Godine 2035. AI više nije samo ispomoć u medicini, prema svetskim predviđanjima, postaće prva linija zdravstvene zaštite. Prema navodima,telefonske linije kod lekara opšte prakse neće više biti preopterećene, pacijenti će moći da kontaktiraju svog AI lekara kako bi opisali svoje tegobe. Sistem će brzo uporediti simptome sa medicinskom istorijom pacijenta i dati mu preliminarnu dijagnozu, ali ostavljajući lekaru da odluči o daljim koracima.
AI kao nevidljivi savetnik tokom pregleda
Tokom pregleda uživo, veštačka inteligencija moći će da "sasluša" u pozadini, upoređujući podatke o pacijentu sa hiljadama medicinskih studija. Predlagaće terapiju zasnovanu na najnovijim istraživanjima, čiju količinu ljudski lekar nikada ne bi mogao u potpunosti da obradi. AI tako daje drugo mišljenje, koje lekar procenjuje pre nego što donese konačnu odluku.
Javnost podeljena po pitanju uloge AI u zdravstvu
Građani nisu u potpunosti protiv ovakvih promena. Istraživanje Ipsosa iz oktobra 2025. pokazalo je da 38 odsto ljudi podržava upotrebu AI kako bi se ubrzala trijaža u britanskom NHS-u, dok 52 odsto i dalje preferira ljude, navodeći poverenje i potrebu za ličnim kontaktom.
Medicina će postati preciznija i invazivnija
Medicinski pregledi će postati izuzetno sofisticirani, ali i potencijalno invazivni. Lekari mogu dobijati podatke o ishrani i vitalnim parametrima koje prate nosivi uređaji. Pametni toaleti mogli bi čak analizirati stolicu. Lekovi se proizvode precizno prilagođeni telu pacijenta i njegovim potrebama.
Nova tenzija između čoveka i mašine
Ako ovakav sistem bude zapravo funckionisano kako je sve ovo zamišljeno, dobra stvar će biti ta da će se bolesti otkriti u najranijem stadijumu, a terapije bi bile preciznije i lečenje preciznije. Ipak, kombinacija jednog AI sistema i jednog lekara stvara novu napetost. Najbolji lekari postaju oni koji najuspešnije tumače rezultate koje daje veštačka inteligencija, piše The Guardian.
Pravosuđe uz pomoć veštačke inteligencije
Pravosudni sistem se na svetkom nivou u ovom trenutku sve više oslanja na veštačku inteligenciju, iako postoji realna bojazan da ona preuzima kontrolu. Advokati koji se pripremaju za suđenje delegiraju pretragu sudske prakse i izradu strategije AI sistemima, koji predlažu najbolji pristup za nastup pred sudom. Problemi sa izmišljenom sudskom praksom, koji su se javljali ranije, sada su rešeni.
Nakon uvođenja opšte veštačke inteligencije (AGI), države i kompanije moraju stalno da nadgledaju autonomne sisteme. Ljudi sede pred ekranima, prate ponašanje AI sistema, gase opasne procese i koriste "dobre" AI da bi pronalazili i neutralisali "loše".
AI uređaji kao produžetak čula
Prenosivi AI uređaji: naočare, satovi i prstenje, postali odavno sveprisutni. Oni funkcionišu kao dodatna čula i uočavaju detalje koje ljudi često propuste, poput nedostatka namirnica u frižideru, ili beleže interakcije kako bi nas kasnije podsetili na zaboravljene obaveze.
Lični AI agenti prilagođeni su svakom korisniku
Prema rečima stručnjaka Dejvida Šrajera, ljudi imaju čitav niz specijalizovanih AI agenata koji obavljaju zadatke umesto njih. Ti sistemi se prilagođavaju korisniku, uče njegove navike i potrebe i deluju u skladu s njima.
Ovako bi izgledala jutra uz AI
Dan može početi uz informativnog AI agenta koji prikuplja i tumači vesti dok se korisnik sprema za posao. Ista tehnologija primećuje da su jaja nestala iz frižidera, pa ujutru stiže obaveštenje da ih je dron već isporučio.
Šrajera naglašava da je ključan pristanak korisnika – ljudi moraju znati koje podatke dele sa AI sistemima i imati mogućnost da se u svakom trenutku isključe.
Revolucija u poljoprivredi
Obilazak farmi, koji je ranije trajao ceo dan, postaje znatno lakši. Kamere, senzori i roboti prikupljaju ogromne količine podataka o zdravlju životinja, usevima i opremi. Već 2025. razvijaju se modeli koji otkrivaju rane znake infekcija kod krava, a deceniju kasnije AGI savetuje šta saditi, kada i kako unaprediti ekosisteme i kvalitet zemljišta.
Više slobodnog vremena i manje posla?
Sportski klubovi, zabavna industrija i turizam doživljavaju procvat dok AGI ubrzava rad i oslobađa vreme zaposlenima. U početku, mali broj ljudi ostaje bez posla, dok većina radi istih 40 sati, ali uz znatno veću produktivnost.
Na poslu, AI deluje kao lični trener – savetuje kako da se ophodite prema kolegama, prati sastanke i automatski planira naredne korake. Po završetku sastanka, korisnika čeka gotov plan zadataka i dokumentacija.
Ekonomije uz podršku AI brzo rastu, pa ljudi shvataju da mogu raditi manje. Radna nedelja od 15 sati, koju je još 1930. predvideo ekonomista Džon Mejnard Kejnz, postaje stvarnost. Slobodno vreme sve više se posvećuje kreativnosti, druženju i brizi o porodici.
Nuspojava: Masovna dosada
Ipak, više slobodnog vremena donosi i nove izazove. Generacije navikle na klasičan radni dan teško se prilagođavaju. Dok neki uživaju i beleže veće zadovoljstvo životom, drugi se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja.
Pitali smo veštačku inteligenciju: Da li je scenario koji opisuje The Guardian realan?
Evo odgovora:
"Veštačka inteligencija će vrlo verovatno postati prva tačka kontakta u zdravstvu, administraciji i pravu, ali neće u potpunosti zameniti ljude. Ključna promena neće biti u nestanku profesija, već u promeni njihove uloge - ljudi će donositi odluke, dok će AI davati preporuke“, navodi.
Dodaje da, najveći rizik ne leži u samoj tehnologiji, već u nekritičkom oslanjanju na algoritme.
"Generacije koje su navikle na osmočasovno radno vreme i stalnu zauzetost mogle bi teže da se prilagode novoj realnosti. Kod nekih ljudi to može dovesti do osećaja praznine, gubitka svrhe i dosade, čak i kada materijalni uslovi ostanu stabilni“, ocenio je AI.
Zaključuje i da će budućnost u velikoj meri zavisiti od načina na koji države, institucije i društvo odluče da integrišu veštačku inteligenciju u svakodnevni život.
BONUS VIDEO:
(Mondo)
· Reaguj