Bil Gejts, inače vodeći je zagovornik smanjenja ispuštanja ugljen-dioksida i ranije je tvrdio da resurse treba preusmeriti sa borbe protiv klimatskih promena. Umesto toga, Gejts sada tvrdi da svetski filantropi moraju povećati ulaganja u druge napore usmerene na sprečavanje bolesti i gladi.
Klimatske promene neće zbrisati čovečanstvo, tvrdi Gejts, i dosadašnji napori za postizanje nultog ispuštanja ugljen-dioksida doneli su stvaran napredak. Gejts je rekao da su dosadašnja ulaganja u borbu protiv klimatskih promena bila pogrešno usmerena, te da je previše dobrog novca potrošeno na skupe i upitne projekte.
Iako je rekao da ulaganja u borbu protiv klimatskih promena moraju da se nastave, Gejts je tvrdio da rezovi predsednika Donalda Trampa u finansiranju Američke agencije za međunarodni razvoj predstavljaju hitniji problem, koji može naneti trajnu globalnu štetu borbi protiv gladi i bolesti koje se mogu sprečiti.
"Klimatske promene, bolesti i siromaštvo su svi veliki problemi. Trebalo bi da se bavimo njima srazmerno patnji koju izazivaju", napisao je Gejts.
Gejts smatra da Trampova administracija svojim rezovima u finansiranju zahteva trenutnu i veću usredsređenost na ulaganja i resurse koji bi podržali napuštene programe.
Klimatske promene nisu uzrok nestanka čovečanstva
"Iako će klimatske promene imati ozbiljne posledice, naročito za ljude u najsiromašnijim zemljama, one neće dovesti do nestanka čovečanstva. Ovo je prilika da se ponovo usmerimo na merilo koje bi trebalo da bude važnije od emisija i promene temperature: poboljšanje života. Naš glavni cilj treba da bude sprečavanje patnje, naročito onih koji žive u najtežim uslovima, u najsiromašnijim zemljama sveta", dodao je.
Trampova administracija ukinula je međunarodnu humanitarnu organizaciju koja je pružala oko osam milijardi dolara godišnje pomoći stranim državama za obezbeđivanje hrane i lekova ljudima koji inače nemaju pristup tim životno važnim potrepštinama.
Gejts je negirao da njegov novi stav predstavlja preokret u odnosu na ranije stavove. U eseju je napisao da svet mora nastaviti da podržava dosadašnje napore za postizanje nultog oslobađanja ugljen-dioksida.
Međutim, Gejts je u utorak u intervjuu sa Endruom Rosom Sorkinom rekao da je povlačenje iz klimatskih ulaganja "ogromno razočaranje", iako nužno. To, međutim, predstavlja oštar preokret u odnosu na to gde je Gejts ranije usmeravao svoje napore i filantropiju, uključujući ulaganja u kompanije za čistu energiju i lobističke organizacije, kao i promenu tona u odnosu na njegovu retoriku od pre samo nekoliko godina.
Gejtsova promena stava
Na primer, u eseju objavljenom 2023. godine, Gejts je istakao da se većina ljudi širom sveta suočava s posledicama klimatskih promena, osećajem koji može biti "neodoljiv" i zahteva odgovor "bez presedana" po obimu i brzini. Neki kritičari smatraju da Gejtsova promena stava predstavlja lažnu dilemu: značajan deo patnje, za koju Gejts sada kaže da bi trebalo da bude prioritet, direktno ili indirektno proizlazi upravo iz klimatskih promena.
"Ljudi su otporni, i iako će katastrofe koje koštaju milijarde dolara postati češće i razornije, čovečanstvo neće biti zbrisano sa lica Zemlje. Međutim, ulaganja moraju i dalje da budu usmerena na lečenje uzroka, ali i na ublažavanje simptoma, što uključuje poboljšanje zdravlja i suzbijanje gladi, jačanje infrastrukture i očuvanje ekosistema", rekla je Dženifer Frensis, viši naučnik u Klimatsko-istraživačkom centru Vudvel.
Drugi, ipak, smatraju da Gejts promašuje širu sliku.
"Ne postoji veća pretnja za zemlje u razvoju od klimatske krize. On je sve ovo potpuno pogrešno shvatio", rekao je Majkl Man, direktor Centra za nauku, održivost i medije Univerziteta Pensilvanija.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj