Mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine, uprkos velikim naporima, zapali su u potpuni zastoj. Iako je postojala nada da bi se ovoga puta moglo doći do rešenja, sada je sasvim izvesno da se to neće dogoditi u skorije vreme, što ponovo otvara put novoj eskalaciji po već ustaljenoj šemi. Ključna dva pitanja su teritorija, pre svega Donbas, i bezbednosne garancije.
Rusija očajnički želi Donbas
Pre svega, Rusija želi da što jednostavnije zauzme Donbas, jer iako zaista postoji napredak ruskih snaga na terenu, jasno je da dinamika ratovanja nije onakva kakvu je Moskva zamišljala. Na primer, bitka za Pokrovsk počela je u avgustu 2024. godine, a iako su ruske snage ušle u sam centar grada, grad još uvek nije potpuno pod kontrolom i pitanje je kada će biti.
S druge strane, brojanje osvojenih kvadratnih kilometara kao način ocenjivanja vojnog uspeha velika je zabluda.
Prava bitka nije za teritoriju
U ovom ratu ključna kategorija je iscrpljivanje snaga. Suštinska borba vodi se oko toga ko će prvi ostati bez ljudi, opreme, motivacije, finansijskih sredstava ili društvene podrške. U tom kontekstu, bitka za Donbas je ključna, zato ga Ukrajina ne može prepustiti, niti Rusija može da prekine ofanzivu.
Takođe, ni osvajanje Donbasa strateški ne bi dugoročno ugrozilo Ukrajinu jer je ovaj region već neko vreme svojevrsno "slepo crevo" ukrajinske teritorije. Međutim, Donbas je najutvrđeniji deo fronta, i njegov gubitak bi dramatično pogoršao ukrajinski odbrambeni položaj.
Ko se brže iscrpljuje?
Trenutno, Rusija iscrpljuje Ukrajinu brže nego što se sama iscrpljuje. Zato je jasno da je Kijev pokazivao veći interes za prekid rata nego Moskva, posebno ukoliko ostane bez zapadne pomoći, što se sve češće najavljuje.
Kako bi prepustila Donbas, Ukrajina bi morala da dobije čvrste bezbednosne garancije, što je praktično neizvodljivo. Članstvo u NATO-u ili bilateralni sporazum sa SAD-om koji bi imao snagu člana 5 NATO pakta nije izvestan. Najviše što je Vašington ponudio jeste masovna isporuka oružja i obaveštajnih podataka, bez automatske vojne intervencije, što za Kijev nije dovoljno.
Tramp napada Zelenskog zbog izbora
Pošto je jasno da od mirovnog sporazuma trenutno nema ništa, nije čudno što se predsednik Donald Tramp, nemoćan da postigne dogovor, ponovo obrušio na Kijev, odnosno predsednika Volodimira Zelenskog. Pošto Vašington ne može ozbiljno da pritisne Moskvu, a da joj praktično ne objavi rat, odlučio je da pritisne Ukrajinu.
Ovoga puta, američki predsednik optužio je Ukrajinu za nedemokratičnost. To je poruka koja ima nekoliko ciljeva:
- Da delegitimizuje Zelenskog u očima ukrajinske javnosti i međunarodne zajednice.
- Da pošalje signal kakvu poslušnost očekuje od nove ili postojeće ukrajinske administracije.
- Da pripremi američko društvo i Kongres za eventualno smanjivanje ili prekid isporuke oružja Ukrajini.
Brz odgovor Zelenskog
Predsednik Zelenski brzo je odgovorio na ove kritike. Rekao je da je spreman za izbore, ali da je prema ukrajinskom Ustavu potrebno promeniti zakon, jer se izbori ne mogu održavati tokom vanrednog stanja. Takođe, rekao je da se moraju obezbediti uslovi i na okupiranim teritorijama, kao i ukrajinskim vojnicima na prvoj liniji fronta, prenosi Index.
Za to je, naveo je, potrebno obezbediti tehničke i finansijske uslove. Realno, u trenutnim ratnim okolnostima to je neizvodljivo, morali bi makar da obezbede primirje da bi izbori mogli da se održe.
Putin ide u "tihu mobilizaciju"
Na dan kada je Tramp doveo u pitanje legitimitet Zelenskog, predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret o vojnoj obuci rezervista za 2026. godinu. To je uobičajena procedura, ali ovog puta obuka će se sprovoditi tokom cele godine, uključujući i zimu, što ranije nije bio slučaj. Radi se o obuci između 100.000 i 150.000 ljudi godišnje.
Dodatno, zakon iz oktobra 2025. omogućava da se rezervisti posle obuke prebace na "posebne zadatke" bez formalnog proglašenja mobilizacije. To ne znači da će svi biti poslati u Ukrajinu, mnogi će čuvati kritičnu infrastrukturu širom Rusije. Time se omogućava "tiha" mobilizacija uz izbegavanje masovnog bekstva Rusa preko granica.
Uz 80.000–90.000 regruta mesečno, Rusija može da održi tempo ofanzive još najmanje godinu dana.
Ukrajina je iscrpljena, ali se drži
Iako je situacija teška, Kijev ne smatra da će se Ukrajina slomiti. Politički vrh i društvo svesni su da će morati pristati na neki "truli kompromis", ali očekuju da se tokom mirovnog procesa uvaže i ukrajinski zahtevi.
Evropa u nekoj meri pruža podršku, ali nema dovoljno novca ni oružja da zameni SAD. Zbog toga Vašington može nastaviti da vrši pritisak na Kijev da se povuče iz Donbasa i prihvati uslove koji nisu prihvatljivi ni Ukrajini ni Evropi.
Rusiji odgovaraju napetosti između Vašingtona i Kijeva
Čak ni to nije garancija da bi Moskva prihvatila dogovor. Ključno je pitanje - na šta bi Moskva uopšte pristala?
Rusija jeste poslala neke pozitivne signale američkoj administraciji, ali to je tek početak. Jasno je da Moskvi odgovaraju nesuglasice između Vašingtona i Kijeva, jer joj omogućavaju da zadrži tempo na frontu.
S druge strane, SAD i Zapad iscrpeli su gotovo sve mogućnosti pritiska na Rusiju. Svaki sledeći korak zahtevao bi odricanja koja bi uticala na kvalitet života i bezbednost Zapada.
Rat može trajati još nekoliko godina
Čak i ako SAD smanji pomoć Ukrajini, rat može potrajati još dve do tri godine, uz spor ruski napredak. Rusija takođe može da izdrži, posebno ako SAD ne uvedu sekundarne sankcije Kini, Indiji i Turskoj, što je malo verovatno jer bi to pogodilo i američku privredu.
To znači da se globalna politika po pitanju Ukrajine ponovo "resetuje". Pozicije se vraćaju na stanje s početka mandata predsednika Trampa, ali sa dve ključne razlike:
- pozicija Ukrajine je sada nepovoljnija,
- Rusija napreduje u ofanzivi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
