Francuska se suočava s novim političkim haosom nakon što je najnoviji premijer, Sebastijan Lekorn podneo ostavku posle samo 26 dana na funkciji. On je imenovan nakon što je vlada Fransoa Bajrua pala jer poslanici nisu podržali njegov budžet. Bajru je, ipak, postavljen nakon što je Mišel Barnije smenjen u decembru prošle godine.
Lekornu je podneo ostavku dan nakon što je predstavio svoj kabinet, koji je u velikoj meri ostao nepromenjen u odnosu na Bajruovu vladu, i koji je naišao na oštre kritike iz svih stranaka u Nacionalnoj skupštini, koje su zapretile da će ga oboriti glasanjem.
Francuski mediji su preneli da se ne očekuje da će predsednik Emanuel Makron dati izjavu u ponedeljak, ostavljajući mnoga pitanja bez odgovora o tome koji će biti njegov sledeći potez kako bi prekinuo političku blokadu. Politička scena u zemlji je veoma nestabilna još od jula 2024. godine, kada je Makron raspisao vanredne parlamentarne izbore u pokušaju da ostvari jasnu većinu, nakon što je njegova stranka doživela težak poraz na izborima za Evropski parlament.
Međutim, izbori su rezultirali podeljenim parlamentom u kojem dominiraju ideološki suprotstavljene frakcije koje su u dubokom sukobu i odbijaju međusobnu saradnju. Više stranaka sada traži nove izbore, a neke čak pozivaju Makrona da podnese ostavku, iako je on uvek tvrdio da neće odstupiti pre isteka mandata 2027. godine.
"Makron ima tri opcije"
"Jedino razumno sada jeste da se održe izbori. Ova šarada traje predugo. Francuzi su siti svega. Makron je doveo zemlju u izuzetno tešku situaciju“, izjavila je Marin Le Pen iz desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN).
Odluka o daljim koracima sada je u rukama Makrona, koji se sigurno pita koliko još ova politička farsa može da traje. On ima tri opcije: može imenovati novog premijera, može ponovo raspustiti Nacionalnu skupštinu, ili može sam podneti ostavku. Poslednja opcija je najmanje verovatna, dok bi prva bila njegov prirodan izbor.
Međutim, postavlja se pitanje, koga sada može da imenuje da formira vladu? Lekornu, koji je bio oličenje Makronove lojalnosti, viđen je kao poslednja opcija. A sada je i on doživeo neuspeh.
Mogao bi da imenuje socijalistu, uz obrazloženje da levica zaslužuje šansu da vlada, ali ni socijalistička vlada verovatno ne bi dugo opstala. Dakle, logičan izbor bi morao da bude druga opcija: novi parlamentarni izbori. Ishod bi verovatno bio porazan za Makronov centar, a velika pobeda za tvrdu desnicu Marin Le Pen. Ali kada svi drugi putevi propadnu, malo je preostalih mogućnosti.
U svom kratkom govoru ispred rezidencije premijera, Hotela Matinjon, koji je zauzimao manje od mesec dana, Lekornu je oštro kritikovao "partijsku pohlepu" političkih frakcija, za koje je rekao da se "ponašaju kao da svaka ima apsolutnu većinu".
"Bio sam spreman na kompromis, ali sve stranke su želele da druge usvoje njihove programe u celosti. Nije potrebno mnogo da bi ovo funkcionisalo“, istakao je i da bi stranke morale da pokažu više skromnosti i da „ostave po strani ego“.
Nijedan premijer nema podršku
Duboke podele u francuskoj politici učinile su da nijedan premijer ne uspe da obezbedi potrebnu podršku za usvajanje zakona. Mišel Barnije imenovan je za premijera u septembru prošle godine, ali je smenjen za manje od tri meseca glasanjem o nepoverenju. Vlada njegovog naslednika, Fransoa Bajrua, takođe je pala nakon devet meseci, kada parlament nije podržao njegov budžet štednje, koji je predviđao smanjenje državne potrošnje za 44 milijarde evra (51 milijardu dolara; 38 milijardi funti).
Deficit Francuske iznosio je 5,8% BDP-a u 2024. godini, dok je državni dug dosegao 114% BDP-a – što je treći najveći javni dug u evrozoni, posle Grčke i Italije, i iznosi skoro 50.000 evra po građaninu. Akcije su naglo pale na berzi u Parizu nakon što je u ponedeljak ujutro objavljena vest o Lekornuovoj ostavci.
BONUS VIDEO:
