Donald Tramp je proveo osam meseci preoblikujući Sjedinjene Američke Države kroz masivan program smanjenja troškova i deregulacije, a njegova administracija nije ostavila gotovo nijednu oblast američkog života netaknutom, od učionica i univerziteta do kancelarija, fabrika, muzeja, šuma, okeana, pa čak i zvezda.
Izvršna uredba potpisana prošlog meseca, koja pojednostavljuje lansiranje raketa, slavila se u komercijalnom svemirskom sektoru, ali je istovremeno izazvala uzbunu među naučnicima, ekolozima i astronomima. Oni upozoravaju da rastuća mreža satelitskih konstelacija preplavljuje nebo, zaklanja zvezde i ugrožava sam naš pristup Zemljinoj orbiti, piše The Guardian.
Sa svoje izolovane farme u Saskačevanu, astronomkinja Samanta Loler samo je jedna od mnogih koja svedoči o uticaju satelita na svoj rad. Iako sa svog prozora može da vidi Mlečni put, jasan pogled na noćno nebo sve više ometa misija Ilona Maska da dovede internet u svaki kutak sveta. "Izgled neba se promenio", kaže Loler. "Pogledam gore i pomislim: ‘O, ta konstelacija izgleda pogrešno.’ Kroz nju leti Starlink."
Starlink, mreža satelita kojom upravlja Maskov SpaceX, kruži oko Zemlje i obezbeđuje internet udaljenim i ratom pogođenim područjima. Međutim, plemeniti cilj tog poduhvata dolazi po cenu za astronome poput Loler, čiji posao postaje sve teži kako se nebo puni satelitima.
Samo Starlink poseduje dve trećine svih satelita u svemiru. Sa 8.000 satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, kompanija ima dozvolu za lansiranje još 4.000, a navodno je podnela zahtev za povećanje ukupnog broja na čak 42.000. U međuvremenu, Amazon i kineski državni projekat razvijaju sopstvene konkurentske mreže, što bi moglo dovesti do eksplozije broja satelita. Neke procene govore da bi ih u orbiti za deset godina moglo biti i do 100.000.
Borba za svemir
Čini se da je Tramp odlučio da podrži širenje američke komercijalne svemirske industrije. Izvršna uredba koju je potpisao prošlog meseca mogla bi ubrzati lansiranja raketa i njihovih masivnih tereta novih satelita, potencijalno pogoršavajući probleme za astronome i izazivajući nenamernu ekološku štetu.
Komercijalne svemirske operacije naglo su porasle otkako su se SAD okrenule privatnim kompanijama poput SpaceX-a i Blue Origina Džefa Bezosa. Poslednjih godina, napori vlade da reguliše ovu industriju jedva uspevaju da isprate ambicije tih kompanija. U poslednje četiri godine, Savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) izdala je više komercijalnih svemirskih dozvola nego u prethodne 32 godine zajedno.
Trampova uredba iz avgusta nastoji da eliminiše pojedine ekološke provere i bezbednosne mere, istovremeno zaobilazeći državne zakone koji bi mogli da uspore razvoj privatnih svemirskih luka. Sama FAA predviđa da bi se broj komercijalnih lansiranja mogao skoro učetvorostručiti u narednoj deceniji, a ubrzani raspored biće ključan ako kompanije poput SpaceX-a žele da ostvare svoje planove.
"Kataklizmička opasnost od svemirskog otpada"
"Kako će izgledati nebo?", u karijeri posvećenoj velikim pitanjima, za Loler je ovo možda postalo najegzistencijalnije. Njeno istraživanje, usmereno na ledene objekte na rubu Sunčevog sistema, moglo bi temeljno da promeni naše razumevanje svemira.
"Volela bih da znam šta još postoji tamo… šta je iza ivice onoga što znamo", kaže Loler. "Možda postoji još jedna planeta u našem Sunčevom sistemu. Ali po prvi put postaje teže raditi zbog delovanja profitnih kompanija."
Ona objašnjava da joj, pri pogledu kroz teleskop, vidno polje često zaklanjaju svetle pruge satelita. "Način na koji se satelitske pruge pojavljuju na nebu, u različitim godišnjim dobima i u različito doba noći, zapravo je otežao posmatranje u jednom određenom pravcu u odnosu na druge", kaže Loler.
Astronomi takođe upozoravaju da bi sagorevanje satelita na kraju njihovog životnog veka u Zemljinoj atmosferi moglo da izazove veliku štetu. "Sav taj metal, plastika, računarski delovi, solarni paneli, to se jednostavno taloži u atmosferi", kaže ona, dodajući da studije ukazuju na to da bi to moglo da ošteti ozonski omotač. "Mi upravo sprovodimo jedan veliki eksperiment, i to je zaista zastrašujuće."
Dodatnu zabrinutost izaziva i širenje "svemirskog otpada". U svemiru se trenutno prati oko 43.000 objekata, uglavnom ostataka starih raketa i satelita. Evropska svemirska agencija procenjuje da postoji još oko 1,2 miliona manjih objekata. Rizik od nekontrolisanog sudara, poznatog kao Kesslerov sindrom, raste s porastom broja satelita. U tom scenariju, jedan sudar pokreće lančanu reakciju stvaranja sve više i više otpada, sve dok orbita ne postane potpuno neupotrebljiva.
Globalna komunikaciona kompanija Viasat oslikava kataklizmičnu sliku:
"Čitavo čovečanstvo bi bespomoćno posmatralo kako se svemirski otpad nekontrolisano umnožava. Bez pravovremene intervencije, rizikujemo da Svemirsko doba završi neslavno i da zarobimo čovečanstvo na Zemlji ispod sloja sopstvenog smeća, vekovima, pa čak i milenijumima."
"To je jedna od najironičnijih stvari, stalno se priča da moramo ići na Mars, da moramo kolonizovati drugu planetu, a svi ti sateliti u orbiti zapravo čine mnogo verovatnijim da će doći do katastrofalnog sudara", dodaje Loler.
Kompanije poput Starlink-a pokušavaju da ublaže rizik ugradnjom sistema za izbegavanje sudara, ali pravi problem će nastati kada hiljade konkurentskih satelita budu u orbiti.
"Trenutno jedna američka privatna kompanija efektivno kontroliše orbitu", kaže Loler. "Ako želite da uđete u višu orbitu, morate da razgovarate sa Starlink-om i da se pobrinete da ne udare u vaš satelit dok prolazite."
Iako Starlink tvrdi da radi na smanjenju svetlosti svojih satelita, Loler ističe da su istovremeno postali veći, "tako da se to jednostavno poništava." Iako priznaje da je usluga koju nude pravo inženjersko čudo, veruje da potencijalne negativne posledice prevazilaze koristi. Loler se plaši da će biti potreban ozbiljan sudar u orbiti kako bi političari napokon shvatili opasnosti neregulisanih svemirskih operacija.
"Zaista me plaši to što će morati da se desi nešto jako loše da bi se stvari promenile.", zaključuje ona.
BONUS VIDEO:
