Od trenutka kada su ruski piloti prošlog petka ušli u estonski vazdušni prostor, pratili su ih najnapredniji lovci NATO-a. Dva italijanska aviona F-35 - "Gost 1" i "Gost 2" - poletela su iz baze 50 km od Talina u misiju presretanja. Na trenutak, bezbednost Evrope zavisila je od petorice muškaraca, trojice Rusa i dvojice Italijana, koji su bili van radio-kontakta.
Italijani su, prateći standardnu proceduru, nagnuli krila u znak upozorenja, na šta su Rusi odgovorili istim manevrom. Jedan ruski pilot je čak mahnuo, piše britanski "Telegraf".
Tokom narednih 12 minuta, Italijani su pratili ruske MiG-31 sve do Kalinjingrada - neobično dugo vreme za povredu vazdušnog prostora NATO-a. Ovaj put incident je prošao mirno, bez otvaranja vatre, iako su ruski avioni bili naoružani raketama vazduh-vazduh. Ipak, incident je pokrenuo ozbiljne diskusije unutar NATO-a o tome kada, gde i kako reagovati u budućnosti.
"Svaki put smo ponosni na našu reakciju", rekao je pukovnik Gaetano Farina, komandant italijanske vazdušne misije Baltički orao III.
NATO nadgleda vazdušni prostor Estonije, Letonije i Litvanije - zemalja koje nemaju sopstvene borbene avione. Ovo je bila sedma intervencija od početka italijanske rotacije 1. avgusta, ali prvi put se dogodila unutar estonske teritorije, a ne iznad međunarodnih voda. Incident se dogodio tokom perioda povećanih ruskih aktivnosti: dronovi su lansirani prema Poljskoj, aerodromi u Oslu i Kopenhagenu su zatvoreni, a pred izbore u Moldaviji pojavile su se pretnje invazijom.
Estonija je aktivirala konsultacije po članu 4 NATO sporazuma. Postavlja se pitanje: šta ako Rusi to ponovo urade, a ovog puta budu agresivniji?
40 povreda vazdušnog prostora u poslednjih 10 godina
U proteklih 10 godina bilo je najmanje 40 ruskih kršenja estonskog vazdušnog prostora, uključujući i jedno u kojem je učestvovao avion koji je prevozio Vladimira Putina u Helsinki na sastanak sa Donaldom Trampom 2018. godine. Ostali incidenti su uglavnom uključivali starije letelice koje su "skrenule" oko nenaseljenog ostrva Vajndlo. Ovog puta, tri borbena aviona su ušla osam kilometara duboko u estonski vazdušni prostor i nisu promenila kurs.
Na povratku u bazu, među Italijanima nije vladala euforija. "To je naš posao", rekao je Farina. Ali situacija je zabrinula vladu u Talinu i zapadne lidere. Podsetimo se da je Turska 2015. godine oborila ruski avion samo 17 sekundi nakon što je ušao u njen vazdušni prostor. Zašto ovog puta nije bilo takve reakcije?
Farina kaže da je moguće da je u pitanju bila greška jer su avioni bili stari. Estonska vlada smatra da situacija nije zahtevala drugačiji odgovor jer ruski avioni nisu išli ka kopnu, niti su bili opremljeni za napad na ciljeve na zemlji. Međutim, odluka o otvaranju vatre ne leži isključivo na zemlji domaćinu.
Pravila NATO-a su poverljiva, ali države članice koje šalju avione mogu postaviti ograničenja na njihovu upotrebu. Na primer, Italija može odobriti uzdržaniji pristup. Odluke o eskalaciji često zavise od komandanata u Nemačkoj i SAD, ali i od političkih sporazuma.
"Možda naš sistem treba jasnije definisati", rekao je estonski poslanik Erik-Niles Kros. Prema britanskim vojnim izvorima, Rusija konstantno testira granice, a Velika Britanija, koja ima oko 1.000 vojnika u Estoniji, mora biti spremna na ozbiljnu reakciju.
U zajedničkom saopštenju, NATO je poručio da je spreman da upotrebi sva vojna sredstva, ali nije definisao jasne crvene linije. Problem sa takvim pretnjama je što ih je potrebno sprovesti, ističe Ed Arnold, viši istraživački saradnik u londonskom istraživačkom centru Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, i dodaje da bi "Putin mogao da pošalje pilote u kvazi-samoubilačke misije kako bi izazvao reakciju NATO-a i stvorio razdor unutar Alijanse".
Estonija se intenzivno naoružava
U međuvremenu, u Estoniji se gradi protivtenkovska infrastruktura, nabavlja se teško naoružanje i sistemi protivvazdušne odbrane poput Iris-T, koji će stići do kraja godine. Do 2029. godine, Estonija će trošiti oko 5,4% svog BDP-a na odbranu - najviše unutar NATO-a. Međutim, ne planira da kupuje sopstvene lovce. Tako će odluka o obaranju ruskih aviona ostati u rukama Alijanse.
"Pozivanje na član 4 ne znači da smo zabrinuti. Potpuno smo uvereni u našu sposobnost odbrane, zajedno sa našim partnerima", rekao je Jonatan Vsevjov, generalni sekretar estonskog Ministarstva spoljnih poslova, i dodao:
Na granici sa Rusijom ima vrlo malo vojske jer je veći deo angažovan u Ukrajini. Talin očekuje više "sivih" pretnji, propagande, upada dronova i graničnih incidenata.
Ruska propaganda u gradu Narva cilja lokalno rusko stanovništvo putem svojih radio i TV signala. Ali kriza je imala i pozitivnu stranu - Estonija koristi trenutak da ubrza nabavku vojne opreme i traži veće prisustvo NATO-a. U sredu je italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto najavio produženje italijanske misije za još mesec dana, uključujući po prvi put napredni sistem protivvazdušne odbrane Samp/T dometa od 150 km.
"Italija je došla u pravom trenutku", rekao je jedan zvaničnik, dok su u pozadini odjekivali pucnji sa poligona.
Italijanski piloti treniraju bez prestanka. Kada se oglasi alarm, tehničari trče do aviona, a piloti uskaču u njih. Sistem "radi kao sat", kaže pukovnik Farina. A u šumi blizu vazduhoplovne baze Amari, nalazi se tiha poruka Kremlju: ispod grobova obeleženih repovima sovjetskih aviona leže ruski piloti koji su pali tokom 50 godina okupacije. Neki će možda čak krenuti njihovim stopama.
BONUS VIDEO:
· Reaguj