"Ovo je bio jedan od najtežih nedelja u Americi, a retki su oni koji se ne pitaju da li zemlja može da se izvuče iz ove spirale mržnje i nasilja. Nakon jednog od najšokantnijih atentata u istoriji SAD-a, guverner Jute apelovao je na Amerikance da smire političke tenzije, ali izgleda da ga gotovo niko ne sluša", piše američka dopisnica BBC-ja Keti Kej u svojoj analizi.
Gotovo niko sa kim je razgovarala nakon smrti Čarli Kirka ne veruje da će zemlja uskoro izabrati put pomirenja. Novija istorija puna je primera kada se Amerika odlučila da ne stane zajedno nakon tragedije.
To se nije desilo ni 2011. godine, kada je demokratska kongresmenka upucana u glavu u Arizoni, niti 2017. godine, kada je republikanski kongresmen ranjen tokom bejzbol treninga. Amerikanci se nisu ujedinili ni pred izazovima globalne pandemije, COVID je zapravo samo produbio postojeće podele.
Sistem koji nagrađuje ekstremizam
Razlog je jednostavan, ali to ne znači da je lako promeniti situaciju. Mehanizmi koji pokreću američku politiku nagrađuju one koji podižu tenzije, dok oni koji pokušavaju da ih smire ostaju bez podrške.
"Širom zemlje, veća je verovatnoća da ćete biti izabrani na političku funkciju ako se kandidujete sa politikom i retorikom koja odgovara vašoj političkoj bazi, a ne centru. To je mračna posledica prave izbora izbornih jedinica, osnovni greh disfunkcionalne američke politike", navodi BBC-jeva dopisnica.
Isto važi i za medije. Oni koji iznose ekstremnija mišljenja i podstiču bes bivaju nagrađeni većom pažnjom, a time i većim prihodima od oglašavanja.
Ova struktura podsticaja čini guvernera Jute, Spensera Koksa, svojevrsnom američkom izuzetkom. Nakon što je Čarli Kirk ubijen, pozvao je Amerikance da se "isključe, dotaknu travu, zagrle člana porodice, izađu i učine nešto dobro u zajednici". Njegove reči su zvučale razumno i zdravo, pokušaj pomirenja u moru podele.
Političko nasilje nije ništa novo u Americi. Tokom šezdesetih godina prošlog veka ubijen je američki predsednik, a kasnije i njegov brat dok je vodio kampanju. U istom periodu likvidirana su i dvojica najistaknutijih vođa pokreta za građanska prava.
Sedamdesetih godina predsednik Džerald Ford bio je meta dva pokušaja atentata, dok je osamdesetih Ronald Regan ranjen hicem. Nedavno, 2024. godine, Donald Tramp bio je žrtva neuspelog pokušaja atentata u Pensilvaniji.
Međutim, ono što današnje vreme čini drugačijim jeste prisustvo društvenih mreža. Upravo zbog toga guverner Koks izražava zabrinutost. Iako je izbegavao izjave koje bi dodatno produbile podele, nije štedeo kritike prema kompanijama koje stoje iza društvenih mreža.
"Verujem da su društveni mediji direktno učestvovali u svakom atentatu i pokušaju atentata u poslednjih pet-šest godina", rekao je Koks, dodajući da je reč "rak" preslaba da opiše štetu koju su naneli američkom društvu.
Većina tehnoloških kompanija nije reagovala, ali se oglasio Ilon Mask, vlasnik platforme X, tvrdeći da je "radikalna levica hladnokrvno slavila ubistvo Čarlija Kirka" i dodao: "Jedinstvo je nemoguće sa zlim fanaticima koji slave ubistvo."
"Ovo je kao loš brak"
Zamke sistema koji povezuje društvene mreže i politiku zabrinjavaju čak i najstrastvenije učesnike. Kejtlin Grifits (19), predsednica ogranka Kirkove organizacije Turning Point USA, jasno kaže: "Društveni mediji su definitivno veoma težak problem za naše društvo. Ne možete ni razgovarati sa nekim ko se ne slaže sa vašim političkim uverenjima, i iskreno mislim da je to tragično."
Samo nekoliko dana nakon Kirkove smrti, politički tabori su se već povukli u suprotstavljene narative. Mnogi sa leve strane žele istražiti kako je ubica radikalizovan na internetu, dok mnogi sa desnice sumnjaju da je deo levičarske zavere. Izgleda da nijedna strana nije spremna na pomirenje.
"Bolje je fokusirati se na uzroke koji ljude čine takvima. Potrebna je volja za smanjenjem tenzija… i hrabrost da ljudi pokažu više razumevanja. Ovo je kao loš brak. Kao u lošem braku, samo gubite ako stalno krivite drugu stranu.", kaže Rejčel Kleinfeld iz Carnegie Endowment for International Peace.
"Vođa posvećen pomirenju bi mogao pomoći, ali Tramp nije takav"
"Za prekidanje začaranog kruga koji podstiče podele potreban je vođa sa ogromnom moći i posvećenošću pomirenju. Tramp nije takav predsednik, on je najmoćniji kada ima protivnike. Od Kirkove smrti, njegov ton je potpuno drugačiji od guvernera Koksa.", naglašava Kleinfeld
"Reći ću nešto što će me dovesti u probleme, ali me nije briga. Radikali na desnici često su radikalni jer ne žele da vide kriminal... Radikali na levoj strani su problem." Nakon ubistva, iz Ovalnog kabineta je poručio: "Radikalno levo političko nasilje povredilo je previše nevinih ljudi i oduzelo previše života.", rekao je.
Njegov saradnik Stiven Miler otišao je i korak dalje: "Bog mi je svedok, iskoristićemo sve raspoložive resurse... da identifikujemo, poremetimo, demontiramo i uništimo te mreže. To će se desiti i uradićemo to u Čarlijevo ime."
"Istorija se ne ponavlja, ali često se rimuje"
Neki sagovornici BBC-jeve dopisnice pronalaze utehu u mračnim periodima američke istorije. Bivši republikanski kongresmen Džo Skarborough podseća na nasilne godine Vijetnamskog rata i afere Watergate, nakon kojih se zemlja ipak oporavila. "Učiniće to ponovo", uveren je.
Ipak, istoričar Ken Burns nudi drugačiji pogled, citirajući Marka Tvena: "Istorija se ne ponavlja, ali često se rimuje.“ Drugim rečima, iako sadašnjost liči na prošlost, stvari se nikada ne događaju potpuno isto. Današnje vreme napetosti ima paralele sa drugim periodima nesloge, ali američki sistemi možda nikada ranije nisu ovoliko brzo nagrađivali one koji podstiču bes.
U međuvremenu, Sjedinjene Države postaju sve slabije. Bivši ministar odbrane Bob Gejts jednom je rekao da su tri najveće pretnje nacionalnoj bezbednosti Amerike Kina, Rusija i sopstvene unutrašnje podele. Američki protivnici to znaju i intenzivno rade na internetu da prodube te podele, a Amerikanci im u tome olakšavaju.
BONUS VIDEO:
