Norveški masovni ubica traži ostavku vlade, abdikaciju kralja, crveni "la kost" džemper za pojavljivanje u sudnici…
Masovni ubica Anders Bering Brejvik, uhapšen zbog ubistva 77 ljudi u dva napada, i dalje veliku pažnju posvećuje svom izgledu.
Među njegovim brojnim bizarnim zahtevima najnoviji je upućen norveškoj vladi, od koje je tražio ostavku, a od kralja da abdicira, kao uslov da nastavi da razgovara sa policijom.
Da bi otkrio više informacija o bombaškom napadu u centru Osla i pucnjavi na ostrvu Utoja, Brejvik je tražio da vlada podnese ostavku, a kralj Harald V abdicira, javio je norveški javni servis NRK.
Brejvik je zahtevao i ostavku vojnog rukovodstva i da on bude postavljen za šefa vojske, preneo je AFP.
Od kada je u zatvoru, Brejvik je odbijao da se fotografiše za dosije, kako bi se pojavljivale samo fotografije koje je on pažljivo pravio, kao što je slika na kojoj je u masonskoj uniformi ili sa uperenom puškom, piše list "Sandej telegraf".
Pošto mu je odbijen zahtev da nosi borbenu unifromu, Brejvik je zahtevao da u javnosti, prilikom odlaska na sud ili u policijsku stanicu, nosi isključivo creveni "la kost" džemper.
Brevik je o "dres kodu" detaljno pisao i u svom manifestu na 1.500 strana, objavljenom neposredno pre napada.
Jedan od njegovih školskih drugova Peter Svar izjavio je da se sve što se desilo posle eksplozije bombe odvijalo prema njegovom planu.
"Moj najveći strah sada je da se on poigrava sa nama", rekao je Svar.
"Želeo je da bude uhvaćen. Sve je priznao. Napisao je (u manifestu) da propagandna faza počinje sa hapšenjem", dodao je Svar.
Drugi školski drug izjavio je za "Sandej telegraf" da je Brejvikova potreba da privuče pažnju bila očigledna i pre 10 godina.
Bivši prijatelj rekao je da mu je Brejvik priznao da je imao plastičnu operaciju nosa i brade u SAD i da je to bio logičan korak u želji za fizičkim savršenstvom.
Brejvik je u svom manifestu napisao da se družio sa grupom pakistanskih dečaka, koje je kasnije optužio za pljačkanje i zastrašivanje bele dece.
Najbolji prijatelj mu je bio dečak Arsalan, ali je prestao da se druži sa njim u 16. godini, kada kaže da se okrenuo protiv multikulturalizma.
"U to vreme, nisam mogao da razumem zašto Arsalan nije baš bio naklonjen Norveškoj i mojoj kulturi. Bio sam tada potpuna neznalica i apolitičan, ali totalan nedostatak njegovog poštovanja prema mojoj kulturi...u stvari je izazvala moje interesovanje i strast za to", napisao je Brejvik.
Arsalanova porodica odbacila je te tvrdnje, navodeći da su se oni družili samo u osnovnoj školi i da je smešno kriviti Arsalana za bes koji je Brejvik osećao prema multikulturalizmu.
Dva psihijatra će ove sedmice početi procenu o Brejvikovom mentalnom zdravlju, a njegov advokat je rekao da je njegov klijent verovatno lud, ali da je prerano reći da li će to biti njegova odbrana.
Šef tima forenzičara zaduženih da daju mišljenje o psihičkom stanju Brejvika Tarjei Rignestad rekao je AP-u da nije verovatno da će ubica biti zvanično proglašen ludim, jer se čini da je imao kontrolu nad svojim postupcima.
Odluka o mentalnom stanju Brejvika će odrediti hoće li on biti krivično gonjen i kažnjen zatvorom ili će biti poslat u psihijatrijsku ustanovu na lečenje.
Doktor Rignestad smatra da su napadi od 22. jula, u kojima je poginulo više desetina ljudi, tako pažljivo planirani i izvršeni da je teško tvrditi da je to delo zabludelog ludaka.
"Ne izgleda da je on bio psihotičan", rekao je Rignestad, objašnjavajući da psihotična osoba može da obavlja samo jednostavne zadatke i da bi joj čak i vožnja od centra Osla do jezera, gde je Brejvik počinio zločin, bila isuviše komplikovana.
"Ukoliko čujete glasove u glavi koji vam govore da uradite ovo ili ono, oni vam sve poremete, a vožnja kola je veoma kompleksna", objasnio je on.
Protiv psihoze svedoči i način na koji se Brejvik pripremao i pribavio neophodne materijale za zločine, pri čemu je uspeo da ćuti i spreči otkrivanje svoje namere.
