Dva slučaja iz sudnice dovela Amerikance u dilemu - da li američki sistem pravde funkcioniše ili u njemu nešto ne valja.
Javnost se još nije bila oporavila od drastičnog zaokreta u slučaju bivšeg direktora MMF-a Dominik Stros-Kana i sobarice iz Afrike, kad je iz pravosudnog sistema stigao novi šok.
Porota na suđenju Kejsi Entoni (25), mladoj samohranoj majci sa Floride, osumnjičenoj da je 2008. brutalno zadavila svoju dvogodišnju ćerku i njeno telo sakrila u šumi gde je nađeno posle pola godine, jednoglasno je, posle samo 10 sati većanja, donela odluku da nije kriva.
Kako piše dopisnik "Politike" iz SAD slučaj Stros-Kana je već u medijima raspravljen do najmanjih detalja, ali je i suđenje Kejsi Entoni praćeno sa podjednakim publicitetom, naročito na televizijama, gde je u završnici bilo prva vest.
I kad su svi očekivali da će biti izrečena najteža kazna i osuđenica sledećih nekoliko godina provesti u "ćeliji smrti", porota je konstatovala ono što niko nije očekivao: da nije dokazano da je uradila ono u šta je većina bila ubeđena da jeste.
To što je presuđeno da nije kriva - i što će se od svega sada, prodajom intervjua, prava na knjige i na film i obogatiti - ne znači i da je nevina, što sada, u počasnom krugu gostovanja na TV mrežama iznose i porotnici, već samo da nije dokazano da je čedomorka.
U oba slučaja zajedničko je da su osumnjičeni - i Dominik Stros-Kan i Kejsi Entoni - u medijima već bili proglašeni stopostotno krivim.
Visoki uglednik svetskih finansija i političar kome je predviđano da će postati sledeći predsednik Francuske, paradirao je pred fotoreporterima sa lisicama na rukama, dok su u slučaju mlade, nezaposlene majke sa Floride na televiziji i u novinama licitirane najbizarnije pretpostavke: da je ubijeno dete rođeno u incestnoj vezi, prvo sa ocem, a onda sa bratom (što je opovrgnuto DNK analizama), da ga se majka rešila jer je želela samo da se provodi i slično.
Pokazalo se međutim da se medijski "rijaliti" ne podudara sa životnim realnostima.
Stros- Kanova Sobarica koja je u Ameriku imigrirala iz Gvineje, tako je prvo bila "tiha i skromna muslimanka", da bi se slika o njoj sasvim preokrenula: sada je prostitutka, prevarantkinja i lažljivica.
Bivši šef MMF-a je, u istom procesu medijske transformacije, za samo nekoliko dana od napasnika preobraćen u mučenika.
Da li su ovi preokreti dokaz da američko pravosuđe funkcioniše, da sve što prođe kroz mehanizam pravde ne mora na kraju da bude onako kako je izgledalo na početku, ili su nova potvrda starih sumnji da u njemu nešto ne valja?
Tim povodom argumente u prilog jedne ili druge teze iznosili su stručnjaci takođe u medijima, sa preovlađujućom ocenom da sistem pravde nije savršen, ali da, kao i u slučaju demokratije, boljeg nema.
Ono što ga iskrivljava, to su mediji. Na televiziji je, na primer, prednjačila, podižući rejting u nebesa, Nensi Grejs, bivša javna tužiteljka, a sada voditeljka jedne filijale Si-En-Ena (CNN), koja je gledaocima već bila dokazala kako je Kejsi Entoni zločinac, da bi posle oslobađajuće presude hladno konstatovala kako su u pitanju "đavolja posla".
U slučaju Stros - Kana, začini su bili još sočniji: seks i moć, klasa i rasa. Sada, kada je klatno prešlo na drugu stranu, primenjuje se isti crno-beli princip: malo ko zastaje i konstatuje da sobarica doduše nema savršen karakter, ali da to ne mora obavezno da znači da nije žrtva.
Na drugoj strani, u medijskoj gladi za herojima i negativcima koji su neophodni da se bi se pažnja gledalaca i čitalaca održavala 24 sata dnevno i sedam dana nedeljno, ova tri lika – direktor, sobarica i deteubica – savršeno su se uklapali u namenjene im uloge.
