Studenti, zdravstveni radnici i deca demonstranata iz pokreta „žuti prsluci“ među učesnicima protesta „Blokiraj sve“. U 7 sati ujutro, na istočnoj strani prometnog pariskog obilaznog puta, u Montreuilu, Džes, 35-godišnja doktorka, pridružila se demonstrantima koji su pokušavali da zaustave saobraćaj kako bi izrazili bes prema francuskoj vladi.
"Nejednakost je ogromna u Francuskoj i ovo je jedini način da nas neko čuje“, rekla je ona. Policija za razbijanje demonstracija ju je suzavcem potisnula nazad, ali Džes je rekla je da je uplašena zbog taktike koju koristi policija, ali da smatra da je ključno da bude na ulicama.
"Javni servisi propadaju, kvalitet zdravstvene nege u bolnicama sve je lošiji. Godine smanjenja budžeta u zdravstvu znače da pate i lekari i pacijenti. Zdravstveni sistem je očigledna meta mera štednje koje direktno utiču na dobrobit ljudi. U međuvremenu, bogati postaju još bogatiji, siromašni još siromašniji, a političari nas ne slušaju. Niko čak ni ne uzima u obzir kako glasamo", rekla je za Gardian.
Džes se pridružila protestima, u okviru dana akcije nazvanog „Blokiraj sve“ – protestnog pokreta bez vođe, koji je tokom leta počeo da se organizuje putem poruka u grupama, s ciljem da se suprotstavi budžetskim rezovima i politici vlade. Kasnije su im podršku dale i neke sindikalne organizacije, kao i levičarska partija Žan-Lika Melanšona, „Nepokorena Francuska“ (La France Insoumise). Ljudi koji su izašli na ulice dolazili su iz različitih slojeva društva.
Džes je ranije učestvovala u uličnim demonstracijama protiv Makronovog podizanja starosne granice za penziju 2023. godine, kao i u protestima „žutih prsluka“ 2018. godine.
"Nemamo osećaj da nas političari slušaju. Nedostaje demokratija", rekao je drugi demonstrant za Gardian.
Najnovija politička kriza u Francuskoj ove nedelje samo je dodatno pojačala bes demonstranata. Sebastijen Lekornu, blizak saveznik Emanuela Makrona koji je prethodno bio ministar odbrane, imenovan je za premijera u utorak, nakon što je centrista Fransoa Bajru smenjen u parlamentu posle samo devet meseci na funkciji zbog nepopularnog budžeta.
"Lekornuovo imenovanje pokazuje potpuni prezir prema biračima“, rekao je 25-godišnji doktorand društvenih nauka.
U Montreuilu su se mogle videti parole poput: "Makrone, vrati pare" i šale o barikadama koje su nazvane "Bajrukade“
Nakon što je Makron prošle godine raspisao vanredne parlamentarne izbore koji nisu doneli jasan ishod, parlament je i dalje podeljen između levice, ekstremne desnice i centra, bez apsolutne većine. Mnogi birači sa levice i desnice osećaju da su njihovi zahtevi za promene ignorisani i da je, imenovanjem Lekornua, Makron čvrsto ostao pri svojoj ekonomiji naklonjenoj biznisu.
Širom Francuske bilo je raspoređeno 80.000 policajaca i žandarma, dok su demonstranti pokušavali da blokiraju puteve, podižu barikade ili se okupljaju po gradskim centrima. Do sredine popodneva bilo je više od 300 hapšenja, od čega više od 180 u Parizu. Na pariskoj stanici Gare du Nord, policija za razbijanje demonstracija sprečila je stotine demonstranata da uđu u zgradu i upotrebila suzavac u obližnjim ulicama.
U Lionu, demonstranti su blokirali ulicu koja prolazi kroz grad i zapalili kante za đubre. U Nantu na zapadu i u Marseju na jugu Francuske, policija je koristila suzavac da rastera okupljene. Južno od Limoža, traktori su blokirali jedan važan put. Širom Francuske, oko 150 srednjih škola bilo je blokirano. Ispred gimnazije Elen Buše na istoku Pariza, dim se dizao iz kanti koje su tinjale na pešačkom prelazu nakon što su bile zapaljene i korišćene za barikadu. Ulaz u školu bio je blokiran desetinama kanti, a policija je upotrebila suzavac protiv okupljenih na ulici ispred.
Na jednoj od barikada stajao je kartonski natpis:
„Prvi korak: zapali kante, drugi korak: zapali Matinjon“ (rezidencija premijera).
Jedan srednjoškolac koji je pogođen suzavcem rekao je:
„Ovde sam zato što se, usred ove političke krize, niko ne bavi onim što je meni zaista važno – klimatskom krizom. Ne postoji nikakva dugoročna politika o planeti.“
Mari, 35-godišnja profesorka iz Nice, bila je među demonstrantima na pariskom obilaznici, i poručila:
"U Francuskoj se nakupilo mnogo frustracije. Protestovala sam protiv Makronovog podizanja starosne granice za penziju 2023, i niko na vrhu ne sluša. Ne želim da živim u svetu u kojem siromašni postaju sve siromašniji. Ljudi su besni i odlučni da budu saslušani.“
Druga profesorka iz južne Francuske, koja je takođe učestvovala u protestima „žutih prsluka“ u Parizu 2018. godine, izjavila je:
"Za vreme Makrona, poreske olakšice za preduzeća i najbogatije samo su dale novac predsednikovim buržoaskim prijateljima, dok mi ostali ne možemo da sastavimo kraj s krajem. Imamo osećaj kao da nam kradu živote. Nešto mora da se promeni.“
BONUS VIDEO:
(MONDO)
