeleno svetlo od slovačkog parlamenta.
Poljska koja predsedava od 1. jula Evropskom unijom zalaže se za maksimalnu solidarnu pomoć da Grčka izađe iz problema.
"Neki zamišljaju da postoje izolovane privrede i da nekažnjeno mogu da gunđaju da su grčke obveznice francuski i nemački problem i zašto da se sada time bavi cela Evropa", izjavio je uoči poljskog predsedavanja premijer te zemlje Donald Tusk.
"Ali iz našeg poljskog dvorišta puka činjenica da se 26 odsto naše razmene obavlja sa Nemačkom dovoljna je da shvatimo da je pitanje Grčke važno i za celu Evropu, kao i kondicija Nemačke koja je motor EU", dodao je Tusk, podržavajući nameru Nemačke da preko pomoći Grčkoj brani zajedničku valutu.
(Beta)
