Nakon nedavnog samita Šangajske organizacije za saradnju (SCO) i velike vojne parade povodom 80 godina od kineske pobede u Drugom svetskom ratu, sve češće se postavlja pitanje, da li Kina stvara novi svetski poredak u kojem će ona biti dominantna sila?
Nova kineska doktrina
Predsednik Kine Si Đinping na samitu SCO naglasio je principe koji, prema mišljenju analitičara, predstavljaju novu kinesku spoljnu politiku. Poručio je da "pravila pojedinih država ne bi trebalo da se nameću drugima" i da bi članice organizacije, među kojima su Rusija, Indija, Turska i druge, trebalo da iskoriste snagu svojih tržišta i međusobnu ekonomsku komplementarnost kako bi dodatno olakšale trgovinu i ulaganja.
Bez direktnog pominjanja Sjedinjenih Američkih Država, Si se obavezao da će se Kina suprotstaviti "hegemonizmu, mentalitetu Hladnog rata i nasilničkom ponašanju" u međunarodnim odnosima.
Danas poznati svetski poredak u velikoj meri je oblikovan od strane SAD nakon Drugog svetskog rata. Temelji tog poretka uključuju liberalne demokratije, međunarodne zakone i institucije poput UN, WTO, MMF, kao i dolar kao glavnu rezervnu valutu, uz bezbednosne i vojne saveze kao što je NATO.
Kina u poslednjim decenijama ne pokušava nužno da potpuno sruši ovaj poredak, već da ga reformiše u pravcu većeg multipolarizma i fleksibilnosti, gde će i države van zapadnog sveta imati više uticaja.
Globalni div u mreži zavisnosti
Prema analizi američkog think-tanka Brookings Institution, Kina strateški gradi paralelne međunarodne strukture, učestvuje u postojećim institucijama, ali istovremeno stvara nove koje predstavljaju alternativu zapadnom modelu.
Podaci MMF-a pokazuju da Kina učestvuje sa 16–17% u globalnom BDP-u (naspram 25% SAD) i ima gotovo 20% svetskog BDP-a kada se meri po paritetu kupovne moći. Ipak, njena ekonomija je i dalje duboko zavisna od stranih tržišta, lanaca snabdevanja i globalne stabilnosti.
Yukon Huang, bivši direktor za Kinu u Svetskoj banci, upozorava na "zarobljenost" Kine u mreži globalnih zavisnosti. On navodi da kineski izvoz čini oko 20% BDP-a, a da bi bez američke potražnje rast kineske ekonomije pao za 2–3%. Upravo ta ranjivost, kaže Huang, ograničava kapacitet Kine da napravi ozbiljne političke iskorake na globalnoj sceni.
Sa druge strane, kineski analitičari smatraju da se svet nepovratno menja i da Kina mora igrati aktivnu ulogu u oblikovanju novih pravila, a ne samo da pasivno reaguje.
Spremnost na neizvesno
Zheng Yongnian, dekan Univerziteta u Hong Kongu, ističe da je ključno za Kinu da bude spremna na neočekivane promene. On upozorava da bi tradicionalni međunarodni sistem zasnovan na suverenim državama mogao brzo da se uruši, a da Kina mora imati plan za takav scenario.
Zato Peking intenzivno ulaže u ekonomske, infrastrukturne i tehnološke inicijative, poput projekta "Pojas i put", razvoju sopstvenih finansijskih institucija, ali i promociji "istinske multilateralnosti", kako je Kina definiše.
Ekonomija kao sredstvo uticaja
Prema izveštajima američke organizacije USGLC, Kina koristi ekonomsku moć za stvaranje zavisnosti drugih zemalja, što joj omogućava politički uticaj. Kineske investicije u Africi su u poslednjih 15 godina porasle za preko 500%, a Kina je postala glavni trgovinski partner za 19 afričkih država.
Projekat "Pojas i put" obuhvata preko 150 zemalja i uključuje ulaganja u luke, železnice, energetsku infrastrukturu, ali i digitalne mreže, poput 5G tehnologije i veštačke inteligencije. Ove investicije često sa sobom nose i političke posledice, jer države postaju dužnički zavisne od Pekinga.
Meka moć i digitalni uticaj
Kina ne gradi samo vojnu i ekonomsku moć, već i tzv. "meku moć". Kroz medije, kulturu, tehnologiju, pa čak i kroz aktivnosti nad kineskom dijasporom, Peking širi svoj model upravljanja. Prema organizaciji Human Rights Watch, Kina koristi digitalne alate kako bi utišala kritiku i van svojih granica.
Prema izveštaju Karnegi fondacije za međunarodni mir, Kina gradi novi svetski poredak postepeno, ali sistematski, kroz ekonomsku zavisnost, vojnu saradnju i diplomatsku koordinaciju. Iako izbegava formalne saveze kako bi zadržala autonomiju, vodi pragmatičnu politiku zasnovanu na multilateralizmu.
Rusija kao partner, SAD kao suparnik
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je da Kina nema potrebu za vojnim savezima poput NATO-a, ali da razvija dugoročna strateška partnerstva s državama poput Rusije, Pakistana i članicama BRIKS-a. "Naš cilj je zajednički razvoj, a ne konfrontacija", rekao je Vang.
Multipolarni svet je, po njemu, neizbežan, a Zapad mora prihvatiti novu realnost u kojoj svi akteri imaju ravnopravan glas. U tom poretku, Rusija se, i pored brojnih izazova i sankcija nameće kao prirodan saveznik Kine, posebno u oblastima energetike, bezbednosti i diplomatije.
Evropska unija, sa druge strane, pokušava da formuliše sopstvenu strategiju "strateške autonomije" koja bi joj omogućila da balansira između velikih sila i zaštiti svoje interese.
Ipak, glavni protivnik, ali i ključni konkurent Kine u borbi za oblikovanje novog globalnog poretka, ostaju Sjedinjene Američke Države.
BONUS VIDEO:
