Rusija i SAD nisu postigle napredak ka mirovnom sporazumu za Ukrajinu tokom razgovora, izjavio je visoki savetnik Vladimira Putina, samo nekoliko sati nakon što je ruski predsednik uputio pretnje da je Rusija spremna za rat sa Evropom.
U obraćanju ruskim medijima, savetnik Kremlja Jurij Ušakov rekao je da su, nakon petčasovnog sastanka sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, dve strane "ni bliže ni dalje od rešavanja krize u Ukrajini. Predstoji još mnogo posla."
Ušakov je sastanak opisao kao "izuzetno koristan, konstruktivan i informisan", ali je istakao da strane ipak nisu postigle dogovor o ključnim pitanjima, uključujući moguće linije teritorijalne kontrole u eventualnom mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine. "Nismo razgovarali … o konkretnim američkim predlozima, već o suštini onoga što je sadržano u tim dokumentima," rekao je Ušakov, misleći na mirovni plan koji je predstavila američka strana. "S nekim stvarima smo mogli da se složimo … a predsednik takođe nije krio naš kritički, pa čak i negativan stav prema određenim predlozima."
Ušakov je naveo da neki aspekti pregovora neće biti otkriveni i sugerisao da novi samit između Trampa i Putina nije predviđen u skorije vreme.
Kasnije je američki državni sekretar Marko Rubio izjavio da je postignut "neki napredak" po pitanju bezbednosnih garancija. "Ono što smo pokušali da uradimo, i mislim da smo u tome i napredovali, jeste da utvrdimo šta bi Ukrajinci mogli da prihvate, a da im to obezbedi bezbednosne garancije za budućnost," rekao je Rubio za Fox News. On je dodao da SAD nadaju da bi kompromis mogao omogućiti Ukrajini "ne samo da obnovi svoju ekonomiju, već i da napreduje kao država."
Relativno pesimistične ocene diplomatskih razgovora u utorak uveče usledile su nakon konfrontacijskih uvodnih izjava Vladimira Putina, kada su Stiv Vitkof i Džared Kušner stigli na pregovore u Kremlju. Putin je optužio evropske sile da sabotiraju mir u Ukrajini i izjavio da "evropski zahtevi" za okončanje rata "nisu prihvatljivi za Rusiju".
"Evropa sprečava američku administraciju da postigne mir u Ukrajini", rekao je Putin, dodajući: "Rusija ne namerava da ratuje protiv Evrope, ali ako Evropa počne, spremni smo odmah."
Putin nije precizirao koji evropski zahtevi su neprihvatljivi.
"Oni su na strani rata", rekao je Putin govoreći o evropskim silama.
Vitkof, na svojoj šestoj poseti Moskvi ove godine, trebalo je da Putinu predstavi ažuriranu verziju američkog mirovnog predloga, izrađenog uz doprinos višeg ruskog zvaničnika i preradjenog kako bi bio prihvatljiviji Kijevu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da "čekaju signale" od američke delegacije nakon sastanka sa Putinom, u intenzivnoj rundi šatl diplomatije, za koju Trampova administracija tvrdi da je njena najbolja prilika do sada da okonča rat.
Ipak, postoji značajan skepticizam da li je Rusija spremna da prihvati bilo kakve ustupke, umesto da nastavi rat i sačeka dalje pogoršanje odnosa između Trampove administracije i evropskih saveznika. "Spreman sam da primim sve signale i spreman sam za sastanak sa predsednikom Trampom", napisao je Zelenski na X. "Sve zavisi od današnjih razgovora."
Nekoliko američkih medija izvestilo je da se očekuje da će Zelenski sastati sa Vitkofom i Kušnerom u Evropi nakon sastanka.
Kratki video-prenos iz Kremlja prikazao je dve male delegacije kako sede sa suprotnih strana ovalnog belog stola, dok je Putin sedeo pored svojih savetnika Kirila Dmitrijeva i Jurija Ušakova. Putin je pitao Vitkofa i Kušnera o kratkoj turi po Moskvi pre sastanka, pri čemu je Vitkof grad opisao kao "veličanstven". Prenos je zatim prekinut.
Dvojica Trampovih saveznika stigla su u Moskvu u utorak nakon sastanaka sa ukrajinskim zvaničnicima tokom vikenda na Floridi, gde su razgovarali o izmenama prvobitnog 28-tačkastog mirovnog plana, koji je u velikoj meri favorizovao Moskvu.
Zelenski, u diplomatskoj kampanji za okupljanje podrške među evropskim prestonicama koje su podržale izmene prvobitnog plana, rekao je u Parizu da ažurirana verzija predloga "izgleda bolje", ali je naglasio da "još nije gotovo".
Zelenski se naročito usprotivio odredbama u 28-tačkastom planu koje bi od Ukrajine zahtevale da preda teritorije na istoku koje trenutno kontroliše, i da ograniči veličinu svoje vojske. Takođe je zahtevao jasne, primenljive bezbednosne garancije od zapada kako bi se sprečila buduća ruska invazija.
Putin je, s druge strane, izjavio da samo prvobitni američki predlog može poslužiti kao osnova za dalja pregovaranja, uz napomenu da je ipak potrebna njegova značajna revizija. Uprkos intenzivnoj šatl diplomatiji u poslednjih nekoliko nedelja, koja je dovela do više izmena američkog mirovnog plana, prevazilaženje razlika i dalje ostaje teško: maksimalistički zahtevi Rusije u suštini zahtevaju kapitulaciju Ukrajine.
Tramp je na sastanku kabineta u utorak ocenio da je rat u Ukrajini "haos" i da nije lako rešiti ovu situaciju.
Putinove izjave delovale su kao pokušaj da se stvori razdor između Vašingtona i evropskih prestonica. Evropski zvaničnici uspeli su u određenoj meri da ospore prvobitni američki plan, iako je nejasno u kojoj meri Vašington uzima u obzir njihove primedbe.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, ranije je u utorak izjavio da će Putin i Vitkof razgovarati o "dogovorima" nedavno postignutim između Vašingtona i Kijeva, dodajući da je Rusija i dalje otvorena za pregovore, ali da će insistirati na postizanju ciljeva svoje "specijalne operacije".
Ti ciljevi podrazumevaju sveobuhvatne zahteve koji bi ozbiljno umanjili suverenitet Ukrajine, uključujući drastično smanjenje njenih oružanih snaga, zabranu zapadne vojne pomoći, dalekosežna ograničenja političke nezavisnosti i predaju teritorija koje Ukrajina kontroliše na istoku zemlje.
Uoči razgovora sa američkom delegacijom u Moskvi, Putin je tvrdio da su ruske snage preuzele kontrolu nad strateškim gradom Pokrovskom u Ukrajini.
U vojnoj uniformi, tokom posete komandnom centru u ponedeljak uveče, ruski predsednik je istakao, kako je naveo, "važnu" zauzetost Pokrovska, nekadašnjeg važnog logističkog čvorišta ukrajinske vojske, iako su ukrajinski zvaničnici kasnije osporili tu tvrdnju.
Rusija je više od godinu dana pokušavala da zauzme ovo frontovsko čvorište, koje se smatra kapijom za Donjeck, i pritom pretrpela velike gubitke.
BONUS VIDEO:
