Evropska unija razmatra ambicioznu reformu procesa pristupanja koja bi omogućila ubrzano uključivanje novih članica, ali sa ograničenim pravima odlučivanja, otkriva Politiko pozivajući se na više diplomatskih izvora i zvaničnika EU.
Prema nacrtu predloga koji kruži institucijama, nove članice bi mogle pristupiti Uniji bez punopravnog učešća u svim ključnim odlukama, pre svega bez prava veta, mehanizma koji se koristi u pitanjima koja se tiču budžeta, poreske politike, spoljne i bezbednosne politike, kao i proširenja EU.
"Buduće članice trebalo bi da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu ključne institucionalne reforme, poput uvođenja odlučivanja kvalifikovanom većinom u većini politika", objašnjava Anton Hofrajter, predsednik Odbora za evropska pitanja nemačkog Bundestaga
Hofrajter ističe da je cilj reforme da se spreči da pojedine članice, poput Mađarske, blokiraju širenje Unije, što trenutno predstavlja jedan od glavnih izazova u procesu proširenja. Mađarski premijer Viktor Orban više puta je iskoristio svoje pravo veta kako bi usporio pristupne pregovore sa Ukrajinom.
Međutim, novi model članstva sa ograničenim pravima mogao bi da ublaži Orbanovo protivljenje, s obzirom na to da Ukrajina u početku ne bi imala punu glasačku moć, prenosi Jutarnji. Ovu ideju snažno podržavaju Austrija i Švedska, koje se zalažu za proširenje Evropske unije.
Trenutno šest zemalja aktivno pregovara o članstvu: Ukrajina, Crna Gora, Moldavija, Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Međutim, dinamika pregovora se značajno razlikuje. Na primer, Crna Gora vodi pregovore još od 2012. godine, dok je Ukrajina tek 2024. godine zvanično započela proces.
Uprkos tome, mnogi u EU smatraju da će Ukrajina postati članica pre većine zemalja jugoistočne Evrope. Zamenik ukrajinskog premijera Taras Kačka izjavio je za Politiko da bi već u decembru moglo biti odobreno otvaranje čak šest pregovaračkih poglavlja, što bi značajno približilo Kijev članstvu.
"Verujem da će države članice pronaći rešenje u decembru", rekao je Kačka i dodao da Ukrajina napreduje zahvaljujući kreativnim rešenjima kojima se pokušava zaobići mađarsko protivljenje, ali nije precizirao o kakvim se rešenjima radi.
Novi model članstva
Pored modela delimičnog članstva, razmatra se i predlog predsednika Evropskog saveta Antonija Koste da se pregovori o članstvu ubuduće otvaraju kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasnim pristankom svih članica. Međutim, taj predlog odmah je naišao na protivljenje, ne samo Orbana, već i brojnih drugih članica, kao što su Francuska, Holandija i Grčka, koje strahuju od bezbednosnih i tržišnih posledica ubrzanog proširenja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo bi da učestvuje na sastanku na visokom nivou u Briselu krajem ove nedelje, potvrđuju izvori Politika upoznati sa pripremama za sednicu Evropskog saveta. Očekuje se da će tražiti dodatnu podršku Unije nakon nedavnog neuspešnog pokušaja da u Vašingtonu obezbedi rakete Tomahavk.
Moguće je i bilateralno okupljanje Zelenskog i Orbana, kako bi se pokušalo rešiti pitanje ukrajinskog članstva, prema rečima Tarasa Kačke, iako još nije poznato "kada i gde" bi do tog susreta moglo doći.
Iako se ideje o reformi proširenja sve ozbiljnije razmatraju, čini se da među liderima EU još uvek ne postoji saglasnost. Nacrt najnovijih zaključaka Evropskog saveta, u koji je Politiko imao uvid, ne sadrži konkretne odluke o proširenju, što otvara pitanje da li će ta tema uopšte biti na dnevnom redu ovog četvrtka.
BONUS VIDEO:
