Od kopanja rovova i izgradnje zidova do učenja veština preživljavanja, Poljska je sve svesnija rizika koje predstavljaju njeni istočni susedi, a osećaj da je opasnost od rata stvarna i stalno prisutna sve je rašireniji. U zemlji čiji je geografski položaj u srcu Evrope istorijski bio uzrok ranjivosti, invazija na susednu Ukrajinu 2022. godine, upadi dronova u vazdušni prostor i talas sabotaža povezanih sa ruskom obaveštajnom službom upalili su sve alarme, piše The Guardian.
Cezari Pruško još se seća obuke civilne odbrane iz školskih dana u komunističkoj eri, čitanja mapa, veština preživljavanja i osećaja da je opasnost od rata stvarna. "Moja generacija odrasla je uz te pretnje. Nije trebalo objašnjavati zašto je to važno", rekao je šezdesetogodišnji Pruško dok je jednog subotnjeg jutra obnavljao te veštine u vojnoj bazi izvan Varšave. Opasna vremena
Sa desetinama drugih poljskih civila obišao je sklonište, stavio gas masku i vežbao paljenje vatre kremenom. Ova obuka, osmišljena za jačanje civilne otpornosti, deo je novog državnog programa koji do 2027. godine ima za cilj da obuči 400.000 građana.
Program je dobrovoljan i otvoren svima, od školaraca do penzionera. "Živimo u najopasnijim vremenima od kraja Drugog svetskog rata", izjavio je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš. "Svako od nas mora da ima veštine, znanje i praktično umeće za snalaženje u krizi."
Sve je to dovelo do potpune revizije nacionalne bezbednosti. Vlada je odobrila nacrt budžeta kojim se izdaci za odbranu podižu na 4,8 odsto BDP-a, znatno više nego u gotovo svim drugim zemljama NATO-a. Nove zgrade moraju imati skloništa, a počela je i obnova starih. Uz to, u toku je izgradnja "istočnog štita" duž granica sa Belorusijom i ruskom enklavom Kalinjingradom.
Revizija ratnih planova
U operativnoj bazi nekoliko kilometara od beloruske granice, brigadni general Roman Brudlo, zapovednik poljske 9. oklopne konjičke brigade, kaže da je ruska invazija na Ukrajinu potpuno promenila bezbednosnu sliku. "Mirna vremena su, nažalost, prošla i živimo u teškom, veoma dinamičnom periodu", rekao je. "Čitam novine, slušam vesti, vidim analize različitih obaveštajnih zajednica koje govore da ćemo za godinu, dve ili pet imati mogućnost suočavanja s potpunom invazijom iz Rusije. Ne znam. Nadam se da nećemo."
Brudlo se vojsci pridružio 1996. jer je bio školovani mehaničar i "voleo je tenkove". Posle skoro tri decenije službe priznaje da bi se u ratu protiv dronova ili sabotaža njegova obuka u tradicionalnom ratovanju morala revidirati.
NATO vežbe
"Nisam vezan za tenk niti od njega zavisim, a svi smo prošli obuku koja nas priprema za nove vrste zadataka", rekao je. "Mislim da će Rusija na nas vršiti pritisak hibridnim metodama, ispod praga otvorenog rata, kako bi nas iscrpela, ali bez prelaska granice koja bi nas ujedinila."
Kapetan Karol Frankovski, zadužen za komunikacije u brigadi, ispričao je kako je na letnjim NATO vežbama u Nemačkoj učestvovao u simulaciji hibridnog napada. "Moj posao bio je da uspostavim kontakt s lokalnim stanovništvom tokom krize, imali su glumce koji su igrali šefa policije, lokalne novinare, druge građane, i morali smo da se ponašamo kao da je vanredno stanje", rekao je.
Jedna od ruskih hibridnih taktika, tvrde Brudlo i Frankovski, jeste podsticanje "ilegalnih migracija". Brigada sada pomaže graničarima da otkriju ljude koji pokušavaju da pređu iz Belorusije. Dan pre posete novinara, uhapšen je muškarac iz Avganistana.
Instrumentalizacija migracija
"Za zaštitu naše zemlje, ovo je neophodno. Ne znamo ko je taj Avganistanac. Možda je špijun ili osoba koja želi da uništi našu zemlju iznutra. Možda je čak i ruski špijun", rekao je Frankovski. Ideju da Moskva i Minsk instrumentalizuju migracije koristila je i prethodna nacionalistička vlada.
Zanimljivo je da se, otkako je pre dve godine vlast preuzela progresivna koalicija Donalda Tuska, malo toga promenilo. Fokus na pretnju iz Rusije naveo je čak i mnoge liberale da podrže oštre vladine politike, kaže Aleksandra Hržanovska iz saveza aktivista Grupa Granica. "Drama i tragedija onih koji dolaze ovamo tražeći zaštitu više ne zanimaju ljude", rekla je, nazivajući fokus na migrante kao pretnju "krajnje desničarskim, rasističkim narativom" bez uporišta u činjenicama.
Spremni za odbranu
Osim graničnog zida, novi "istočni štit" obuhvatiće rovove i utvrđenja, ali i GPS tornjeve i druge tehnološke instalacije za zaštitu od dronova. Ipak, ako rat i dođe, verovatno neće biti tradicionalan, s tenkovima koji prelaze granicu.
U Goldapu, gradu od oko 15.000 stanovnika, nadomak Kalinjingrada, meštani su spokojni. "Pretnja utiče na način razmišljanja, ali iskreno, više bih se brinuo da živim u Varšavi. Strateški, nas ovde neće ciljati", rekao je Pjotr Bartosuk, četrdesetpetogodišnji direktor stručne škole.
Nekada su, priča, Poljaci često prelazili granicu po jeftiniji ruski benzin, a Rusi dolazili u kupovinu. Danas je granica zatvorena. "Rusija jeste pretnja, ali ne velika, jer smo u NATO-u, zaštićeni smo i mislim da nas neće samo tako iznenada napasti kao što su to uradili Ukrajini", rekla je petnaestogodišnja Kornelija Bžežińska, učenica vojnog smera koja se nada da će se pridružiti vojsci.
Kurs preživljavanja
Ipak, ako bi zemlja bila napadnuta, ne bi oklevala. "Išla bih na front. Zaista volim Poljsku. To nije nešto što olako kažem. Ne bih napustila našu naciju, branila bih je", odlučna je. Na spoljnim zidovima njene škole još su vidljivi ožiljci od gelera iz Drugog svetskog rata, namerno ostavljeni kao podsetnik.
Malo je preživelih iz tog perioda, ali generacijska sećanja podstiču strahove od novog rata, posebno među starijim Poljacima. Dok se dan obuke u bazi bližio kraju, Cezari Pruško rekao je da je isti kurs preživljavanja organizovao i za zaposlene u svojoj firmi.
"Mnogi mlađi zaposleni odrasli su u Evropskoj uniji, u vremenu mira. Nadam se da nam te veštine nikada neće zatrebati, ali želim da znaju šta da rade ako taj trenutak ikada dođe", zaključio je Pruško.
BONUS VIDEO:
