Godine 1964, kada je Frenk Abignejl imao samo 16 godina, jednog dana ga je iz škole pokupio otac njegovog prijatelja. Umesto kući, odveo ga je u sudnicu, gde je Frenk ostavljen pred sudijom koji mu je postavio pitanje koje će mu zauvek promeniti život: sa kojim roditeljem želi da živi. Ono što nije znao jeste da su se njegovi roditelji u tom trenutku razvodili.
Preplavljen tugom i strahom, Abignejl je istrčao iz sudnice pravo na ulice Menhetna. Svog oca više nikada nije video, a majku nije sreo narednih sedam godina.
Prava priča iza filma "Uhvati me ako možeš"
Ovo je tužan početak istinite priče koja stoji iza filma "Uhvati me ako možeš“, ali i istoimenih knjige i filma. Priča je zasnovana na životu Frenka Abignejla u periodu između 16. i 21. godine, kada je uspešno glumio pilota, pedijatra, univerzitetskog profesora i advokata, dok je istovremeno na prevaru dolazio do miliona i miliona dolara.
Film ima sve što ljubitelji Brodveja mogu da požele: pevačice u ulozi stjuardesa, harizmatične pilote Pan Ama, elegantne prevare i u samom središtu, usamljenog mladića koji ima više novca i slobode nego što ume da podnese.
Kako se priča završava i gde film staje
Ako ste gledali popularni film iz 2002. godine, u režiji Stivena Spilberga, sa Leonardom Dikaprijem u glavnoj ulozi, znate kako se priča završava. Abignejl biva uhapšen u Francuskoj i osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu.
Iz zatvora izlazi zahvaljujući ponudi FBI-ja: sloboda u zamenu za saradnju, da koristi svoje znanje kako bi pomogao u borbi protiv prevara kakve je i sam godinama uspešno sprovodio. Abignejl prihvata ponudu.
Tu se završavaju film i mjuzikl.
Pravi život posle zatvora
Međutim, prema rečima pravog Frenka Abignejla, najbolji deo njegove priče počinje upravo tada. Sa 66 godina, on i dalje radi za FBI i smatra se jednim od najvećih svetskih stručnjaka za falsifikovanje i pronevere. Napisao je nekoliko knjiga, držao predavanja širom sveta, a danas živi u Čarlstonu.
Povodom premijere mjuzikla „Uhvati me ako možeš“, Abignejl je bio i gost u čuvenom Dock Street Theatre.
"Bio sam samo klinac koji je pobegao od kuće"
Iako mu prija da gleda kako se deo njegovog života pretvara u spektakl pun pesme i plesa, Abignejl smatra da to nije najbolji niti najneverovatniji period njegovog života.
"Ne gledam na to sa nekim divljenjem. Bio sam dete koje je pobeglo od kuće“, kaže on. "Upadao sam u razne nestašluke, bio sam vrlo kreativan. Uradio sam to što sam uradio, uhvaćen sam, odslužio kaznu i već 35 godina radim u FBI-ju. Razvio sam tehnologije koje se koriste širom sveta u borbi protiv prevara. U braku sam sa jednom jedinom ženom 38 godina. Kada pogledam svoj život unazad, tome se zaista divim.“
Od prevaranta do čuvara zakona
Taj potpuni zaokret, od vrhunskog prestupnika do vrhunskog čuvara zakona, jedan je od razloga zbog kojih je Abignejlova priča toliko fascinantna. Ali ništa manje impresivna nije ni drskost njegovih prevara.
Kao lažni pedijatar, čitavu sedmicu je obavljao funkciju glavnog administratora u jednoj bolnici u Atlanti, menjajući drugog lekara – bez ikakve sumnje okoline. Putovao je stotinama letova širom sveta besplatno, predstavljajući se kao pilot (nikada nije upravljao avionom – birao bi let i pitao da li je slobodno pomoćno sedište za osoblje). Položio je čak i pravosudni ispit u Luizijani.
Kako je dolazio do novca
Finansijske prevare bile su posebna priča. Šezdesetih godina falsifikovanje čekova nije bilo nimalo jednostavno.
"Pre 50 godina, da bih odštampao ček, bio mi je potreban Hajdelberg štamparski stroj koji je koštao milion dolara", objašnjava Abignejl. "Danas je dovoljan laptop.“
Do gotovine je, međutim, dolazio lakše.
Uniforma koja je otvorila sefove
Jednom prilikom primetio je da zaposleni u avio-kompanijama svake večeri nose dnevni pazar u depozitni sef na aerodromu. Posmatrao je nekoliko dana, a zatim je iznajmio uniformu čuvara u kostimografiji.
Na sef je okačio natpis:
"Sef van funkcije. Molimo da depozit predate dežurnom čuvaru."
Iako sef ne može "da se pokvari", jedan po jedan zaposleni su mu predavali pune torbe novca.
Prevara sa bankarskim uplatnicama
U drugom slučaju, otvorio je račun u banci, poneo kući uplatnice, izmenio brojeve i magnetne kodove, a zatim ih vratio. Svi koji su u banci uplaćivali novac, uplaćivali su ga na njegov račun.
"Nisam bio genije, bio sam dete"
Iako ga mnogi nazivaju genijem, Abignejl se sa tim ne slaže.
"Nisam bio genije. Bio sam adolescent. Klinac na ulicama Njujorka", kaže. "Prvo sam morao da nateram ljude da veruju da sam stariji nego što jesam.“
Zato je na vozačkoj dozvoli sebi dodao 10 godina.
Abignejl veruje da mu je upravo mladost omogućila da uspe. "Nisam se bojao posledica. Nisam planirao. Samo bih ušao u banku i uradio to“, objašnjava."Da sam imao 21 ili 22 godine, racionalizovao bih i odustao.“
Naravno, tada ne bi bilo ni kultnog filma.
Danas on lovi druge
Ni nakon što se „smirio“, uzbuđenje nije nestalo. FBI ga je slao na tajne zadatke. "Ranije sam bio miš koga juri mačka. Sada sam ja mačka“, kaže. "Jednako je izazovno."
Ljubav koja ga je promenila
Svoju suprugu upoznao je tokom tajne operacije u Hjustonu, dok se predstavljao kao socijalni radnik. Odlučio je da joj kaže istinu – i upravo ona je bila ključna za njegov konačni preokret. "Nisam izašao iz zatvora kao preobraćen čovek. To se desilo zbog nje", priznao je.
BONUS VIDEO:
(City paper/Mondo)