Izveštaj psihijatara o zdravstvnom stanju Brejvika trebalo bi da bude završen do 1. novembra, a sud će odlučiti da li će on biti krivično gonjen ili poslat na lečenje.
(agencije/MONDO)
Među njegovim brojnim bizarnim zahtevima najnoviji je upućen norveškoj vladi, od koje je tražio ostavku, a od kralja da abdicira, kao uslov da nastavi da razgovara sa policijom.
Da bi otkrio više informacija o bombaškom napadu u centru Osla i pucnjavi na ostrvu Utoja, Brejvik je tražio da vlada podnese ostavku, a kralj Harald V abdicira, javio je norveški javni servis NRK.
Brejvik je zahtevao i ostavku vojnog rukovodstva i da on bude postavljen za šefa vojske, preneo je AFP.
Od kada je u zatvoru, Brejvik je odbijao da se fotografiše za dosije, kako bi se pojavljivale samo fotografije koje je on pažljivo pravio, kao što je slika na kojoj je u masonskoj uniformi ili sa uperenom puškom, piše list "Sandej telegraf".
Pošto mu je odbijen zahtev da nosi borbenu unifromu, Brejvik je zahtevao da u javnosti, prilikom odlaska na sud ili u policijsku stanicu, nosi isključivo creveni "la kost" džemper.
Brevik je o "dres kodu" detaljno pisao i u svom manifestu na 1.500 strana, objavljenom neposredno pre napada.
Jedan od njegovih školskih drugova Peter Svar izjavio je da se sve što se desilo posle eksplozije bombe odvijalo prema njegovom planu.
"Moj najveći strah sada je da se on poigrava sa nama", rekao je Svar.
"Želeo je da bude uhvaćen. Sve je priznao. Napisao je (u manifestu) da propagandna faza počinje sa hapšenjem", dodao je Svar.
Drugi školski drug izjavio je za "Sandej telegraf" da je Brejvikova potreba da privuče pažnju bila očigledna i pre 10 godina.
Bivši prijatelj rekao je da mu je Brejvik priznao da je imao plastičnu operaciju nosa i brade u SAD i da je to bio logičan korak u želji za fizičkim savršenstvom.
Brejvik je u svom manifestu napisao da se družio sa grupom pakistanskih dečaka, koje je kasnije optužio za pljačkanje i zastrašivanje bele dece.
Najbolji prijatelj mu je bio dečak Arsalan, ali je prestao da se druži sa njim u 16. godini, kada kaže da se okrenuo protiv multikulturalizma.
"U to vreme, nisam mogao da razumem zašto Arsalan nije baš bio naklonjen Norveškoj i mojoj kulturi. Bio sam tada potpuna neznalica i apolitičan, ali totalan nedostatak njegovog poštovanja prema mojoj kulturi...u stvari je izazvala moje interesovanje i strast za to", napisao je Brejvik.
Arsalanova porodica odbacila je te tvrdnje, navodeći da su se oni družili samo u osnovnoj školi i da je smešno kriviti Arsalana za bes koji je Brejvik osećao prema multikulturalizmu.
Dva psihijatra će ove sedmice početi procenu o Brejvikovom mentalnom zdravlju, a njegov advokat je rekao da je njegov klijent verovatno lud, ali da je prerano reći da li će to biti njegova odbrana.
Šef tima forenzičara zaduženih da daju mišljenje o psihičkom stanju Brejvika Tarjei Rignestad rekao je AP-u da nije verovatno da će ubica biti zvanično proglašen ludim, jer se čini da je imao kontrolu nad svojim postupcima.
Odluka o mentalnom stanju Brejvika će odrediti hoće li on biti krivično gonjen i kažnjen zatvorom ili će biti poslat u psihijatrijsku ustanovu na lečenje.
Doktor Rignestad smatra da su napadi od 22. jula, u kojima je poginulo više desetina ljudi, tako pažljivo planirani i izvršeni da je teško tvrditi da je to delo zabludelog ludaka.
"Ne izgleda da je on bio psihotičan", rekao je Rignestad, objašnjavajući da psihotična osoba može da obavlja samo jednostavne zadatke i da bi joj čak i vožnja od centra Osla do jezera, gde je Brejvik počinio zločin, bila isuviše komplikovana.
"Ukoliko čujete glasove u glavi koji vam govore da uradite ovo ili ono, oni vam sve poremete, a vožnja kola je veoma kompleksna", objasnio je on.
Protiv psihoze svedoči i način na koji se Brejvik pripremao i pribavio neophodne materijale za zločine, pri čemu je uspeo da ćuti i spreči otkrivanje svoje namere.
Izveštaj psihijatara o zdravstvnom stanju Brejvika trebalo bi da bude završen do 1. novembra, a sud će odlučiti da li će on biti krivično gonjen ili poslat na lečenje.
(agencije/MONDO)
