Četrdesetsedmogodišnji Henrik Lenkajt suočio se sa potpunim preokretom sopstvenog identiteta kada je, sasvim slučajno, otkrio da je u srodstvu sa jednim od najzloglasnijih ljudi 20. veka, Hajnrihom Himlerom, ključnom figurom nacističkog aparata i "brojem dva" u hijerarhiji Trećeg rajha.
Otkriće ga je, kako kaže, nateralo da iznova preispita sopstveni život, poreklo i moralni teret nasleđa koje nije birao. Henrik je za Skaj njuz ispričao da je istina isplivala dok je na internetu gledao dokumentarac o nacistima.
Posle nekoliko minuta, na ekranu je prepoznao lik svoje bake sa majčine strane, Hedvig Potast, uz natpis "Himlerova ljubavnica". Taj trenutak pokrenuo je ličnu istragu koja je dovela do zaključka da je Himler bio biološki otac njegove majke, a samim tim i njegov deda.
"Kako se nosite sa činjenicom da ste u vezi sa jednim od najvećih kriminalaca u istoriji?", upitao ga je novinar tokom razgovora u Berlinu. Henrik je odgovorio bez zadrške: "Ne možete to da promenite. Ko sam ja? Ko sam bio? Zašto mi istina nije rečena 47 godina? Moj život je, posle tog saznanja, delovao kao laž."
On veruje da su roditelji godinama ćutali kako bi ga zaštitili. U foto-albumu pokazuje crno-bele slike bake iz 1935. godine, na kojima je mlada i nasmejana.
"Do 1938. godine, moja baka i Himler su priznali svoju ljubav", kaže. Upoznali su se na poslu, u zgradi Gestapoa u Berlinu, gde je ona radila kao njegova lična sekretarica. Veza je, prema njegovim rečima, brzo prerasla u intimnu.
"Bila je prijateljska osoba", kaže Henrik, prisećajući se žene koju je zvao "Muti", nemačkom rečju za majku. "Nikada nisam pomislio da bi mogla biti ljubavnica takvog serijskog ubice. To saznanje je, naravno, bilo šok."
Na pitanje da li je njegova baka znala za zločine nacističkog režima i da li je usvojila njihovu ideologiju, Henrik odgovara bez ublažavanja: "Znala je. Mislim da je znala sve."
Dodaje da je čuo i tvrdnje da je ohrabrivala Himlera da ubrza sprovođenje onoga što su nacisti nazivali "konačnim rešenjem", odnosno Holokausta. Pominje se i glasina da je posedovala primerak knjige "Majn kampf" sa koricama od ljudske kože.
Uprkos činjenici da je u vreme kada je njegova baka zatrudnela bio oženjen drugom ženom, Himler je dete priznao. Vođen rasističkim uverenjem da "širi višu rasu", dodao je svoje ime u izvod iz matične knjige rođenih Henrikove majke. "Naravno da se pitate kakvo je vaše nasleđe iz svega toga", kaže Henrik.
Kao šef SS odreda smrti, Himler je bio jedan od glavnih arhitekata sistema koncentracionih i logora za istrebljenje, ključnog dela nacističkog projekta genocida nad Jevrejima i drugim narodima. U tim logorima ubijeni su milioni ljudi.
Upitan kako danas karakteriše svog dedu, Henrik ne okleva: "Masovni ubica. Đavo. Demon. Sve najgore što možete da zamislite." Novinar dodaje: "A onda morate da dodate reč deda." Henrik na to odgovara mirno: "Da. Hitlerov pomoćnik i moj deda. On je moj deda. Ne mogu ništa da promenim."
Iako ne može da izmeni prošlost, Henrik ističe da želi da zatraži oproštaj od Himlerovih žrtava i da se u potpunosti distancira od mračne senke svog porekla. Za njega, suočavanje sa istinom nije pokušaj relativizacije zločina, već lični čin razdvajanja sopstvenog identiteta od istorije koju nije birao.
BONUS VIDEO:
