Pre 47 godina svet je šokirala jedna od najtragičnijih epizoda u istoriji čovečanstva. Krajem 1978. godine, u samoproglašenoj komuni nazvanoj Džonstaun, kojom je upravljao propovednik Džim Džons, život je izgubilo više od 900 ljudi.
Događaj je u istoriji ostao zabeležen kao masovno ubistvo–samoubistvo koje je potreslo Sjedinjene Države i svet.
Džim Džons osnovao je Peoples Temple, poznat na srpskom kao “Hram naroda”, u Indijanapolisu šezdesetih godina, a kasnije je preselio delovanje u Kaliforniju. Hram naroda je na početku privlačio sledbenike obećanjima socijalne pravde, rasne jednakosti i zajedničkog života, te je uključivao elemente hrišćanske jevanđelske propovedi pomešane sa levičarskom retorikom.
Sa vremenom su se, međutim, pojavile optužbe o zloupotrebi moći, prisilnom radu, zastrašivanju, uceni, konfiskaciji dokumenata i novca, i insceniranim “isceljenjima” koji su pojačavali Džonsovu kontrolu nad sledbenicima.
Krajem 1977. i tokom 1978. Džons je, pod pritiskom rastuće paranoje i istraga, preselio veliki deo organizacije u udaljenu gvajansku oblast, gde je uredio poljoprivrednu zajednicu koju su sledbenici nazvali Džonstaun. Tamošnje okolnosti opisivane su kao izolacija, stroga disciplina i kontinuirane “provere lojalnosti”, uključujući i probe masovnog samoubistva koje su praktikovali ranije pod nadzorom vođa.
Preokret je usledio u novembru 1978. kada je američki kongresmen Leo Rajan otišao u Džonstaun da istraži navode o zlostavljanju. Tokom posete došlo je do tenzija na aerodromu, Rajan i nekoliko pratilaca su ubijeni dok su pokušavali da pomognu ljudima koji su želeli da odu. U tim trenucima ili ubrzo nakon njih, Džons je naredio ono što je šokiralo ceo svet, pripremljen je napitak pomešan sa cijanidom koji je dat odraslima i deci, više stotina ljudi je umrlo. Ukupan broj smrtnih slučajeva, prema zvaničnim procenama, prevazilazi 900.
Džons je umro iste večeri, službeni podaci navode ranjavanje vatrenim oružjem. Decenijama kasnije, događaji u Džonstaunu i dalje se analiziraju, dokumentarci, knjige i stručni radovi ponovo razmatraju da li je reč primarno o masovnom samoubistvu ili o organizovanom masovnom ubistvu, mnogi preživeli i istraživači ističu da su okolnosti prisile, pretnji i sistemske kontrole pretvorile čin u kolektivno ubistvo u kome su mnogi sledbenici bili nesposobni da slobodno biraju.
Moderna istraživanja psihologije grupnog uticaja koriste Džonstaun kao upozoravajući primer mehanizama kolektivne manipulacije i opasnosti autoritarne harizme.
Džonstaun je ostavio trajne posledice, porodice žrtava, preživeli i javnost suočili su se sa pitanjima odgovornosti medija, vlasti i verskih lidera. Epizoda je promenila i način na koji se proučavaju destruktivne grupe i mehanizmi kultova, od bezbednosnih procedura prilikom
istrage do akademskih pristupa prevenciji i prepoznavanja ranjivosti kod potencijalnih sledbenika.
BONUS VIDEO:
