Zbog skupog franka Švajcarci krcatim gradskim autobusima svakodnevno idu na drugu obalu jezera, na kupovinu u Francuskoj.
Parking kraj francuskog supermarketa je preplavljen vozilima sa švajcarskim registarskim tablicama jer su tamo cene upola manje.
Vrednost švajcarskog franka je u oštrom usponu za 18 odsto u odnosu na evro za poslednjih 12 meseci, dok svetski investitori kupuju milijarde franaka jer je to sigurno utočište za kapital kada akcije i obveznice gube vrednost pod udarima američke i evropske finansijske krize.
Uz to, zbog procvata švajcarske privrede, cene robe u Švajcarskoj su ionako više nego u susednim zemljama.
Ali, sada su astronomske, rasteruju turiste, suzbijaju izvoz i šalju stotine hiljada Švajcaraca preko granice - u Francusku, Nemačku, Italiju i Austriju, u potrazi za jeftinijom robom koja se plaća evrima.
Ciriški dnevnik "Tages Ancajger" je nedavno objavio spisak na kojem je i šporet koji u radnjama lanca "Ikea" u Nemačkoj košta 549 evra, a u Švajcarskoj dvaput više - 1.299 franaka (1.140 evra).
Dezodorans koji u Nemačkoj košta 2,15 evra, u Švajcarskoj je 5,90 franaka (5,16 evra), a dečije auto-sedište koje se u Nemačkoj prodaje za 104,90 evra, u Švajcarskoj košta 239 franaka (209 evra).
Švajcarski franak je nastavio da jača u odnosu na ostale glavne valute, iako je Švajcarska Narodna banka pokušala da ga ove nedelje oslabi.
Vlada je uz to u sredu najavila da će potrošiti dve milijarde franaka (1,75 milijardi evra) od očekivanog ovogodišnjeg suficita da se suprotstavi usponu franka i spase poslove sa svoje strane granice.
Johan Šnajder-Aman, ministar ekonomije, opisao je to kao "hrabar i impresivan korak" čiji je cilj jačanje izvoza i turizma.
Ispred samousluge "Karfur" (Carrefour) u Francuskoj, softverski inženjer Marko Bonifaci se bori sa četiri kese prepune pršute, brokola i testenine. Na leđima mu je ranac pun kus-kusa, dinja, konzervi kukuruza, a za ranac je privezan veliki plastični sud sa tečnim deterdžentom za posuđe.
"Ovako se veoma štedi novac", rekao je on dok se sa suprugom Martom vraća u autobus.
Čak pola miliona stanovnika Švajcarske, koja ima 7,8 miliona stanovnika, zbog boljih cena prelazi granicu najmanje jednom mesečno, što domaću privredu košta blizu tri milijarde franaka (2,6 miljardi
evra) godišnje, kaže Tomas Rudolf, profesor marketinga i maloprodaje na Univerzitetu u Sent Galenu.
Za Švajcarsku, koja je ponosno odbila integraciju u EU, to je gorka lekcija o povezanosti evropske privrede.
Jak izvoz, niska nezaposlenost i umeren državni dug su održavali privredu Švajcarske od kada se oporavila od krize 2009. godine, dok se njeni evropski susedi rvu sa ogromnim dugovima uz eroziju poverenja prema berzama i prema sposobnosti vlada da otplate svoje obveznice.
Ženeva i Cirih su dosledno među najskupljim gradovima sveta, a Međunarodni monetarni fond je prošle godine rangirao Švajcarsku kao 19. najveću privredu sveta, sa bruto-domaćim proizvodom većim od 487 milijardi franaka (425,8 milijardi evra).
Pošto Švajcarska nije članica EU, njeni građani imaju pravo na povraćaj 19-20 odsto poreza na dodatu vrednost (PDV) kada kupuju u nemačkim, francuskim, italijanskim i austrijskim prodavnicama.
Računica je za njih povoljna čak i kada plate osam odsto PDV koji Švajcarska zahteva kada se kupljeno donese preko granice.
Dokaz za to šta jaka valuta čini švajcarskom biznisu jeste stanje tržnog centra sa 120 prodavnica u Bazelu, u blizini granice Nemačke i Francuske.
Sve što Švajcarci treba da urade jeste da se odvezu još nekoliko minuta od Trgovačkog centra "Stuecki" i stignu do zone evra gde za moćni franak mogu kupiti iste pantalone, deterdžent, kontaktna sočiva, šporete i časopise - upola cene.
U bazelskom klimatizovanom tržnom centru čija je izgradnja koštala više od četvrt milijarde franaka, svega nekoliko mušterija luta elegantnim hodnicima od stakla i čelika, kraj novog modela BMV koji je takođe na prodaju.
Ciriška firma "Lokejšn grup" je na osnovu studije maloprodaje proglasila taj tržni centar "sramotom", rekavši da bi se najmanje odselila jedna trećina onih koji su iznajmili prostor, da to mogu, jer posluju "znatno lošije od najgorih očkivanja", delom zbog kursa franka.
Švajcarski potrošači, posebno oni koji žive dalje od granice, sve su više ljute na firme koje drže visoke cene iako zarađuju na uvozu zahvaljujći velikoj kupovnoj moći franka.
Jak franak najteže pogada manje trgovci i prodavnice u blizini granice koje ne prodaju hranu, jer su lanci koji trguju namirnicama donekle zaštićeni vladinim ograničenjem uvoza robe kao što su meso i drugi sveži proizvodi.
(Beta)
Vrednost švajcarskog franka je u oštrom usponu za 18 odsto u odnosu na evro za poslednjih 12 meseci, dok svetski investitori kupuju milijarde franaka jer je to sigurno utočište za kapital kada akcije i obveznice gube vrednost pod udarima američke i evropske finansijske krize.
Uz to, zbog procvata švajcarske privrede, cene robe u Švajcarskoj su ionako više nego u susednim zemljama.
Ali, sada su astronomske, rasteruju turiste, suzbijaju izvoz i šalju stotine hiljada Švajcaraca preko granice - u Francusku, Nemačku, Italiju i Austriju, u potrazi za jeftinijom robom koja se plaća evrima.
Ciriški dnevnik "Tages Ancajger" je nedavno objavio spisak na kojem je i šporet koji u radnjama lanca "Ikea" u Nemačkoj košta 549 evra, a u Švajcarskoj dvaput više - 1.299 franaka (1.140 evra).
Dezodorans koji u Nemačkoj košta 2,15 evra, u Švajcarskoj je 5,90 franaka (5,16 evra), a dečije auto-sedište koje se u Nemačkoj prodaje za 104,90 evra, u Švajcarskoj košta 239 franaka (209 evra).
Švajcarski franak je nastavio da jača u odnosu na ostale glavne valute, iako je Švajcarska Narodna banka pokušala da ga ove nedelje oslabi.
Vlada je uz to u sredu najavila da će potrošiti dve milijarde franaka (1,75 milijardi evra) od očekivanog ovogodišnjeg suficita da se suprotstavi usponu franka i spase poslove sa svoje strane granice.
Johan Šnajder-Aman, ministar ekonomije, opisao je to kao "hrabar i impresivan korak" čiji je cilj jačanje izvoza i turizma.
Ispred samousluge "Karfur" (Carrefour) u Francuskoj, softverski inženjer Marko Bonifaci se bori sa četiri kese prepune pršute, brokola i testenine. Na leđima mu je ranac pun kus-kusa, dinja, konzervi kukuruza, a za ranac je privezan veliki plastični sud sa tečnim deterdžentom za posuđe.
"Ovako se veoma štedi novac", rekao je on dok se sa suprugom Martom vraća u autobus.
Čak pola miliona stanovnika Švajcarske, koja ima 7,8 miliona stanovnika, zbog boljih cena prelazi granicu najmanje jednom mesečno, što domaću privredu košta blizu tri milijarde franaka (2,6 miljardi
evra) godišnje, kaže Tomas Rudolf, profesor marketinga i maloprodaje na Univerzitetu u Sent Galenu.
Za Švajcarsku, koja je ponosno odbila integraciju u EU, to je gorka lekcija o povezanosti evropske privrede.
Jak izvoz, niska nezaposlenost i umeren državni dug su održavali privredu Švajcarske od kada se oporavila od krize 2009. godine, dok se njeni evropski susedi rvu sa ogromnim dugovima uz eroziju poverenja prema berzama i prema sposobnosti vlada da otplate svoje obveznice.
Ženeva i Cirih su dosledno među najskupljim gradovima sveta, a Međunarodni monetarni fond je prošle godine rangirao Švajcarsku kao 19. najveću privredu sveta, sa bruto-domaćim proizvodom većim od 487 milijardi franaka (425,8 milijardi evra).
Pošto Švajcarska nije članica EU, njeni građani imaju pravo na povraćaj 19-20 odsto poreza na dodatu vrednost (PDV) kada kupuju u nemačkim, francuskim, italijanskim i austrijskim prodavnicama.
Računica je za njih povoljna čak i kada plate osam odsto PDV koji Švajcarska zahteva kada se kupljeno donese preko granice.
Dokaz za to šta jaka valuta čini švajcarskom biznisu jeste stanje tržnog centra sa 120 prodavnica u Bazelu, u blizini granice Nemačke i Francuske.
Sve što Švajcarci treba da urade jeste da se odvezu još nekoliko minuta od Trgovačkog centra "Stuecki" i stignu do zone evra gde za moćni franak mogu kupiti iste pantalone, deterdžent, kontaktna sočiva, šporete i časopise - upola cene.
U bazelskom klimatizovanom tržnom centru čija je izgradnja koštala više od četvrt milijarde franaka, svega nekoliko mušterija luta elegantnim hodnicima od stakla i čelika, kraj novog modela BMV koji je takođe na prodaju.
Ciriška firma "Lokejšn grup" je na osnovu studije maloprodaje proglasila taj tržni centar "sramotom", rekavši da bi se najmanje odselila jedna trećina onih koji su iznajmili prostor, da to mogu, jer posluju "znatno lošije od najgorih očkivanja", delom zbog kursa franka.
Švajcarski potrošači, posebno oni koji žive dalje od granice, sve su više ljute na firme koje drže visoke cene iako zarađuju na uvozu zahvaljujći velikoj kupovnoj moći franka.
Jak franak najteže pogada manje trgovci i prodavnice u blizini granice koje ne prodaju hranu, jer su lanci koji trguju namirnicama donekle zaštićeni vladinim ograničenjem uvoza robe kao što su meso i drugi sveži proizvodi.
(Beta)
