Veći deo svog života proveo je kao monah, odričući se svetovnih dobara. Nosio je odeću boje šafrana koja simbolizuje duhovnost, odricanje i hinduistički asketizam. Rano je ustajao da se moli, meditira i hrani krave u hramu u Gorakpuru, gde je glavni sveštenik.
Poslednjih osam godina, on je takođe jedan od najmoćnijih političara na svetu, koji upravlja indijskom saveznom državom od 240 miliona stanovnika. Da je Utar Pradeš (UP) suverena država, bila bi šesta po veličini na svetu.
Neki vide Jogija Aditijanata, glavnog ministra Utar Pradeša, kao mogućeg budućeg premijera Indije. Drugi su ogorčeni tom idejom. U najmanju ruku, on otelotvoruje važnu struju u indijskoj politici: snažan hinduistički nacionalizam koji takođe ulaže u razvoj infrastrukture.
Poslovni ljudi hvale njegove napore da izgradi puteve, poboljša snabdevanje električnom energijom i suzbije kriminal. Kritičari ga optužuju za gaženje ljudskih prava i muslimana.
Iako retko daje intervjue stranim medijima, susreo se s novinarima Ekonomista 11. novembra u Laknauu, glavnom gradu države, kako bi razgovarali o razvoju. U sobi sa visokim plafonom, okruženoj hinduističkim ikonama, sa prijateljskim osmehom je izneo svoje planove da do 2029. godine stvori ekonomiju od bilion dolara.
Tako nešto nije moguće, osim ako ne dođe do naglog pada vrednosti dolara. Ukupna proizvodnja zemlje trenutno je oko 300 milijardi dolara, a nijedna velika ekonomija ne može da se utrostruči za samo četiri godine. Pa ipak, uprkos preterivanjima, ekonomski napredak Utar Arizone u poslednje vreme je impresivan.
Sve je počelo na prilično niskim nivoima. Utar Pradeš je pretežno agrarna i kopnena država, obeležena dubokim kastinskim podelama i opterećena kriminalom, i dugo je bila jedna od najsiromašnijih država u Indiji. Opstala je zahvaljujući velikim fiskalnim transferima iz centralne vlasti, koji su često iznosili jednako onoliko koliko je država prikupila u porezima.
Međutim, u poslednjih 15 godina, upravljanje i ekonomski rast su se značajno poboljšali. Ovaj proces se dodatno ubrzao pod vođstvom Jogija Aditijanata, koji je glavni ministar od 2017. godine. Pod njegovim vođstvom, Utar Pradeš je zabeležio prosečnu godišnju stopu rasta od 6,9% (isključujući 2020/21, kada je pandemija Kovida teško pogodila celu zemlju).
U protekle tri godine, Utar Pradeš je rastao brže od ostatka Indije. "Utar Pradeš se nekada smatrao bolesnom državom. Danas je jedan od motora ekonomskog rasta u Indiji", kaže Aditijanat.
Šta se promenilo?
Najvidljiviji faktor je procvat infrastrukture. Ako vozite od Gorakpura, gde se nalazi Aditjanathov hram, do Laknaua, glavnog grada države, naići ćete na kilometre glatkih, brzih puteva. Država sada ima više od 12.000 kilometara nacionalnih autoputeva, u odnosu na 8.500 kilometara u 2016. godini, i 18 aerodroma, u odnosu na šest u 2017. godini, mada vredi napomenuti da mnoge još uvek nemaju redovne komercijalne letove.
Kao i veći deo Indije, sela su povezana putevima pogodnim za sve vremenske uslove i imaju relativno pouzdano snabdevanje električnom energijom. "Finansiranje nije problem", kaže Aditijanat. Kao popularni glavni ministar iz Indijske nacionalističke stranke (BJP), uspeo je da izvuče sredstva za velike projekte od centralne vlade. I sam ih je učinio prioritetom: državne investicije prošle godine iznosile su 6,6% BDP-a, što je najviše u celoj Indiji.
Sve gore navedeno je učinilo Utar Pradeš poslovno povoljnijim. Prema podacima Ekonomist intelidžens jedinice, sestrinske kompanije časopisa Ekonomist, poslovno okruženje se poboljšalo brže nego u bilo kojoj drugoj indijskoj državi u poslednjih pet godina. To je delimično zahvaljujući reformama, uključujući i one koje se odnose na propise o zemljištu i radu.
Ekonomista Arvind Panagarija smatra da je poboljšanje zakona i reda najviše doprinelo promeni. "Kada je stopa kriminala visoka, investitori neće dolaziti u vašu zemlju", kaže on. U prošlosti su kriminalci upravljali zemljišnom mafijom, što je preduzećima otežavalo početak poslovanja. Danas, kaže Panagarija, "neki delovi Utar Pradeša više ne izgledaju kao Utar Pradeš“".
Poslovna zona
To svakako važi za Noidu, IT i industrijski centar pun nebodera i poslovnih zona. Nalazi se na zapadnoj ivici Utar Pradeša, i što je još važnije, na granici sa Delhijem, što joj donosi dve velike prednosti: pristup velikoj, kvalifikovanoj radnoj snazi i obilje praznog zemljišta blizu nacionalne prestonice.
Samsung, Šaomi i Gugl su svi prisutni tamo, delom zbog podsticaja koje Noida može da ponudi kao posebna ekonomska zona. Gradsko područje Noide dom je za oko 1% stanovništva Utar Pradeša, ali generiše desetinu BDP-a države i nesrazmerno veliki udeo poreskih prihoda.
Postoje znakovi ulaganja i izvan Noide. Proizvođači vojne opreme nalaze se u industrijskom koridoru koji se proteže do obližnjih gradova Aligarh i Agra. IBM i Genpact, koji pružaju IT usluge, otvorili su velike kancelarije u Laknauu. Poreski prihodi su se više nego udvostručili (u realnom iznosu) od 2017. godine. Utar Pradeš je jedna od retkih država koja ostvaruje pozitivan budžetski suficit.
Međutim, nije sigurno da je Jogi Aditijanat uspostavio model razvoja koji može da održi trenutni tempo rasta. UP stoga nije uspeo da privuče radno intenzivne industrije poput tekstilne industrije koje bi mogle da apsorbuju njegovu ogromnu radnu snagu. Ekonomiju pokreće mali broj visoko plaćenih radnih mesta na zapadu države.
Ostatak države dominiraju slabo plaćeni i nesigurni poslovi. Nezadovoljstvo nedostatkom mogućnosti za posao bio je jedan od ključnih razloga zašto je stranka BJP izgubila značajan broj mesta u državi na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima. Prihod po glavi stanovnika, koji iznosi oko 1300 američkih dolara godišnje, je oko polovine indijskog proseka. Takođe je veoma neravnomerno raspoređen, a u nekim regionima je i dalje prisutno duboko siromaštvo.
Ako se udaljite od retkih prosperitetnih područja, naići ćete na mnoga područja gde ljudi žive u improvizovanim kućama i jedva preživljavaju mukotrpnim radom na zemlji. Mnoge žene gotovo nikada ne napuštaju selo, osim da rade na obližnjim poljima za 225 rupija dnevno (oko 2,50 američkih dolara). U selu Anaiju, koje se nalazi 40 kilometara od Varanasija, meštani su pokazali nove toalete izgrađene kao deo vladinog programa. Ali oni ne rade, pa ljudi i dalje obavljaju nuždu na otvorenom, u poljima.
Stopa nulte tolerancije
Ulaganja u infrastrukturu nisu praćena jednakim ulaganjima u ljudski kapital. Samo 57% odraslih je zaposleno, što je otprilike u skladu sa nacionalnim prosekom. Međutim, učešće ženske radne snage, iako raste, što Jogi Aditianat pripisuje politici rezervisanja petine vladinih poslova za žene, ostaje među najnižima u Indiji, sa samo 35%.
Abišek Mišra iz opozicione stranke Samadžvadi tvrdi da su blistavi investicioni samiti doneli malo stvarnih investicija, delom zato što su investitori skeptični u pogledu produktivnosti radne snage Utar Pradeša.
Glavni ministar se do sada hvalio svojom "nultom tolerancijom prema kriminalu i korupciji". Od kada je stupio na vlast, više od 250 osumnjičenih je ubijeno, a više od 10.000 povređeno u takozvanim "sukobima" - što je indijski izraz za policijske pucnjave u kojima se navodno radi o samoodbrani tokom hapšenja.
Nekretnine osumnjičenih za kriminal se redovno ruše buldožerima, što je Aditjanatu donelo nadimak Buldožer Baba. Umesto da dokaže da su zgrade kupljene novcem stečenim kriminalom (što je teško dokazati), država često tvrdi da su izgrađene bez potrebnih dozvola, što važi za veći deo urbane Indije.
Najpouzdanije mere stope kriminala su zaista pale. Između 2016. i 2023. godine, stopa ubistava u Utar Pradešu pala je sa 2,2 na 1,4 na 100.000 stanovnika, dok je u Indiji u celini pala sa 2,4 na 2.
Birači to odobravaju. Na skupu preduzetnica u Laknauu, većina se složila da je bezbednije izlaziti na ulice nego ranije. Pouzdanije snabdevanje strujom poboljšalo je ulično osvetljenje. Jedna vernica u Aditijanathovom hramu sa oduševljenjem kaže: "On je kao Rama... dobar za dobre ljude, loš za one zle."
Zagovornici građanskih sloboda nisu toliko oduševljeni. Mnogi veruju da su brojni slučajevi "sukoba" inscenirane situacije koje su zapravo nezakonita pogubljenja. Jedan bivši policajac to poriče, ali zatim dodaje: "Ako gangster ide okolo hvaleći se da je gangster, neka vidi da li može da preživi 24 sata."
Muslimani se žale da su buldožeri posebno aktivni u njihovim naseljima. Štaviše, muslimani se generalno plaše Jogija Aditijanata. On je osnovao omladinski pokret koji mnogi opisuju kao miliciju, a koji je raspušten samo pet godina nakon što je postao glavni ministar.
U svojim govorima često koristi zapaljiv rečnik kada govori o muslimanima. Optužio ih je da vode "ljubavni džihad", zavodeći hindu žene kako bi ih preobratili u islam i imali muslimansku decu. Muslimani koji se zabavljaju sa hindu ženama ponekad su hapšeni ili pretučeni od strane nasilnika.
U intervjuu za časopis Ekonomist, Aditijanat je rekao da u Utar Pradešu nema sukoba između hindusa i muslimana. Pohvalio se da u poslednjih osam i po godina nije bilo nijednog nereda ili policijskog časa. Dodao je sledeće, kao kontekst: "Širom sveta svedoci smo nasilja, čak i u zemljama sa mnogo manjom muslimanskom populacijom."
Neki bi u toj izjavi mogli videti prećutnu poruku - da su muslimani izvor problema. Poruka Indiji je glasna i jasna: ako želite direktan i snažan hinduistički nacionalizam, Jogi Aditianat je čovek za vas.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj