Ova afrička zemlja prva je na kontinentu koja je napravila ovakav iskorak, sa jasnim ciljem da ubrza prelazak na električna vozila i smanji zavisnost od fosilnih goriva.
Trenutno, na ulicama Etiopije vozi oko 115.000 električnih automobila, što čini približno 7% ukupnog voznog parka koji broji 1,6 miliona vozila. Vlasti planiraju da u narednih deset godina taj broj poraste na pola miliona, čime bi Etiopija postala lider u Africi po broju električnih vozila i predvodnik u borbi protiv zagađenja.
Ova odluka ne samo da menja automobilsku industriju u zemlji, već šalje snažnu poruku ostatku kontinenta – energetska tranzicija više nije budućnost, već sadašnjost.
Prva uvela radikalni korak
U januaru je Ministarstvo saobraćaja i logistike preduzelo radikalan korak zabranivši sav uvoz automobila na benzin i dizel, što je primoralo etiopske vozače da pređu na električna vozila. To je prva takva odluka u svetu i iznenađujuća je, s obzirom na to da manje od polovine stanovništva ima pristup električnoj energiji.
"Razlozi za ovako radikalnu regulativu bili su pre svega ekonomska strategija. Uredba je prvenstveno namenjena da nam pomogne da racionalizujemo troškove za stranu valutu“, rekao je Jizengav Jitajih, viši klimatski stručnjak u ministarstvu.
Sa populacijom od 120 miliona ljudi, Etiopija se suočava s ozbiljnim nedostatkom strane valute i nastoji da smanji svoju zavisnost od uvoza benzina i dizela, koji je do 2023. prema podacima vlade iznosio više od 6 milijardi evra.
"Štedim mnogo vremena"
Kada je Deghareg Bekele, arhitekta, ove godine kupio Volkswagen električni auto, bio je pomalo skeptičan. Ne samo da njegov grad, prestonica Etiopije Adis Abeba često ima nestanke struje, nego je i sumnjao u kvalitet svog novog vozila.
Posle četiri meseca, Deghareg je zadovoljan otkako više ne mora da čeka u dugim redovima na benzinskim pumpama, nastale zbog hroničnih nestašica goriva u Etiopiji.
"Morali biste da čekate dva do tri sata, čak iako dođete u ranim jutarnjim satima, a često ostanu bez benzina pre nego što dođe vaš red. Sa električnim vozilom štedim mnogo vremena. Nemam kajanja", kaže on.
Do skoro su električni automobili bili skoro nepoznanica u Etiopiji. Ali prošle godine je postala prva zemlja koja je zabranila uvoz vozila sa motorom sa sagorevanjem. Sada su ova vozila česta pojava u prestonici. Najzastupljenija marka je kineski BYD, koji je nedavno prestigao Teslu kao najveći proizvođač na svetu, mada su i zapadnjačka vozila takođe popularna.
Nedostatke će donekle ublažiti puštanje u rad brane Ethiopian Grand Renaissance Dam ranije ovog meseca, 14 godina nakon početka izgradnje. Sa maksimalnim kapacitetom od 5.150 megavata, ona će udvostručiti sadašnju proizvodnju električne energije Etiopije — od koje se već 97% već dobija iz hidroenergije.
Ali problemi ostaju sa nacionalnom mrežom, koja je sklona prekidima i čije proširenje prema ruralnim oblastima će koštati milijarde dolara.
Ekonomski motiv
"Imamo ogroman potencijal u obnovljivoj energiji. Odluka o zabrani uvoza vozila na dizel i benzin deo je Etiopijine težnje da promoviše "zelene" politike i smanji zagađenje koje guši prestonicu u vreme špica. Ali glavni motiv ipak ostaje ekonomski. Etiopija godišnje troši oko 4,5 milijardi dolara na uvoz goriva, ogroman iznos u zemlji gde je strana valuta oskudna, a siromaštvo rašireno. To je jedan od naših najvećih rashoda", kaže Bareo Hasen, državni ministar za saobraćaj.
Suprotno tome, hidroenergija u Etiopiji je jeftina, i osim toga zelena. To je pomoglo da se pridobiju skeptični vozači u Adis Abebi, koji su videli da su cene goriva na pumpi više nego duplirane u poslednje tri godine.
Značajno manji troškovi
Firev Tilahun, taksista, procenjuje da je ranije mesečno trošio 20.000 etiopijskih bira (oko 105 funti) na gorivo, značajan deo njegovih prihoda. Sada mesečno potroši manje od 3.000 bira na punjenje.
"Nemam nameru da se vraćam nazad. Ponekad bude nestanka struje, ali se snađemo", dodaje.
Da bi podstakla širenje električnih vozila, Etiopija im je dala velike poreske olakšice. Još uvek su izuzetno skupi — model BYD košta otprilike 2,2 miliona etiopijskih bira (oko 11.000 funti) u zemlji gde lekari prosečno zarađuju oko 60 funti mesečno. Ali i vozila sa motorom sa sagorevanjem su imala astronomske cene, zbog uvoznih dadžbina od 200% koje su važile pre zabrane, što je krajnje poremetilo tržište polovnih automobila.
Etiopija takođe ohrabruje lokalnu proizvodnju, ali za sada u malom obimu. Jedan od glavnih pogona vodi kompanija Belayneh Kinde Group, industrijski konglomerat na zapadnoj periferiji Adis Abebe, gde mehaničari sastavljaju 150 kineskih minibusa u velikom hangaru.
„Ne bi trebalo da se fokusiramo samo na uvoz. Hteli smo da stvorimo lokalni proizvodni kapacitet da bi građani stekli veštine i da se otvore radna mesta", kaže Bareo.
Prelazak na električna vozila bio je nagli i neujednačen. Vozači se žale da su imali malo vremena da se pripreme. Etiopija ima tek nešto više od 100 stanica za punjenje u odnosu na cilj od preko 2.300, u poređenju sa 21.600 u Londonu. Gotovo sve su u Adis Abebi. To isključuje putovanja po selu, gde su nestanci struje naročito česti. Takođe, posedovanje ovih vozila van prestonice je izuzetno nepraktično.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
