Japanski premijer Naoto Kan položio je danas venac žutog cveća u Memorijalnom parku mira u Hirošimi, povodom 66. godišnjice napada u kome su SAD na današnjidan 1945. bacile atomsku bombu na taj grad.
Kan je ponovio koliko je važno da se više nikad ne dese užasi Hirošime, koja i danas preživljava posledice atomskog napada, zbog bolesti izazvanih izloženosti radijaciji koje se prenose generacijama.
Mesto prvog napada atomskom bombom u istoriji obeležilo je noćas nešto posle ponoći po srednjoevropskom vremenu minutom ćutanja trenutak kada je bomba 6. avgusta pala na Hirošimu, tri dana pre nego što su SAD istu bombu bacile i na japanski grad Nagasaki.
U napadima su skoro potpuno uništena ta dva grada, a ubijeno je više od 200.000 ljudi. Veliki broj ljudi je umro potonjih godina od posledica izloženosti radijaciji tokom napada.
Napadi su ubrzali kapitulaciju Japana i zvanični kraj Drugog svetskog rata, 2. septembra 1945. Japan se od tada zavetovao da nikad neće posedovati nuklearno naoružanje, ali je ta zemlja jedna od onih koje u velikoj meri koriste nuklearnu energiju.
Okupljeni gradjani imali su danas oko glava obmotane budističke brojanice, a u znak komemoracije pušteni su i golubovi ispred kosturnice u Hirošimi.
Japan se još uvek bori sa posledicama oštećenja nekoliko nuklearnih centrala posle katastrofalnog zemljotresa u martu ove godine. Najteža situacija je u centrali Fukušima koja je posle potresa pretrpela velika oštećenja.
Brojni potonji potresi onemogućili su saniranje situacije, a japanske vlasti i danas se bore sa pojačanim nivoom radijacije, naročito na severoistoku zemlje, koji je najviše bio na udaru zemljotresa.
Japanski premijer je govoreći o havariji u Fukušimi ponovio obećanje da će se ta zemlja ubuduće više oslanjati na obnovljive izvore energije, a manje na nuklearnu energiju.
“Japan, takodje, radi na tome da revidira svoju energetsku politiku iz korena. Duboko mi je žao zbog vere u bezbednosni mit o nuklearnoj energiji”, poručio je Kan.
Gradonačelnik Hirošime Kazumik Macui nije se založio da zemlja bude bez nuklearne energije, ali je ponovio obećanje da će se zalagati za svet bez atomskog naoružanja.
On je, medjutim, ukazao da je poverenje ljudi u bezbednost nuklearne energije poljuljano.
“Neki teže odricanju od nuklearne energije, uvereni da čovečanstvo ne može da postoji zajedno s njom, dok drugi zahtevaju strože propise o korišćenju nuklearne energije i veće oslanjanje na obnovljive izvore energije”, poručio je Matsui.
(Beta)
Mesto prvog napada atomskom bombom u istoriji obeležilo je noćas nešto posle ponoći po srednjoevropskom vremenu minutom ćutanja trenutak kada je bomba 6. avgusta pala na Hirošimu, tri dana pre nego što su SAD istu bombu bacile i na japanski grad Nagasaki.
U napadima su skoro potpuno uništena ta dva grada, a ubijeno je više od 200.000 ljudi. Veliki broj ljudi je umro potonjih godina od posledica izloženosti radijaciji tokom napada.
Napadi su ubrzali kapitulaciju Japana i zvanični kraj Drugog svetskog rata, 2. septembra 1945. Japan se od tada zavetovao da nikad neće posedovati nuklearno naoružanje, ali je ta zemlja jedna od onih koje u velikoj meri koriste nuklearnu energiju.
Okupljeni gradjani imali su danas oko glava obmotane budističke brojanice, a u znak komemoracije pušteni su i golubovi ispred kosturnice u Hirošimi.
Japan se još uvek bori sa posledicama oštećenja nekoliko nuklearnih centrala posle katastrofalnog zemljotresa u martu ove godine. Najteža situacija je u centrali Fukušima koja je posle potresa pretrpela velika oštećenja.
Brojni potonji potresi onemogućili su saniranje situacije, a japanske vlasti i danas se bore sa pojačanim nivoom radijacije, naročito na severoistoku zemlje, koji je najviše bio na udaru zemljotresa.
Japanski premijer je govoreći o havariji u Fukušimi ponovio obećanje da će se ta zemlja ubuduće više oslanjati na obnovljive izvore energije, a manje na nuklearnu energiju.
“Japan, takodje, radi na tome da revidira svoju energetsku politiku iz korena. Duboko mi je žao zbog vere u bezbednosni mit o nuklearnoj energiji”, poručio je Kan.
Gradonačelnik Hirošime Kazumik Macui nije se založio da zemlja bude bez nuklearne energije, ali je ponovio obećanje da će se zalagati za svet bez atomskog naoružanja.
On je, medjutim, ukazao da je poverenje ljudi u bezbednost nuklearne energije poljuljano.
“Neki teže odricanju od nuklearne energije, uvereni da čovečanstvo ne može da postoji zajedno s njom, dok drugi zahtevaju strože propise o korišćenju nuklearne energije i veće oslanjanje na obnovljive izvore energije”, poručio je Matsui.
(Beta)
