U sprečavanju sloma globalne ekonomije, pre tri godine se "vatrom gasila vatra", a sada se postavlja pitanje "ko će da spasi spasioce" jer svetu nedostaje političko vođstvo neophodno za zaustavljanje ekonomskog haosa, ocenio je nemački nedeljnik "Špigl".
Globalna ekonomija je pre skoro tri godine bila na ivici ambisa kada je "pukao balon" na američkom tržištu nekretnina i, da bi spasile prezadužene banke i osiguravajuće kompanije, zapadne vlade su pozajmile same sebi ogromne količine novca.
Primenjen je opsežan stimulativan program, dok su centralne banke preplavile ekonomiju sa jeftinim novcem. Kako je istakao bivši nemački ministar finansija Per Štajnbrik, "protiv vatre se borilo vatrom”.
Te mere su pomogle da se spreči ekonomska kriza nalik na Veliku depresiju 1930-ih, ali su time “zapaljeni” štabovi svetskih ekonomskih “vatrogasaca”. Sada se postavlja pitanje - ko će spasiti spasioce?
Zapad nije bio nikada slabiji od Drugog svetskog rata i nikada kriza nije istovremeno paralizovala Evropu, Ameriku i Japan. Problem je što vodeće industrijske zemlje ne sputavaju samo uticaj takozvanog “slobodnog sveta”, već prete i globalnoj ekonomiji.
Život postaje sve skuplji u Kini koja se smatra “svetskom fabrikom”. Cene životnih namirnica su porasle u junu za 6.4 procenta, što je najveća stopa u poslednje tri godine. Svinjetina je poskupela za više od 50 odsto od juna prošle godine. Sve je veće nezadovoljstvo stanovništva zbog rasta cena.
Nelagodnost raste i zbog pogoršanja ekonomske situacije u Evropi i SAD, koji su najvažnija tržišta za kinesku izrazito izvozno orijentisanu privredu.
Kineska ekonomija, druga po snazi u svetu, već se suočava sa rizikom “pregrejavanja”, jer već godinama raste po stopi većoj od 10 odsto. Kineske vlasti nastoje da osiguraju “meko spuštanje” svoje ekonomije.
Centralna banka je pet puta povećala kamatne stope od oktobra prošle godine. Međutim, slabljenje građevinskog sektora, ključne industrijske grane u Kini, verovatno će povući sa sobom i druge.
Svet je bliži ekonomskom slomu nego ikada od izbijanja globalne finansijske krize, mada su vlade u mnogo čemu u boljoj poziciji nego 2008.
Tačno je da su mnoge zapadne države akumulirale ogromne dugove. No, za razliku od pre tri godine, sada nema haotične nesolventnosti koja preti da gurne banke u ambis. Zapadne vlade raspolažu mehanizmima za suočavanje sa dužničkom krizom.
Međutim, uobičajena “krizna” diplomatija sa telefonskim konferencijama i obećanjima o “odlučnoj akciji”, nisu dovoljni da umire tržišta. Sada su potrebne efikasne odluke, na obe strane Atlantika, zaključio je "Špigl", a preneo Radio Slobodna Evropa.
(Tanjug)
Primenjen je opsežan stimulativan program, dok su centralne banke preplavile ekonomiju sa jeftinim novcem. Kako je istakao bivši nemački ministar finansija Per Štajnbrik, "protiv vatre se borilo vatrom”.
Te mere su pomogle da se spreči ekonomska kriza nalik na Veliku depresiju 1930-ih, ali su time “zapaljeni” štabovi svetskih ekonomskih “vatrogasaca”. Sada se postavlja pitanje - ko će spasiti spasioce?
Zapad nije bio nikada slabiji od Drugog svetskog rata i nikada kriza nije istovremeno paralizovala Evropu, Ameriku i Japan. Problem je što vodeće industrijske zemlje ne sputavaju samo uticaj takozvanog “slobodnog sveta”, već prete i globalnoj ekonomiji.
Život postaje sve skuplji u Kini koja se smatra “svetskom fabrikom”. Cene životnih namirnica su porasle u junu za 6.4 procenta, što je najveća stopa u poslednje tri godine. Svinjetina je poskupela za više od 50 odsto od juna prošle godine. Sve je veće nezadovoljstvo stanovništva zbog rasta cena.
Nelagodnost raste i zbog pogoršanja ekonomske situacije u Evropi i SAD, koji su najvažnija tržišta za kinesku izrazito izvozno orijentisanu privredu.
Kineska ekonomija, druga po snazi u svetu, već se suočava sa rizikom “pregrejavanja”, jer već godinama raste po stopi većoj od 10 odsto. Kineske vlasti nastoje da osiguraju “meko spuštanje” svoje ekonomije.
Centralna banka je pet puta povećala kamatne stope od oktobra prošle godine. Međutim, slabljenje građevinskog sektora, ključne industrijske grane u Kini, verovatno će povući sa sobom i druge.
Svet je bliži ekonomskom slomu nego ikada od izbijanja globalne finansijske krize, mada su vlade u mnogo čemu u boljoj poziciji nego 2008.
Tačno je da su mnoge zapadne države akumulirale ogromne dugove. No, za razliku od pre tri godine, sada nema haotične nesolventnosti koja preti da gurne banke u ambis. Zapadne vlade raspolažu mehanizmima za suočavanje sa dužničkom krizom.
Međutim, uobičajena “krizna” diplomatija sa telefonskim konferencijama i obećanjima o “odlučnoj akciji”, nisu dovoljni da umire tržišta. Sada su potrebne efikasne odluke, na obe strane Atlantika, zaključio je "Špigl", a preneo Radio Slobodna Evropa.
(Tanjug)
