Levičarski lideri Kube, Venecuele i Bolivije potpisali su u Havani sporazum o trgovinskoj integraciji, koji predstavlja alternativu planovima Sjedinjenih Američkih Država o slobodnoj trgovini sa regionom Latinske Amerike.
Levičarski lideri Kube, Venecuele i Bolivije potpisali su u Havani sporazum o trgovinskoj integraciji, koji predstavlja alternativu planovima Sjedinjenih Američkih Država o slobodnoj trgovini sa regionom Latinske Amerike.Predsednici Venecuele i Bolivije Ugo Čaves i Evo Morales, koji su na Kubu stigli u petak, najavili su da će potpisati sporazum sa kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom i da će učestvovati na mitingu na Trgu revolucije u Havani.
"Ovaj sastanak je veliki skup tri generacije, tri revolucije", rekao je po dolasku Morales, koji je u decembru izabran za predsednika.
Kastro je došao na vlast u komunističkoj revoluciji 1959, a Čaves je prvi put pobedio na izborima 1998, predvodeći, po sopstvenim rečima, "Bolivarsku revoluciju", po uzoru na borca za nezavisnost Južne Amerike Simona Bolivara (1783-1830).
Trojni samit odrzan je na prvu godišnjicu sklapanja sveobuhvatog sporazuma o političkoj, socijalnoj i ekonomskoj integraciji izmedju Kube i Venecuele, nazvanog Bolivarska alternativa za dve Amerike (ALBA), podsetio je Rojters.
Sporazum, koji je Kubi obezbedio preferencijalni sistem finansiranja venecuelanske nafte i platu za preko 20.000 kubanskih doktora i drugih stručnjaka koji rade u Venecueli, pomogao je da ova zemlja izadje iz ekonomske krize u koju je zapala posle raspada svog ranijeg pokrovitelja Sovjetskog Saveza.
"ALBA je veoma dobro funkcionisala i za Kubu i za Venecuelu, a priključenje Bolivije samo će ga poboljšati dajući mu drugu dimenziju", prokomentarisao je kubanski ekonomista Omar Everleni.
Čaves i Kastro prikazuju ALBA kao suprotnost uzdrmanom planu SAD o formiranju Zone slobodne trgovine dve Amerike, koji oni ocenjuju kao pokušaj zvaničnog Vašingtona da ojača svoju dominaciju nad Latinskom Amerikom.
U Havani se, očigledno kao posmatrač, nalazi i nikaragvanski sandinistički revolucionar Danijel Ortega, vodeći kandidat na predsedničkim izborima u Nikaragvi, zakazanim za novembar.
(Tanjug)
