U noći na subotu, u centru švedskog grada Gevlea, oko 170 kilometara severno od Stokholma, trinaestogodišnji dečak je pucnjima iz pištolja ranio šestoro mladih ljudi. Srećom, niko nije nastradao niti je teže povređen. Dečak je u policijskom pritvoru proslavio 14. rođendan. Nakon ispitivanja, preuzela ga je socijalna služba. Protiv njega neće biti podignuta optužnica za šest pokušaja ubistva, jer u Švedskoj mlađi od 15 godina ne mogu krivično odgovarati.
"U Gevleu od 2020. traje sukob između dve lokalne kriminalne grupe. Sukob je počeo zbog ilegalne trgovine narkoticima, zatim novca i na kraju, časti. Jedni pucaju na druge, i tako je nastala spirala osvete. Sumnja se da ovaj dečak pripada grupi koja je uključena u sukob", rekao je švedski novinar Diamant Salihu, koji godinama prati kriminalno podzemlje.
Regrutacija počinje već u osnovnoj školi
Nasilni obračuni organizovanog kriminala već godinama su švedska svakodnevica, ali se u poslednje vreme beleži posebno zabrinjavajući razvoj. Od januara do avgusta ove godine čak 66 dece uzrasta od 13 i 14 godina uhapšeno je zbog sumnje da su počinili nasilna krivična dela povezana sa organizovanim kriminalom. Četvoro osumnjičenih bilo je uzrasta između 7 i 12 godina.
Regrutacija često počinje već nakon četvrtog razreda osnovne škole. Meta su obično deca koja odrastaju izložena porodičnom nasilju i teškim socijalno-ekonomskim uslovima. Policija kaže da su takva deca "već na neki način naučena da se problemi rešavaju nasiljem i da se o tome ćuti". Zato se školskom osoblju i socijalnim službama pruža obuka da na vreme prepoznaju maloletnike koji bi mogli završiti kao izvršioci krivičnih dela za račun kriminalnih grupa.
U ovom konkretnom slučaju, smatra Salihu, sistem je očigledno zakazao.
"I policija i socijalna služba su znale šta se dešava u Gevleu. Policija je imala informacije da se trinaestogodišnjak kreće u društvu sumnjivih osoba. Kao novinar koji dugo prati ovu tematiku, u tako nasilnim okolnostima očekivao bih da lokalne institucije reaguju kako bi sprečile eskalaciju."
"Otupeli smo na ovakve pucnjave"
Regrutovanje dece i mladih najčešće se odvija putem interneta, u aplikacijama poput Telegrama, preko kojih kriminalne bande traže osobe uzrasta od 12 do 17 godina, spremne da počine nasilna dela. Policijske istrage pokazuju da se potencijalni izvršioci često sami javljaju na "oglase", a komunikacija se zatim seli u zatvorene grupe na aplikacijama poput Signala.
Tokom ove godine pojavili su se i novi načini novačenja: kriminalci sve češće traže od tinejdžera da angažuju svoje vršnjake da počine nasilne zločine, čime se kriminalne grupe dodatno distanciraju od izvršioca i stvaraju slojeve posrednika. S druge strane, mladima se takvo uključivanje čini manje opasnim, ali rizici ostaju jednako ozbiljni.
"U Švedskoj smo došli do tačke da smo otupeli na ovakve pucnjave. Imali smo toliko pucnjava i eksplozija da je to postalo normalizovano. Srećni smo što u Gevleu ovaj put niko nije teže stradao, ali trebalo bi da nas šokira činjenica da je trinaestogodišnjak pokušao da ubije šestoro ljudi na ulici", rekao je Salihu.
Spuštanje granice krivične odgovornosti
Iako krivični progon nije moguć za decu mlađu od 15 godina, tužioci i dalje mogu da sprovedu postupak kako bi se utvrdilo da li je dete počinilo krivično delo. U tim slučajevima se ne izriče kazna, ali se određuje stepen odgovornosti kako bi socijalne službe mogle da reaguju. Do jula ove godine sproveden je 51 takav postupak. Pre tri godine nijedan.
U pokušaju da se spreči regrutacija mladih u organizovani kriminal, švedska vlada je nedavno predložila da se granica krivične odgovornosti za najteža dela spusti na 14 godina. Međutim, taj predlog je naišao na brojne kritike, čak i od državnih tužilaca.
"Potraga za novim rešenjima ne opravdava svaku meru. Ideja da se trend može preokrenuti zatvaranjem dece nije potkrepljena istraživanjima i može biti potpuno kontraproduktivna", stoji u otvorenom pismu koje je 26 tužilaca uputilo listu Dagens Nyheter.
Salihu je takođe skeptičan: "Postoji jasan trend da su počinioci sve mlađi. Ako se spusti granica krivične odgovornosti, postoji rizik da će kriminalne grupe početi da koriste još mlađu decu jer im prete blaže kazne."
"I desetogodišnjak može nositi oružje, zar ne?"
Tužioci u pismu ističu da kriminalci nemaju nikakvih moralnih kočnica kada je u pitanju korišćenje dece.
"I desetogodišnjak može da nosi oružje, zar ne? Potrebna je hrabrost i mudrost da se stvari preokrenu. Promene zakona se mogu brzo sprovesti, ali posledice loše reforme trajaće godinama", navode oni.
Salihu napominje da vlasti imaju razne mehanizme borbe protiv regrutacije dece, uključujući preseljenje porodica u druge krajeve, daleko od uticaja kriminalnih grupa. Ipak, čak i kada deca završe u sistemu socijalne zaštite, kontrola njihove online komunikacije ostaje veliki izazov.
Manji broj smrtonosnih pucnjava, ali problem ostaje
Policija često dobija dojave od roditelja ili zaposlenih u socijalnim ustanovama koji pronađu planove za ubistva i druge zabrinjavajuće sadržaje na telefonima dece. Te informacije ponekad pomognu da se spreče ozbiljna krivična dela.
Tokom ovog leta, švedska policija je uhapsila 12 mladih koji su pobegli iz domova kako bi izvršili teška krivična dela.
"Uprkos svemu, primećuje se pad smrtonosnih pucnjava u Švedskoj, iako i dalje imamo najveći broj u nordijskom regionu. Verujem da smo na pravom putu, ali proći će još mnogo godina dok se ne razbije kultura nasilja koja je pustila korenje među mladima", zaključuje Salihu.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Index)
