Severnoatlantska alijansa (NATO) objavila je satelitski snimak koji je izazvao veliku pažnju vojnih analitičara i javnosti. Na fotografiji, zabeleženoj u avgustu 2025. godine, jasno se vidi ruski lovac-presretač MiG-31K dok se oprema hipersoničnom raketom H-47M2 "Kinžal".
Prema dostupnim informacijama, snimak je nastao pomoću NATO optičko-elektronskog izviđačkog satelita opremljenog modulom sa dugim fokusom, koji omogućava prepoznavanje i najmanjih detalja sa velike udaljenosti.
Sam proces pričvršćivanja "Kinžala" na trup aviona predstavljen je u nekoliko faza, što jasno govori da je NATO pažljivo pratio operacije na jednom od ruskih aerodroma. Objavljivanje ovakvih slika, osim obaveštajnog značaja, ima i političku dimenziju - ono je signal javnosti i članicama Alijanse da su pripreme Moskve pod stalnim nadzorom.
Šta je "Kinžal"?
Raketa H-47M2 "Kinžal" (bodež, NATO klasifikaciji: Killjoy) jedno je od najsavremenijih hipersoničnih oružja na svetu. Reč je o aerobalistički raketi koja se lansira sa specijalno modifikovanih MiG-31K i bombardera Tu-22M3. Njena najveća prednost je brzina - procenjuje se da može dostići i do 12 maha, odnosno dvanaest puta veću brzinu od zvuka.
Osim brzine, "Kinžal" odlikuje i domet preko 2.000 kilometara, kao i mogućnost da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave. Raketa je praktično nemoguća za presretanje postojećim sistemima protivvazdušne odbrane, što je čini izuzetno opasnim strateškim adutom Moskve.
Prvi put je upotrebljena 2018. godine, ali je u aktuelnom sukobu u Ukrajini viđena tek povremeno, isključivo za mete od najvećeg značaja. Upravo zato analitičari veruju da Rusija pažljivo čuva i gomila svoje zalihe "Kinžala" za potencijalne sukobe šireg obima.
Retka upotreba - signal za budućnost
Iako se ruski avioni i raketni sistemi redovno koriste u operacijama u Ukrajini, upotreba "Kinžala" bila je veoma ograničena. Stručnjaci ocenjuju da Moskva ovim oružjem ne gađa rutinske ciljeve, već ga koristi selektivno - uglavnom za demonstraciju moći ili pogađanje strateških objekata.
Ova činjenica navodi na zaključak da Rusija nastoji da akumulira dovoljne zalihe kako bi u trenutku ozbiljne eskalacije - u scenariju koji uključuje i direktan sukob sa NATO-om - imala dovoljno resursa za udare koji bi mogli promeniti tok rata. Satelitski snimak koji je NATO objavio uklapa se upravo u tu tezu: pripreme postoje, ali se arsenal ne koristi svakodnevno.
Koji je satelit snimio MiG-31K sa "Kinžalom"?
Prema dosadašnjem iskustvu smatramo da ova vrsta fotografije najverovatnije dolazi sa komercijalnih zapadnih satelita kao što su Maxar WorldView-3 ili Airbus Pleiades Neo, koji nude rezoluciju do 30 cm i omogućavaju jasnu identifikaciju aviona i raketa.
Kandidat je i Planet Labs SkySat, ali sa nešto nižom rezolucijom. Međutim, NATO takođe ima svoje izviđačke satelite, čiji se podaci retko objavljuju, pa se pretpostavlja da su njihova zapažanja bila osnova, dok je verzija preuzeta od njihovih komercijalnih partnera objavljena javnosti.
Koji zapadni sateliti aktivno prate dešavanja?
- Maxar Technologies (WorldView-3 ili WorldView-4) Ovi sateliti imaju rezoluciju do 31 cm po pikselu. Takva rezolucija omogućava prepoznavanje aviona, raketa, pa čak i detalja kao što su senke ili vozila pored piste.
- Airbus Defence & Space (Pleiades Neo) Pleiades Neo sateliti (lansirani od 2021. nadalje) imaju rezoluciju do 30 cm i poznati su po "oštrijim" prikazima infrastrukture i tehnike. Francuski sistem se redovno koristi i u okvirima EU i NATO.
- Planet Labs (SkySat serija) SkySat daje rezoluciju od oko 50 cm, što je dovoljno za uočavanje letelice i rakete, ali sa manje detalja nego Maxar ili Airbus. Njihova prednost je visoka učestalost snimanja (više prolaza dnevno), što povećava verovatnoću hvatanja trenutka operacije poput ovih na aerodromu.
- NATO sopstveni vojni sateliti: NATO raspolaže i sopstvenim optičko-elektronskim i radarskim satelitima, ali ti podaci se ne objavljuju javno. Kada ih dostave OSINT analitičarima ili medijima u okviru svoje psyops kampanje, obično se zamagle ili obeleže samo kao "NATO ISR asset".
Politička i vojna poruka
Objavljivanje ovakvih slika ne treba posmatrati samo kao tehnički dokaz. To je i psihološko oružje u informacionom ratu. NATO pokazuje svojim članicama da prati svaki ruski potez, ali i Moskvi šalje jasnu poruku: "Znamo šta spremate i kada to radite."
Sa druge strane, ruska strana već godinama koristi "Kinžal" u propagandne svrhe, predstavljajući ga kao oružje koje menja pravila igre. Kremlj je više puta naglašavao da Zapad nema odbranu protiv hipersoničnih sistema, pa ovakve objave sa obe strane imaju dvostruki efekat - vojni i propagandni.
Reakcije i rizici
Zapadni vojni analitičari smatraju da je objavljeni snimak važan jer potvrđuje operativnu spremnost "Kinžala". Istovremeno, on pojačava zabrinutost u vezi sa mogućim širenjem sukoba. Ako bi Rusija odlučila da koristi hipersonične projektile u većem obimu, posledice po infrastrukturu i bezbednost Evrope bile bi ogromne.
S druge strane, ruski izvori tvrde da je Alijansa preterano fokusirana na "Kinžal", jer to nije jedno od oružja niti najopasnije kojim Moskva može odvratiti NATO od dubljeg uplitanja u rat u Ukrajini. Prema njima, satelitski snimci nisu znak "pripreme za eskalaciju", već dokaz da Rusija održava visoku borbenu gotovost.
BONUS VIDEO:
(Oružjeonline/Mondo)
· Reaguj