Pre početka nastave, deca su otpevala verziju rođendanske pesme posebno napisanu za Mandelu, višedecenijskog borca protiv aparthejda.

Dan Mandele, koji se obeležava na rođendan velikog borca za ljudska prava i prvog južnoafričkog predsednika izabranog na potpuno demokratskim izborima, 18. jula, proglašen je praznikom 2009. godine i zamišljen kao međunarodni dan posvećen javnim službama, podseća agencija AP.

Ljudi širom sveta zamoljeni su da ovaj dan obeleže odvajanjem 67 minuta za društveno koristan rad - po jedan minut za svaku godinu Mandelinog služenja javnosti.

Mandela je prošle nedelje vojnim avionom stigao u svoje rodno selo Kunu, na jugu Južne Afrike, i rođendan će skromno provesti sa svojom porodicom.

U javnosti je poslednji put viđen nešto pre svog rođendana prošle godine, tokom finala Svetskog prvenstva u Južnoj Africi.

Od kako se povukao iz politike bivši predsednik je sve slabijeg zdravlja. Zimus je bio u bolnici zbog respiratorne infekcije i otada ima stalnu medicinsku negu kod kuće.



Mandela je bio vođa oružanog krila Afričkog nacionalnog kongresa i 1962. godine je uhapšen i po optužbama za sabotažu i druga krivična dela osuđen na doživotnu robiju.

U zatvoru je proveo 27 godina, a posle oslobađanja je u ime svoje partije vodio pregovore koji su doveli do ukidanja aparthejda i uvođenja demokratskog sistema.

Mandela je 1994. godine postao prvi demokratski predsednik te zemlje, a dužnost je obavljao do 1999.

Pripisuju mu se zasluge za osiguranje mirne tranzicije u zemlji zalaganjem za međurasno pomirenje, čime je Južna Afrika izbegla haos i razaranja koji su zadesili druge afričke zemlje u borbi protiv kolonijalnih vlasti

Mandela je dobitnik velikog broja međunarodnih priznanja, među njima i Nobelove nagrade za mir, koju je 1993. godine podelio sa poslednjim belim predsednikom Južne Afrike Frederikom de Klerkom za zasluge u okončanju aparthejda.

(MONDO)