Situacija na Bliskom istoku ulazi u novu i potencijalno opasniju fazu. Egipat, koji se do sada trudio da održava ravnotežu između odnosa sa Izraelom i solidarnosti sa palestinskim narodom, odlučio je da poveća svoje vojne kapacitete na Sinajskom poluostrvu.
Istovremeno, Velika Britanija je potresla deo međunarodne javnosti priznanjem o tajnoj saradnji svoje obaveštajne službe MI6 sa sirijskim militantima, što dokazuje tezu o ulogama velikih sila u regionalnim krizama.
Egipat i Izrael: granica pod tenzijom
Egipat je poslao jasno upozorenje Izraelu povodom intenzivnih napada u Pojasu Gaze. Kairo je stavio do znanja da neće tolerisati scenario masovnog prelivanja palestinskih izbeglica na svoju teritoriju. Prema informacijama iz arapskih izvora, egipatske vlasti planiraju da udvostruče broj vojnika stacioniranih na Sinaju i rasporede teško naoružanje, uključujući tenkove i helikoptere.
Takav potez je posebno osetljiv, jer prema mirovnom sporazumu iz 1979. između Egipta i Izraela svako jače naoružanje na Sinaju mora da bude koordinisano sa Tel Avivom. Zvanični Kairo insistira da je raspoređivanje trupa isključivo defanzivne prirode i da za cilj ima zaštitu granice i sprečavanje destabilizacije, ali izraelski politički i vojni vrh ovu odluku posmatra sa sve većom zabrinutošću.
Za Izrael, svako povećanje egipatskog vojnog prisustva u blizini granice može se protumačiti kao potencijalna pretnja, bez obzira na diplomatska objašnjenja. Tel Aviv već duže vreme pažljivo prati situaciju na Sinaju, posebno imajući u vidu ranije aktivnosti islamističkih grupa u tom regionu.
Žrtve u Gazi rastu
Izraelske odbrambene snage (IDF) nastavljaju intenzivnu ofanzivu protiv Hamasa. Samo tokom jedne noći ratno vazduhoplovstvo je izvelo udare na više od 100 ciljeva, a kasnije je objavljeno da je 98. divizija, uz pomoć obaveštajnih struktura, gađala dodatnih 120 lokacija.
Palestinski izvori navode da je u poslednjim operacijama poginulo najmanje 84 civila, dok je veliki broj ranjen. Poseban užas izazvao je napad na školu al-Muatasim u zapadnom delu Gaze, gde je ubijen ili ranjen veliki broj civila, uključujući decu.
Ovaj događaj izazvao je talas osuda širom arapskog sveta, ali i dodatno zaoštrio odnose između Egipta i Izraela. Egipat je jasno stavio do znanja da masovno stradanje civila i potencijalni talas izbeglica mogu dovesti do ozbiljne destabilizacije čitavog regiona.
MI6 i tajne veze u Siriji
Dok Egipat i Izrael balansiraju na ivici ozbiljne eskalacije, Velika Britanija suočava se sa sopstvenim diplomatskim potresom. Richard Moore, šef britanske obaveštajne službe MI6, javno je priznao da je London održavao tajne kontakte i saradnju sa grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTŠ), nekadašnjom Al-Nusra frontom, povezivanom sa Al-Kaidom.
U govoru održanom 19. septembra, Moore je istakao da je saradnja sa liderom HTŠ-a, Ahmadom al-Šaraom, poznatim i kao Abu Mohamed al-Džulani (dok je bio terorista), bila deo britanske strategije povratka političkog uticaja u Siriji, posebno u periodu nakon slabljenja režima Bašara al-Asada.
Prema nekim arapskim medijima, ti kontakti datiraju još iz 2021. godine, kada se britanski pregovarač Džonatan Pauel sastao sa Šaraom na severu Sirije. Otkriveno je i da je Velika Britanija održavala komunikaciju sa HTŠ-om pre samog početka rata u Siriji 2011. godine, što dodatno komplikuje zvaničnu sliku o ulozi Londona u regionu.
Ova priznanja za neupućene tek sada otvaraju ozbiljna pitanja - da li je Velika Britanija aktivno učestvovala u oblikovanju događaja u Siriji i da li je kroz veze sa militantima pokušavala da utiče na tok sukoba?
Geopolitičke posledice
Potezi Egipta na Sinaju i nastavak izraelskih udara u Gazi predstavljaju najopasniju tačku sukoba poslednjih meseci. U isto vreme, otkrivanje tajne uloge britanskog MI6 u Siriji baca senku na kredibilitet Zapada u regionu i dodatno komplikuje odnose sa arapskim državama.
Za Egipat, prioritet je navodno sprečavanje destabilizacije sopstvene teritorije i zaštita nacionalne bezbednosti. Izrael, sa druge strane, poručuje da neće obustaviti operacije protiv Hamasa bez obzira na upozorenja. Velika Britanija, pak, "moraće da odgovara" na pitanja svojih partnera i javnosti o tome da li je aktivno sarađivala sa grupama koje su godinama bile na međunarodnim listama terorističkih organizacija.
Bliski istok je ponovo pred opasnošću šireg konflikta, gde svaki potez regionalnih i svetskih aktera može imati dalekosežne posledice.
BONUS VIDEO:
(Oružjeonline/Mondo)
