Evropa je pokrenula Međunarodnu komisiju za naknadu štete Ukrajini, što je potez koji bi trebalo da osigura da Kijev dobije odštetu za stotine milijardi dolara štete nastale ruskim napadima i mogućim ratnim zločinima.
Okupljanje u Hagu desetina čelnika, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, poklopilo se sa diplomatskim naporima pod vođstvom SAD za okončanje rata u Ukrajini.
"Svaki ruski ratni zločin mora imati posledice za one koji su ga počinili", rekao je Zelenski pre nego što je 34 evropska čelnika potpisalo konvenciju o formalnom pokretanju komisije.
"Upravo tu počinje pravi put do mira. Nije dovoljno prisiliti Rusiju na dogovor. Nije dovoljno naterati je da prestane da ubija. Moramo naterati Rusiju da prihvati da u svetu postoje pravila", dodao je.
Pravda i odgovornost za počinjenu štetu
Holandski premijer Dik Šuf rekao je da se pravdi mora omogućiti da ide svojim tokom, kada se u Ukrajini postigne mir.
"Pravedan i trajan mir zahteva da Rusija obešteti Ukrajinu za štetu koju je nanela. Ne sme postojati nekažnjivost", kazao je Šuf na konferenciji u Hagu.
Rusija ne sme da izbegne plaćanje računa za svoj rat u Ukrajini, rekla je šefica spoljnih poslova EU Kaja Kalas prilikom osnivanja Međunarodne komisije.
Komisija, koja će potvrđivati ratnu štetu u Ukrajini koju će Rusija platiti, šalje poruku budućim agresorima da "ako započnete rat, bićete pozvani na odgovornost", rekla je Kalas.
No, osnivanje komisije ne znači da Ukrajina može očekivati brze reparacije, ističe Reuters.
Mehanizam za naknadu štete tek u razvoju
Detalji o tome kako će se isplaćivati eventualna odšteta koju dosudi komisija, koja će imati sedište u Holandiji, još uvek se trebaju razraditi. Rani razgovori dotakli su korišćenje zamrznute ruske imovine, uz doprinose članica.
Dvogodišnji Registar šteta, koji će postati deo nove međunarodne komisije, već je primio preko 86.000 zahteva koje su podneli pojedinci, organizacije i javna tela u Ukrajini u širokom spektru kategorija.
Više od 50 država i EU izradili su konvenciju Saveta Evrope o osnivanju komisije, koja stupa na snagu nakon ratifikacije najmanje 25 potpisnica, pod uslovom da su obezbeđena dovoljna sredstva za finansiranje njenog rada.
Komisija, drugi deo međunarodnog mehanizma za naknadu štete za Ukrajinu – pregledavaće, procenjivati i odlučivati o zahtevima podnetim Registru štete za Ukrajinu, koji je Savet Evrope osnovao 2023. godine, te određivati dodelu odštete od slučaja do slučaja.
Ruski zvaničnici nisu bili odmah dostupni za komentar. Kremlj negira optužbe za ratne zločine ruskih snaga u Ukrajini. Takođe, opisao je predlog EU da se koristi zamrznuta ruska imovina za finansiranje odbrambenih i budžetskih potreba Ukrajine kao nezakonit i zapretio odmazdom.
Planovi o naknadi štete žrtvama zlostavljanja u Ukrajini, od seksualnog nasilja i deportacija dece do uništavanja verskih objekata, mogli bi se zakomplikovati ukoliko bi se u bilo koji mirovni sporazum uključila amnestija za ratne zločine.
Svetska banka procenila je troškove obnove Ukrajine u narednoj deceniji na 524 milijarde dolara (447 milijardi evra).
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
· Reaguj