Priča o hrabroj Sarajki Emi Martinović, koja je preživela jezivi napad na ostrvu Utoja, preplavila je svetske medije.
Član podmlatka norveške Laburističke partije, osamnaestogodišnja Ema, preživela je pravi pakao 22. jula na norveškom ostrvu Utoja prilikom kojeg je lakše ranjena.
Sa ostrva se spasila plivajući skoro više od dva sata, uspela je i da spasi nekoliko prijatelja, a smeh poremećenog napadača Andersa Brejvika još uvek odzvanja u njenoj glavi. Na svom blogu je napisala da i dalje preživljava scene strave i užasa sa tog ostrva.
"Pucnjava se čula dalje od mesta gde sam se nalazila sa prijateljima pa smo pretpostavili da je ubica na drugom delu otoka. Legli smo u travu", piše ona.
Kada je videla da im se ubica približava počela je da se moli. Prijatelje je zamolila da se smire, a zatim je poruku poslala predsedniku stranke.
On ih je posavetovao da otplivaju sa ostrva.
"Čula sam prijatelje kako plaču. Počela sam da vičem da glavu drže iznad vode, da dišu i plivaju. Okrenula sam se na leđa i videla ga kako stoji na ostrvu u policijskoj uniformi, videla sam oružje u njegovim rukama. U tom trenutku metak je proleteo blizu nas. Videla sam krv i počela brže da plivam", dodala je Ema.
Plivajući na leđima na obali je videla prijatelja koji pokušava skočiti u vodu. Već sledeće sekunde bio je mrtav.
"Pucao mu je u glavu. U tom trenutku sam želela da mogu sve da gurnem u vodu. Vrištala sam. Govorila sam im da plivaju ili da beže, ali bilo je bučno. Taj gad je pucao, a iznad nas je nadletao helikopter. Počela sam da paničim", piše na njenom blogu.
"Osetila sam bol. Začula sam prijateljicu iza mene kako vrišti. Vratila sam se i pomogla joj da pliva. U sebi sam ponavljala: jedan zamah za majku, jedan za oca, jedan za brata i jedan za Robina. Dok sam pokušavala da plivam prijateljica mi je rekla da krvarim. Moja ruka je bila prekrivena krvlju, ipak pokušavala sam da se koncentrišem na plivanje. Iza mojih leđa čula se pucnjava i krici", piše ona.
Jedan prijatelj koji je plivao uz nju slomljenim glasom joj je rekao da je njegov otac ubijen. Ohrabrila ga je rekavši mu da pliva za njega.
U trenutku kada je ugledala čamac zaplivala je najbrže što je mogla. Mahala je i vrištala dozivajući pomoć.
"Rekla sam prijateljima da ću ja plivati ispred njih u slučaju da je taj čamac zamka ubice. Nismo nikome mogli da verujemo. Ipak, čovek iz čamca me je povukao iz vode i rekao da sam na sigurnom", napisala je Ema.
Ema je zbrinuta u bolnici i lakše je povređena, ali je još uvek u šoku.
(MONDO)
Sa ostrva se spasila plivajući skoro više od dva sata, uspela je i da spasi nekoliko prijatelja, a smeh poremećenog napadača Andersa Brejvika još uvek odzvanja u njenoj glavi. Na svom blogu je napisala da i dalje preživljava scene strave i užasa sa tog ostrva.
"Pucnjava se čula dalje od mesta gde sam se nalazila sa prijateljima pa smo pretpostavili da je ubica na drugom delu otoka. Legli smo u travu", piše ona.
Kada je videla da im se ubica približava počela je da se moli. Prijatelje je zamolila da se smire, a zatim je poruku poslala predsedniku stranke.
On ih je posavetovao da otplivaju sa ostrva.
"Čula sam prijatelje kako plaču. Počela sam da vičem da glavu drže iznad vode, da dišu i plivaju. Okrenula sam se na leđa i videla ga kako stoji na ostrvu u policijskoj uniformi, videla sam oružje u njegovim rukama. U tom trenutku metak je proleteo blizu nas. Videla sam krv i počela brže da plivam", dodala je Ema.
Plivajući na leđima na obali je videla prijatelja koji pokušava skočiti u vodu. Već sledeće sekunde bio je mrtav.
"Pucao mu je u glavu. U tom trenutku sam želela da mogu sve da gurnem u vodu. Vrištala sam. Govorila sam im da plivaju ili da beže, ali bilo je bučno. Taj gad je pucao, a iznad nas je nadletao helikopter. Počela sam da paničim", piše na njenom blogu.
"Osetila sam bol. Začula sam prijateljicu iza mene kako vrišti. Vratila sam se i pomogla joj da pliva. U sebi sam ponavljala: jedan zamah za majku, jedan za oca, jedan za brata i jedan za Robina. Dok sam pokušavala da plivam prijateljica mi je rekla da krvarim. Moja ruka je bila prekrivena krvlju, ipak pokušavala sam da se koncentrišem na plivanje. Iza mojih leđa čula se pucnjava i krici", piše ona.
Jedan prijatelj koji je plivao uz nju slomljenim glasom joj je rekao da je njegov otac ubijen. Ohrabrila ga je rekavši mu da pliva za njega.
U trenutku kada je ugledala čamac zaplivala je najbrže što je mogla. Mahala je i vrištala dozivajući pomoć.
"Rekla sam prijateljima da ću ja plivati ispred njih u slučaju da je taj čamac zamka ubice. Nismo nikome mogli da verujemo. Ipak, čovek iz čamca me je povukao iz vode i rekao da sam na sigurnom", napisala je Ema.
Ema je zbrinuta u bolnici i lakše je povređena, ali je još uvek u šoku.
(MONDO)