Kako inače drugačije objasniti da je od više od hiljadu ubistava koja se na Floridi dogode svake godine, publicitet dobilo samo ovo?
(MONDO)
Porota na suđenju Kejsi Entoni (25), mladoj samohranoj majci sa Floride, osumnjičenoj da je 2008. brutalno zadavila svoju dvogodišnju ćerku i njeno telo sakrila u šumi gde je nađeno posle pola godine, jednoglasno je, posle samo 10 sati većanja, donela odluku da nije kriva.
Kako piše dopisnik "Politike" iz SAD slučaj Stros-Kana je već u medijima raspravljen do najmanjih detalja, ali je i suđenje Kejsi Entoni praćeno sa podjednakim publicitetom, naročito na televizijama, gde je u završnici bilo prva vest.
I kad su svi očekivali da će biti izrečena najteža kazna i osuđenica sledećih nekoliko godina provesti u "ćeliji smrti", porota je konstatovala ono što niko nije očekivao: da nije dokazano da je uradila ono u šta je većina bila ubeđena da jeste.
To što je presuđeno da nije kriva - i što će se od svega sada, prodajom intervjua, prava na knjige i na film i obogatiti - ne znači i da je nevina, što sada, u počasnom krugu gostovanja na TV mrežama iznose i porotnici, već samo da nije dokazano da je čedomorka.
U oba slučaja zajedničko je da su osumnjičeni - i Dominik Stros-Kan i Kejsi Entoni - u medijima već bili proglašeni stopostotno krivim.
Visoki uglednik svetskih finansija i političar kome je predviđano da će postati sledeći predsednik Francuske, paradirao je pred fotoreporterima sa lisicama na rukama, dok su u slučaju mlade, nezaposlene majke sa Floride na televiziji i u novinama licitirane najbizarnije pretpostavke: da je ubijeno dete rođeno u incestnoj vezi, prvo sa ocem, a onda sa bratom (što je opovrgnuto DNK analizama), da ga se majka rešila jer je želela samo da se provodi i slično.
Pokazalo se međutim da se medijski "rijaliti" ne podudara sa životnim realnostima.
Stros- Kanova Sobarica koja je u Ameriku imigrirala iz Gvineje, tako je prvo bila "tiha i skromna muslimanka", da bi se slika o njoj sasvim preokrenula: sada je prostitutka, prevarantkinja i lažljivica.
Bivši šef MMF-a je, u istom procesu medijske transformacije, za samo nekoliko dana od napasnika preobraćen u mučenika.
Da li su ovi preokreti dokaz da američko pravosuđe funkcioniše, da sve što prođe kroz mehanizam pravde ne mora na kraju da bude onako kako je izgledalo na početku, ili su nova potvrda starih sumnji da u njemu nešto ne valja?
Tim povodom argumente u prilog jedne ili druge teze iznosili su stručnjaci takođe u medijima, sa preovlađujućom ocenom da sistem pravde nije savršen, ali da, kao i u slučaju demokratije, boljeg nema.
Ono što ga iskrivljava, to su mediji. Na televiziji je, na primer, prednjačila, podižući rejting u nebesa, Nensi Grejs, bivša javna tužiteljka, a sada voditeljka jedne filijale Si-En-Ena (CNN), koja je gledaocima već bila dokazala kako je Kejsi Entoni zločinac, da bi posle oslobađajuće presude hladno konstatovala kako su u pitanju "đavolja posla".
U slučaju Stros - Kana, začini su bili još sočniji: seks i moć, klasa i rasa. Sada, kada je klatno prešlo na drugu stranu, primenjuje se isti crno-beli princip: malo ko zastaje i konstatuje da sobarica doduše nema savršen karakter, ali da to ne mora obavezno da znači da nije žrtva.
Na drugoj strani, u medijskoj gladi za herojima i negativcima koji su neophodni da se bi se pažnja gledalaca i čitalaca održavala 24 sata dnevno i sedam dana nedeljno, ova tri lika – direktor, sobarica i deteubica – savršeno su se uklapali u namenjene im uloge.
Kako inače drugačije objasniti da je od više od hiljadu ubistava koja se na Floridi dogode svake godine, publicitet dobilo samo ovo?
(MONDO)
