Širom prestonice Letonije, Rige, desetine zgrada prošarani su upadljivim zelenim znakovima koji prikazuju porodicu i natpis "patvertne", što znači sklonište.
Postavljeni svuda, od art deco zgrada do drvenih vrata, ovi znakovi upozoravaju stanovnike na mesta za skrivanje u slučaju napada i postali su jedan od mnogih simbola spremnosti na rat u ovom šarmantnom gradu koji s nervozom gleda prema svom istočnom komšiji, Rusiji, piše NBC News.
Strahovi na istočnom krilu NATO-a
Nakon niza nedavnih upada aviona duž istočnog krila NATO-a i sumnjivih dronova koji su zatvorili aerodrome u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Dansku i Norvešku, strahovi od ruske agresije rastu u Latviji i njenim baltičkim komšijama, Estoniji i Letoniji. Ove zemlje već je duboko uznemirio rat u Ukrajini.
"Mi smo na prvoj crti. Mi smo zemlje istočnog krila. Komšije smo Rusije, agresivne zemlje", rekao je Andris Spruds, latvijski ministar odbrane za NBC News ranije ovog meseca na Riškoj konferenciji. Dodao je kako je Letonija, koja je ranije ove godine pokrenula inicijativu za dronove, do određene mere "već razvila određenu otpornost" u suočavanju s bilo kakvom agresijom Kremlja.
"Prvi hitac sledećeg rata neće biti tenkovi. Biće to kibernetički napad"
Drugi učesnici konferencije otvoreno su govorili o mogućnosti direktnog sukoba između NATO-a i Rusije. U panel diskusiji, Metju Vitaker, američki predstavnik pri organizaciji, javno je teoretisao o oružanim sistemima, uključujući projektile i strateške bombardere, koji bi se mogli koristiti protiv snaga Kremlja. Ali, takođe je naglasio da moderno ratovanje počinje pre nego što se rasporede trupe.
"Prvi hitac sledećeg rata neće biti tenkovi", rekao je u zasebnom intervjuu, misleći na uski kopneni koridor koji se smatra potencijalnom tačkom napada.
"Biće to kibernetički napad. Biće to onesposobljavanje aerodroma ili kritične infrastrukture", rekao je on.
Pohvalio je baltičke zemlje zbog ulaganja u odbranu, rekavši: "Zemlja poput Letonije to trenutno sigurno radi najbolje u klasi."
Priprema civilnog društva
Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta, priznala je da je "predugo" trebalo drugim nacijama da poslušaju baltičke države, koje su decenijama upozoravale na rusku pretnju. Airis Rikveilis, savetnik za nacionalnu sigurnost latvijske premijerke, istakao je da se njegova zemlja ne fokusira samo na vojne sposobnosti, već i na pripremu civilnog društva.
Nakon invazije na Ukrajinu,Letonija je postavila ogradu duž granice s Rusijom, odvojila se od zajedničke elektroenergetske mreže i sprovela simbolične promene, poput rušenja sovjetskog spomenika pobede u Rigi i preimenovanja ulice u kojoj se nalazi rusko ambasada u Ulicu ukrajinske neovisnosti.
Obnova mreže skloništa
Linda Ozola, donedavna zamenica gradonačelnika Rige, nadzirala je obnovu mreže skloništa. Njen tim pretraživao je arhive kako bi pronašao stare planove i lokacije, od kojih su mnoge propale.
Hitne službe locirale su stotine postojećih skloništa, a zakonodavstvo je ažurirano kako bi se omogućila izgradnja novih. Njihove lokacije sada su dostupne putem web stranice i mobilne aplikacije.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
