Više od milion imigranata, pretežno hispanoameričkog porekla, bojkotovalo je svoja radna mesta, zbog čega je usporen ili je u potpunosti stao rad u mnogim fabrikama, pijacama, restoranima i na farmama širom SAD.
Više od milion imigranata, pretežno hispanoameričkog porekla, bojkotovalo je svoja radna mesta, zbog čega je usporen ili je u potpunosti stao rad u mnogim fabrikama, pijacama, restoranima i na farmama širom SAD.Imigranti u SAD zahtevaju da im se obezbede njihova prava, odnosno da vlasti povuku zakon koji sve ilegalne imigrante proglašava prestupnicima.
U SAD živi izmedju 11,5 i 12 miliona ilegalnih imigranata, a prema prvim izveštajima o štrajku, mnogi od njih su se odazvali pozivu da u ponedeljak ne rade i bojkotuju radnje, uprkos različitim porukama organizacija za prava imigranata, od kojih su se neke portivile toj akciji.
Novi zakon, koji je Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio u decembru prošle godine i koji sve ilegalne imigrante proglašava prestupnicima, naišao je na masovni protest u SAD.
Zakon predvidja kaznu svima koji budu pomagali ileaglnim imigrantima, a da duž američko-meksičke granice, koju godišnje predje oko pola milioni imigranata, bude podignuta ograda.
Vlasnici mnogih radnji u SAD u ponedeljak su samoinicijativno zatvorili svoje radnje kako bi izbegli moguće incidente.
Širom SAD, nekoliko fabrika za pakovanje mesa nije radilo, ali je njihovo rukovodstvo pokušalo da se pripremi za štrajk, tako što je tokom vikenda povećalo proizvodnju.
U kompaniji za brzu hranu "Mekdonalds" (McDonald's) su rekli da neki od restorana radi sa smanjenim brojem osoblja, skraćenim radnim vremenom ili ograničenom uslugom.
Ta kompanija je saopštila da snažno podržava zakon o imigraciji kako bi se "zaštitili zaposleni i poslodavci i obezbedile granice naše zemlje".
Prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, većina Amerikanaca bi podržala zakon o imigrantima koji bi im omogućio da se oni uključe u program za "gostujuće" legalne radnike, a zatim i da zatraže državljanstvo.
Ilegalni imigranti, koji u SAD najčešće stižu preko granice sa Meksikom, igraju važnu ulogu u američkoj ekonomiji, pošto pristaju da rade uglavnom slabo plaćene poslove u poljoprivredi, gradjevinarstvu, restoranima, i to najčešće kao nastojnici, posluga ili baštovani.
