Na tom mestu planira se izgradnja hidroenergetskog sistema vrednog 168 milijardi dolara, koji bi trebalo da proizvodi više električne energije nego bilo koji drugi takav sistem na svetu - ogroman dobitak za Kinudok se ubrzano kreće ka budućnosti u kojoj će električna vozila dominirati njenim putevima, a energetski zahtevni modeli veštačke inteligencije se takmičiti sa međunarodnim rivalima.
Poziv Si Đinpinga na ubrzanje projekta
Kineski lider Si Đinping pozvao je da se projekat "snažno, sistematski i efikasno unapredi" tokom svoje retke posete Tibetu ranije ove godine, regionu u kojem Peking nastavlja da pojačava kontrolu u ime ekonomskog rasta i stabilnosti.
Inženjerski podvig na Tibetu
Stručnjaci navode da će hidroenergetski sistem, koji se gradi na donjem toku reke Jarlung Cangpo u Tibetu, predstavljati inženjerski podvig kakav do sada nije viđen. Korišćenjem visinske razlike od oko 2.000 metara, kroz probijanje tunela kroz planine, Kina će moći da iskoristi moć jedne od najvećih reka u regionu poznatom kao "azijska vodena kula", u trenutku kada vlade širom sveta sve više pažnje posvećuju bezbednosti vodnih resursa.
Klimatski ciljevi i ekološki rizici
Projekat bi mogao da pomogne globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, jer bi omogućio Kini, trenutno najvećem svetskom emiteru ugljen-dioksida, da se postepeno odvikne od energije dobijene sagorevanjem uglja. Međutim, njegova izgradnja mogla bi da poremeti redak i netaknut ekosistem, kao i domove starosedelačkih zajednica.
Zabrinutost nizvodno u Indiji i Bangladešu
Desetine miliona ljudi nizvodno, u Indiji i Bangladešu, zavise od ove reke, a stručnjaci upozoravaju da potencijalni uticaj na ekosistem – uključujući ribarstvo i poljoprivredu, još uvek nije dovoljno istražen.
Mediji u Indiji već su projekat nazvali potencijalnom "vodnom bombom", a njegova blizina sporne kinesko-indijske granice nosi rizik da postane nova tačka sukoba u dugotrajnom teritorijalnom sporu između dve nuklearne sile.
Projekat obavijen tajnama
Uprkos svemu, projekat je obavijen velom tajne, što dodatno produbljuje pitanja o planu koji pokazuje ogromne tehničke sposobnosti Kine i njenu težnju ka čistoj energiji, ali i manjak transparentnosti – čak i kada je reč o projektu sa potencijalno dalekosežnim posledicama.
Nagoveštaji o dizajnu projekta, do kojih je CNN došao analizom zvaničnih i naučnih izveštaja, kao i dostupnih otvorenih izvora, ukazuju na složen sistem koji bi mogao da obuhvati brane i rezervoare duž reke Jarlung Cangpo, kao i niz podzemnih hidroelektrana povezanih tunelima, kroz koje bi se energija dobijala preusmeravanjem dela toka reke niz strmu visinsku razliku.
Upozorenja stručnjaka
"Ovo je najsloženiji i najinovativniji sistem brana koji je planeta ikada videla“, rekao je Brajan Ajler, direktor Programa za energiju, vodu i održivost u vašingtonskom think-tanku Stimson Center. "Ali istovremeno, ovo je i najrizičniji i potencijalno najopasniji projekat."
Odgovor kineskih vlasti
Kina se sa tim ne slaže. U saopštenju za CNN, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da je projekat „prošao decenije detaljnih istraživanja“ i da su primenjene "temeljne mere inženjerske bezbednosti i ekološke zaštite kako bi se osiguralo da ne dođe do negativnog uticaja nizvodno“.
Obećanja o transparentnosti
Ministarstvo je dodalo da je Kina "od početne pripreme i zvaničnog pokretanja projekta uvek održavala transparentnost relevantnih informacija i otvorene kanale komunikacije sa nizvodnim zemljama“, kao i da će „kako projekat bude napredovao, deliti neophodne informacije sa međunarodnom zajednicom i jačati saradnju sa nizvodnim državama“.
Cilj projekta je, kako se navodi, "ubrzavanje razvoja čiste energije, unapređenje lokalnog životnog standarda i aktivno suočavanje sa klimatskim promenama".
Širi bezbednosni kontekst
Međutim, Peking možda ima i druge prioritete. Ovaj infrastrukturni poduhvat dolazi u trenutku kada Si Đinping nastoji da ojača nacionalnu bezbednost – ne samo obezbeđivanjem energetskih resursa, već i pojačavanjem kontrole duž spornih granica i u regionima sa etničkim manjinama.
Infrastruktura kao strateški alat
"Ako povežete tačke kineskog infrastrukturnog razvoja na Himalajima, posebno u oblastima gde Kina graniči sa Indijom duž Tibeta, videćete da su ti projekti strateški pozicionirani", rekao je Riši Gupta iz Instituta za politiku Azijskog društva u Nju Delhiju.
"Projekat se uklapa u širi kineski cilj korišćenja prirodnih resursa za učvršćivanje kontrole nad ključnim regionima poput Tibeta i njegovih granica."
BONUS VIDEO:
(CNN/Mondo)
