Zohran Mamdani, novi gradonačelnik Njujorka, koji sebe definiše kao demokratskog socijalistu, sve češće je meta optužbi da je "komunista". Takvom utisku doprinosi njegova platforma koja spaja socijalne programe s kritikama kapitalizma. Mamdani je pobedio kao kandidat Demokratske stranke na izbornoj noći koja je Demokratama donela niz važnih pobeda nakon Trampovog povratka u Belu kuću, a dodatnu simboliku nosi činjenica da je postao prvi muslimanski gradonačelnik Njujorka.
Tramp ga nazvao komunističkim ludakom
Američki predsednik Donald Tramp nazvao je Mamdanija "komunističkim ludakom" i "katastrofom koja samo čeka da se dogodi". New York Post, jedan od najstarijih američkih dnevnih listova, danas poznat po senzacionalističkom pristupu, prikazao je Mamdanija sa srpom i čekićem u rukama, dok su iznad nebodera lebdela tri crvene petokrake. Argentinski predsednik Havijer Milei poručio je da će "toplo dočekati Njujorčane koji beže od komunističkog režima novoizabranog gradonačelnika".
Zašto "komunista"?
Zašto ga proglašavaju komunistom, što se u SAD-u inherentno smatra pretnjom američkom načinu života? Pre svega, zbog njegove otvoreno antikapitalističke retorike. Jednom je kapitalizam nazvao "krađom", a govorio je i da ima mnogo kritika na račun kapitalizma, dodajući da je usredsređen na borbu protiv nejednakosti u prihodima. Kada je reč o programima, zagovara neke prilično radikalne poteze za američke standarde.
Intervencije u stambenu politiku
Visoka cena stanovanja jedna je od najčešćih pritužbi stanovnika Njujorka. Kako piše BBC, prosečna kirija za jednosoban stan na Menhetnu u novembru 2025. iznosi 4.778 dolara, što je skoro 20% više nego pre tri godine.
Jedna od najčešće spominjanih tačaka Mamdanijevog plana stanovanja jeste zamrzavanje kirija na četiri godine za milion gradskih stanova sa stabilizovanom najamninom (reč je o segmentu u kojem grad određuje godišnja poskupljenja). Politico piše da bi time stanari ukupno uštedeli oko 6,8 milijardi dolara. Ekonomisti upozoravaju da bi to bila jedna od najradikalnijih intervencija u stambenu politiku — potez bez presedana.
Gradske prodavnice hrane
Jedna od njegovih ideja jeste stvaranje mreže gradskih prodavnica mešovite robe u pet opština. Kupovina u takvim prodavnicama bila bi jeftinija za građane. Mnogi ovaj direktan ulazak grada u maloprodaju hrane smatraju atipičnim potezom koji podseća na socijalizam, tvrdeći da Mamdanijev plan ignoriše složene logističke realnosti lanca snabdevanja hranom.
Ipak, pojedini analitičari podsećaju da to ne bi bio prvi takav primer u SAD-u, kako navodi njujorški časopis The Vital City.
Povećanje poreza
Mamdani želi da gradski autobusi budu besplatni, umesto sadašnje cene od 2,90 dolara po vožnji za većinu putnika.
Da bi finansirao svoje planove, planira da poveća stopu poreza na dobit preduzeća na 11,5%, što bi bilo u rangu najviše stope u Nju Džerziju. Trenutno porez na dobit u Njujorku iznosi 7,25%. Takođe, predlaže uvođenje dodatnog poreza od 2% za Njujorčane koji zarađuju više od milion dolara godišnje.
Njegovi stavovi o spoljnoj politici takođe odudaraju od glavne struje Demokratske stranke, otvoreno podržava Palestince i kritikuje izraelsku politiku, zbog čega je često u sukobu sa proizraelskim lobijem. U društvenim pitanjima snažno podržava prava LGBTQ+ osoba, širenje dostupnosti zdravstvene zaštite, besplatnu brigu o deci i smanjenje troškova života za porodice.
Za Ameriku, radikalno
Dok se u javnosti često desničari nazivaju "ekstremnim", u ovom slučaju je prilično jasno da Mamdani, barem prema američkim standardima, zastupa ideje koje spadaju u krajnje levi spektar.
Iako to ne predstavlja komunizam u klasičnom smislu (npr. redove za hranu), u američkom kontekstu njegove mere mogu delovati radikalno. Iz evropske perspektive, pojedini delovi njegovog programa idu čak i levo od uobičajene socijaldemokratije.
Na primer, bečki model stanovanja koji Mamdani spominje oslanja se na masovnu javnu ponudu i dugoročno finansiranje, ali ne na trajno zamrzavanje cena. Evropske prakse u politici hrane češće uključuju subvencije i poreske olakšice, a retko direktnu gradsku maloprodaju. Besplatan javni prevoz, poput onog u Talinu, postoji, ali je izuzetak, ne pravilo.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO/Index)
