Kada je Il-jong Džu bio dete, svakog 25. decembra u njegovom malom selu u ruralnoj Severnoj Koreji događalo se nešto neobično. Njegov deda bi dolazio u posetu i slao ga u planine da poseče bor. Donosili bi ga kući, a na grane bi kačili male kuglice od pamuka.
U mnogim zemljama to je poznat ritual – postavljanje i ukrašavanje jelke za Božić. Ali u Severnoj Koreji, 25. decembar je samo još jedan običan dan, a Božić je praktično zabranjen.
"U mojoj kući smo obeležavali takve stvari. Ali nismo znali šta taj dan zapravo znači; samo bi nas deda svakog 25. decembra zamolio da to uradimo. Deda nas je učio da u ‘drugim zemljama, osim Severne Koreje, ljudi svakog 25. decembra prave ovakvo drvce i slave taj dan", istakao je Džu.
Ne znajući poreklo te tradicije, njegova porodica je jelku otvoreno izlagala. Komšije su je zvale "jolka" - drvce koje se postavlja povodom Nove godine u ruskom govornom području. Pošto je hrišćanstvo u Severnoj Koreji bilo potiskivano, niko nije znao pravo poreklo tog običaja, pa porodica zbog toga nije imala nikakve posledice, rekao je Džu.
"To je bilo moguće jer je moje selo bilo veoma malo. Imalo je samo 30 domaćinstava i bilo je daleko od najbližeg grada", dodao je.
Tom prilikom porodica bi pljeskala i predvodila skandiranje. Besmislene reči zvučale su kao: "trbuh, trbuh, reci zbogom, reci zbogom".
"Rizikovali smo živote zbog toga"
Ali šta je zapravo stajalo iza tog običaja? Tajanstveni radio-prenosi s druge strane granice, iz Južne Koreje, dali su prvi trag.
"Moja porodica i ja slušali smo strane radio-stanice koje su u Severnoj Koreji zabranjene. Slušali smo FEBC (Far Ist Brodkasting Kompani), južnokorejski hrišćanski program. On se veoma jasno čuje u Severnoj Koreji u ranim jutarnjim satima. To je bio prvi trenutak kada smo čuli za Jevanđelje i hrišćanstvo", rekao je Džu.
Ako je drvce bilo tolerisano, strane radio-stanice nisu. Državni agenti su nenajavljeno dolazili i pretresali kuće, proveravajući radio-prijemnike kako bi videli na kojoj su frekvenciji podešeni.
"Morali smo da rizikujemo živote slušajući južnokorejski radio koji je strogo zabranjen u Severnoj Koreji. Ako vas uhvate, možete završiti u zatvoru ili čak biti pogubljeni, jer se radilo o hrišćanskom programu. Zato smo svaki put prekrivali prozor ćebetom i utišavali zvuk da nas niko ne čuje", istakao je Džu i nastavio:
"Taj radio je imao ogroman uticaj na moju porodicu. On je motivisao mog oca da pobegne iz Severne Koreje. On je prvi pobegao. Kada se preselio u Južnu Koreju, poslao nam je posrednika. Tako smo moja majka, jedna sestra i ja pobegli u oktobru 2009. godine".
Dobio odgovore o tajanstvenoj veri
Džu je bio dete kada je prešao granicu sa Kinom, započevši putovanje koje ga je vodilo kroz tri zemlje do Južne Koreje. Nakon prelaska granice, dok je boravio u kući jednog misionara, dobio je prve odgovore o toj tajanstvenoj veri. A u autobusu koji je putovao kroz Kinu, započeo je i svoje duhovno putovanje.
"U autobusu sam se pomolio zbog svojih grehova i primio Isusa kao spasitelja. Moj deda je pokušavao da nas nauči o hrišćanstvu i Božiću", rekao je Džu.
Ubrzo je prepoznao i druge načine na koje je hrišćanstvo prelazilo granice Severne Koreje. Prisjetio se "smešne priče" koju mu je ispričao prijatelj njegovog oca o muškarcu i ženi u vrtu.
"Kada sam postao hrišćanin, shvatio sam da je ta priča ista kao u Bibliji, prenosi Jutarnji. To je zapravo bio Rajski vrt i priča o Adamu i Evi", rekao je Džu, koji danas ima 29 godina.
Poslati u zatvor zbog hrišćanstva
Godinama kasnije uspeli su da stupe u kontakt s tim čovekom, koji je i dalje bio u Severnoj Koreji, putem prokrijumčarenog telefona. Otkrio im je da je misionar koji se obratio u hrišćanstvo nakon što je prešao granicu s Kinom, a zatim se vratio kući kako bi širio Jevanđelje.
Džu je u potpunosti svestan rizika koje je taj čovek preuzeo.
"Moja tetka i cela njena porodica poslati su u zatvorski logor samo zato što je njen deda bio hrišćanin. Ljudi koji dospeju u te logore ne izlaze dok ne umru. To su logori prinudnog rada u kojima se sprovodi mučenje. I dalje se molimo da porodica moje tetke preživi, ali ne znamo gde su", rekao je.
Ovu tragediju Džu ponovo proživljava kroz rad sa organizacijom TIMJ, koja se bori za ljudska prava u Severnoj Koreji.
"Neki članovi severnokorejske podzemne crkve tajno su sarađivali s nama. Nekoliko njih je uhvaćeno i poslato u zatvorske logore zbog širenja Jevanđelja. Niko ne zna da li su još živi", rekao je.
Organizacija Open Dors, koja se zalaže za prava progonjenih hrišćana širom sveta, proglasila je Severnu Koreju zemljom u kojoj se vernici suočavaju sa najekstremnijim progonom u 2025. godini. Severna Koreja je na vrhu te liste svake godine od 2002, sa izuzetkom 2022. godine, kada ju je Avganistan potisnuo na drugo mesto.
"Mislim da je to zato što ideologija Džuče, koja vlada Severnom Korejom, ima mnogo sličnosti sa Biblijom. Ako izbacite Boga i na njegovo mesto stavite Kim Džong-una, Kim Džong-ila i Kim Il-sunga – to je ideologija Džuče. Kada ljudi saznaju za hrišćanstvo, vlast se plaši da će shvatiti da je Džuče laž", rekao je Džu.
Potpuno drugačije Badnje veče
U Severnoj Koreji, 24. decembar je državni praznik, jer se tada obeležava rođendan Kim Džong-suk, bake Kim Džong-una i prve supruge Kim Il-sunga, osnivača države. Danas Džu živi u Seulu, u Južnoj Koreji, gde Badnje veče izgleda potpuno drugačije.
"Svake Badnje večeri okupljamo se u crkvi, zajedno pevamo, slavimo Boga, delimo obrok i razmenjujemo poklone", rekao je.
Imao je priliku da doživi i Božić u Velikoj Britaniji.
"Božićne jelke i neonski natpisi bili su prelepi. Stvarno sam uživao. Bilo je divno", poručio je.
Za kraj, ima poruku povodom Božića:
„Kada ljudi pomisle na Severnu Koreju, prva slika su nuklearno oružje, Kim Džong-un i glad. Ali želim da znaju da treba da gledamo ljude, a ne režim", zaključio je.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj